DEMON NAPADA RUSIJU: Nikada neće biti AMERIČKA KOLONIJA
Autor: Glas javnosti
LKL
Nekontrolisana erupcija zla koja guta čitavu Planetu pretočena u antirusku propagandu generisanu iz anglosankonskih centara moći upečatljivo i kredibilno dokazuje šta o Rusiji, ali i svemu drukčijem od sebe, a šta se ne pokorava apsolutnoj kontroli, misle anglosaksonci.
Dešavanja u Ukrajini skinula su sve maske Zapada i danas svako može da vidi pravo lice Amerike i njenih dobrovoljnih submisivnih satrapa. Sada tu nema ni privida nekakvih vrednosti, niti ičeg uzvišenog sem samrtnog ropca demona koji sa sopstvenom propašću želi da uništi ceo svet.
Kad je reč o vojnoj akciji Rusije u Ukrajini, svakome ko u glavi ima nešto nepotkupljenog i zdravog mozga jasno je da je akcija bila iznuđena, bezalternativna i odbrambena. Da je nije bilo sada, bilo bi je u skorijoj budućnosti po nemerljivo većoj ceni i po Ukrajinu i Rusiju, i po čovečanstvo, a i po demone, razume se. Ovakva reakcija anglosaksonaca i njihovih satrapa upravo to dokazuje. Dokazuje koliko su energije i potencijala uložili u svoj „Projekat Ukrajina“ i koliko su sada besni jer im je ta investicija promenila agregatno stanje.
Od konkretnog ýloga ostao je samo smrdljivi gas, a dodatni histeričnog bes izazvale su likvidacije anglosaksonskih militarista različitih specijalnosti, NATO oficira koji su bili po zadatku smešteni u Ukrajini i tamo rukovodili pripremom za razaranje Rusije. Preigrali su se jer su arogantno pomislili da će Rusija mirovati dok joj namiču omču oko vrata. Moć i novac potpuno su im pomračili razum gurajući ih u potpunu propast. Zato danas najznačajnije pitanje nije da li će i kada Amerika propasti, nego koga će sve u tu propast odvesti.
Zbog toga ne bi začudilo da posle proganjanja ruskih sportista i proterivanja ruskih studenata iz zapadnih zemalja, na red dođe spaljivanje knjiga ruskih klasika, Dostojevskog, Tolstoja, Šolohova, Puškina, Čehova, zatim ritualno kremiranje partitura Čajkovskog, Korsakova, Glinke, Rahmanjinova i na kraju cenzurisanje Mendeljejevog Periodnog sistema hemijskij elemenata iz svih udžbenika zapadne nauke. Da se ti ruski „zlikovci“ više nikad ne pomenu na demokratskom, pluralističkom Zapadu.
Odgovornost Ukrajine u svemu ovome nije mala. Rukovodstvo te zemlje savršeno je dobro znalo kakve se uloge prihvata i kakvom se vatrom igra. Dobrovoljno prihvatanje svrhe udarnog ovna kojim bi Amerika i satrapi razbili kapiju ruske tvrđave i time označili kraj jedne civilizacijske epohe ne može se opravdati ničim razumnim. Ukrajinski klovn koji je uz američku pomoć dogurao od svirača penisom na klaviru do predsednika države, sa svojom svitom i zapadnim šaptačima doveo je čovečanstvo, prečicom, do sudