EKSKLUZIVNI DOKUMENT: Kako je počelo nameštanje DEMOKRATSKIH IZBORA u Srbiji
Autor: Glas javnosti
U istoriji ljudskog roda, još u prvim vremenima, kada je trebalo nekoga izabrati za vođu, bilo je nameštanja pa bi pobeđivao ne onaj ko je trebalo, već onaj ko je bio sposobniji.
U drevnoj Atini, koja je slovila kao izvor demokratije, znalo se za nameštanja izbora. U onovremenoj Sparti izbora gotovo i da nije ni bilo, jer se sve sticalo na maču i hrabrosti.
U novijoj istoriji Srbije, od vremena uvođenja prava izbora na skupštinama, primera radi, na Svetoandrejskoj skupštini 1858, pristalice starog knjaza Miloša lako su odlučile ko će biti novi vladar posle proterivanja Aleksandra, sina Karađorđevog. Možemo sa sigurnošću pretpostaviti da su tom prilikom radile kesice sa zlatom ili nešto slično. Uzgred, ni knežević Petar 1903. nije došao na presto samo sabljama već i zlatom. Petrov drugorođeni sin Aleksandar 1909. godine je učestvovao u uklanjanju starijeg brata Đorđa kako bi se dočepao prestolonasledstva. I on se tom prilikom poslužio kupovanjem, ne glasova već oficira.
Kako se krađama i prevarama menjala izborna volja građana
Josip Broz Tito nije kupovao glasove jer se odavno znalo da ga je Moskva poslala kao svoga izabranika i da je na vlast u Jugoslaviji došao posle pobede u građanskom ratu, pri čemu je proliveno mnogo srpske krvi. U onim godinama kada je morao da, zbog sveta sa Zapada i njegovih uslovljavanja u davanju kredita, organizuje prividne izbore, on je to lako odrađivao – nije ni imao ko da mu se suprotstavi. Narod je dobro zapamtio prve izbore održane odmah posle Drugog svetskog rata i saznanja da su sve kutije sa više kuglica, a koje su pripadale opoziciji, uračunavane u korist Komunističke partije. A dobro se znalo kako su prolazili oni za koje se saznalo da su glasali protiv! Sećate li se filma „O pokojniku sve najlepše“?
Aleksandar Vučić je najsposobniji učenik Vojislava Šešelja i njegov sledbenik u mnogim stvarima, na primer, u totalitarizmu. Uostalom, zar treba nabrajati sve antidemokratske postupke koje u poslednjih deset godina iniciraju Vučić i njegova kamarila. Ako bi to čak i hteli, trebalo bi nam mnogo prostora za navođenje primera tih nečasnih rabota.
Vučić je, u nekim stvarima, naročito u samovolji nad narodom, nadmašio svog političkog oca toliko da će u budućim vremenima srpski narod morati da proklinje i Šešelja i Vučića. Prvog zbog saučesništva oko Krajine, drugog oko Kosova i Metohije.
Da bismo razjasnili tehnologiju vladavine koja proističe i iz izbornih rezultata, morali bismo da potražimo korene u prošlosti, od pojave Vojislava Šešelja na političkoj sceni. Jer, tada je uspostavljen jedan sistem koji je vremenom samo usavršavan. Na žalost, samo za ličnu korist njega i njegovog naslednika a protiv opštih interesa države Srbije i srpskog naroda.
Miloševiću bliži Šešelj od njegovih kadrova iz SPS
Postoje dokazi da je Šešelj potpao u zavist od Slobodana Miloševića još 1988. godine, posle dolaska iz bosanskog tamnog vilajeta. Tada je dobio pasoš i preporuku da se približi četničkom vojvodi i nacionalnom prvaku u srpskom rasejanju Momčilu Đujiću.
Ostarelom vojvodi godila je Šešeljeva antikomunistička retorika pa ga je, bez ikakvih osnova i podloge u tradiciji, i bez konsultacija sa dvojicom živih vojvoda (Zvonko Vučković, Radomir Petrović Kenta), 1989. godine proglasio novim vojvodom i „nagovorio“ jednog episkopa Srpske pravoslavne crkve da ga miropomaže!
Drugi deo dogovora Šešelja i srpske Službe državne bezbednosti (kojom su tada komandovali Crnogorci) ostvaren je 1991. godine.
Antikomunističko i antijugoslovensko raspoloženje iskazano u demonstracijama 9. marta 1991. godine naterali su Miloševića da potraži saveznika među onima koji nisu bili u njegovoj Socijalističkoj partiji Srbije. Priliku za to imao je posle smrti poslanika Socijalističke partije Srbije Miodraga Bulatovića, pobednika u izbornoj jedinici Rakovica, i na novim izborima postavi svog izabranika.
Smatrajući da na upražnjeno mesto treba da bude „izabran“ Vojislav Šešelj, Milošević je, posluživši se svim polugama vlasti koje su mu stajale na raspolaganju, zatražio od svojih saradnika da to odrade. Teško je prepričavati šta je sve to podrazumevalo, a za to treba vremena duže nego što je ovakav tekst, kao najbolji način da se to shvati, nudimo sledeći verodostojni dokument.
Predlažemo da ga pažljivo čitate jer ćete se lako uveriti kako se sve proteklih tri decenije nameštalo i namešta, i da zaključite da živimo u prividu koji nam stvara samo jedan čovek, jer je vlast zadobio na prevaru, krađom, lažima!
Radi se o belešci nastaloj u Socijalističkoj partiji Srbije, pisana je latinicom. No, to i nije toliko bitno. Bitno je šta se može zaključiti iz ovog dragocenog izvora.
Socijalistička partija Srbije
Gradski odbor Beograd, 31. 05. 1991.
STROGO POVERLJIVO - Ev. br. 313
Beleška
Sa radnog dogovora o strategiji učešća na dopunskim izborima za Skupštinu Srbije u Izbornoj jedinici 10 – Rakovica I održanog u četvrtak, 30. maja 1991. sa početkom u 18,00 časova u salonu na I spratu.
PRISUTNI: Predsednik Gradskog odbora, M. Milojević, sekretar Izvršnog odbora Gradskog odbora, M. Gajić, članovi Gradskog odbora: B. Jeličić, O. Pejanović, V. Lukić, I. Radosavljević, R. Smiljković, glavni odgovorni urednik „Politike“, A. Prlja, savetnici u kabinetu predsednika Republike, Ž. Simić i V. Kutlešić, šef kabineta Predsednika Republike, G. Milinović, načelnik USDB u gradskom SUP-u Beograda, M. Leković, profesor dr Budimir Košutić i radnici Službe organa SPS u Beogradu, N. Vujić i D. Gačić
Uvodne napomene o strategiji SPS na dopunskim izborima u Rakovici podneo je dr Radoš Smiljković. On je informisao prisutne o dosada ostvarenim kontaktima sa predstavnicima Srpske radikalne stranke i dr Vojislavom Šešeljom. Dr Smiljković je preneo izričiti stav predsednika Republike Srbije da se obezbedi izbor dr Šešelja u Narodnu skupštinu.
Mileta Gajić saopštio je najnovije procene razvoja situacije u Beogradu, i izneo mišljenje da u Izbornoj jedinici 10 /Rakovica I/ Šešelj teško može biti izabran bez aktivne podrške SPS. Po njegovom mišljenju, jedino rešenje je da SPS predloži kompromitovanog kandidata, kome će sporan detalj iz biografije biti iznet u toku same kampanje.
Štambuk je učestvovao u zakulisnim radnjama oko ovih izbora u Rakovici
Štambuk je ocenio da eliminaciju Slobodana Vučetića kao kandidata, i nagodba sa Vučetićem oko njegovog izbora u Ustavni sud Srbije predstavlja dobru osnovu za predlaganje anonimnog kandidata. Od trojice mogućih rešenja, Štambuk je predložio Karakljajića, jer po informacijama opštinskog odbora SPS Rakovica, on ne uživa poseban ugled medju rakovačkim radnicima, pa će lako izgubiti.
Leković je saopštio određene podatke iz dosijea kandidata Karaklajića, i prisutnima izneo kopiju krivične prijave za sitnu kradju protiv Karaklajića, K-2188/79, od 16. 10. 1979, koju je podnelo II opštinsko javno tužilaštvo. Leković je predložio da se u fazi kompromitacije Karaklajića koristi ova prijava, bez obzira što je kasnije odbačena zbog nedostatka dokaza.
Milinović, šef kabineta Predsednika Republike preneo je nalog Predsednika da saradnja sa Šešeljom bude efikasna, brza i diskretna. Posebno je značajno da se Šešelju pruže efikasne garancije da će biti izabran, kako bi pomogao u razbijanju i kompromitaciji mitinga opozicije, 9. juna.
Profesor B. Košutić izneo je utiske sa razgovora koji su on i dr Smilja Avramov, imali sa V. Šešeljom, 27. maja. Dr Košutić smatra da je Šešelj pouzdan i korektan partner, da se svi kontakti i ubuduće održavaju preko njega i dr Smilje Avramov. Na to je Željko Simić podsetio na dobra iskustva sa Šešeljom iz saradnje 1988. u toku rušenja vojvođanskog rukovodstva. Tom prilikom Šešelj se zadovoljio pasošem, koji mu je vraćen, pa ni sada neće postavljati prevelike zahteve.
Aleksandar Prlja sumirao je dosadašnju medijsku promociju Vojislava Šešelja u izdanjima „Politike“ i na TV Beograd i izneo bojazan da bi dalje forsiranje bilo kontraproduktivno. Zato je predložio dalju taktiku kroz kompromitovanje glavnih suparnika V. Šešelja – kandidata Demokratske stranke, SPO i SK-Pokreta za Jugoslaviju. Dogovoreno je da se Pekić (kandidat DS) i Jovan Marjanović (kandidat SPO) diskvalifikuju, i to Pekić preko „Ekspres Politike“, a Marjanović preko feljtona o njegovoj doušničkoj ulozi u studentskim demonstracijama 1954, koji će narednih dana biti objavljen u „Politici“.
Ivan Radosavljević je saopštio da se kandidat SK-Pokreta za Jugoslaviju još ne zna, ali prema informacijama dobijenih od dr Dragomira Draškovića, koji je ubačen u rukovodstvo SK-PJ, to verovatno neće biti vojno lice. Radosavljević smatra da dr Dragomira Draškovića treba ubaciti u izborni štab SK-PJ, kako bi iznutra delovao protiv kandidata ove partije.
Božidar Jeličić je informisao prisutne o situaciji na terenu, i naveo da su aktivisti u mesnim zajednicama „Miljakovac II“ i „Miljakovački izvori“, već počeli da šire defetističke glasine, kako SPS nema šta da traži, i da Šešelj sigurno prolazi. Nešto teže ide u MZ „Košutnjak“, zbog velikog broja vojnih lica, ali će se tamo pojačati aktivnost, i uputiti posebni instruktori. Po mišljenju Jeličića, koji navodi da je i sam rezervni oficir, biračima iz JNA treba sugerisati da glasaju za kandidata SK-PJ /jer će on sigurno izgubiti/ a da u drugom krugu apstiniraju, jer glasove nikako ne treba da daju kandidatu SPS.
Željko Simić, savetnik S. Miloševića, znao je sve o nezakonitim postupcima V. Šešelja u obaranju vojvođanskog rukovodstva 1988. godine
ZAKLJUČKE
Za kandidata SPS u Izbornoj jedinici 10 – Rakovica I, predložiti radnika Karaklajića. Kompromitujuće podatke o krivičnom gonjenju Karaklajića izneti na tri dana uoči izbora, preko ljudi u NTV „Studio B“.
Operativni rad na terenu izborne jedinice, i kontakte sa lokalnim predstavnicima SRS, preuzeće dr Božidar Jeličić. Organizovati svega jednu promociju, i na nju poslati slabog govornika iz Gradskog odbora SPS – po mogućstvu Nadu Popović-Perišić ili Dušana Matkovića, koji su kompromitovani. Na toj promociji simpatizeri SRS organizovaće opstrukciju.
Izdanja „Politike“ organizovaće dalje forsiranje Šešelja, što će koordinisati novinari Stevan Zec i Branko Đurica. Za kompromitaciju drugih kandidata obratiti se Slobodanu Jovanoviću i ljudima na koje on uputi. u poslednjoj nedelji kampanje koristiti i TV i radio „Politiku“.
Uprava SDB za grad Beograd organizovaće do kraja kampanje prislušnu službu za pokrivanje funkcionera SPO, Demokratske stranke i SK-PJ, a u štabove ovih stranaka ubaciti krtice. 9. juna, organi MUP Srbije neće ometati delovanje Šešeljevih pristalica i razbijanja mitinga SPO.
Profesor Budimir Košutić boraviće 1. i 2. juna u Stolcu, Bosna i Hercegovina, da organizuje fiktivno prijavljivanje oko 1.500-2.500 gradjana srpske nacionalnosti u biračke spiskove u izbornoj jedinici 10, uoči izbora. Sredstva za ovu operaciju pokriti iz Fonda SPS „Nikola Tesla“. Ažuriranje biračkih spiskova i upisivanje ovih lica organizovaće ministar pravde Predrag Todorović, u saradnji sa Vladanom Kutlešićem.
U skladu sa prethodnim dogovorima sa dr Šešeljom, za neposrednu kampanju Srpske radikalne stranke iz Fonda 680/01 SPS isplatiti 250.000 dinara. Isplatu obaviti preko računa „Jugoeksporta“, veza Anđić.
O svim merama u toku kampanje i razvoja dogadjaja odmah obaveštavati Kabinet Predsednika Republike – Milinovića. Operativnu koordinaciju svih sektora preuzima Novica Vujić, koji je odgovoran i za obaveštajnu i kriptozaštitu.
Dr. Savo A. Vasić
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
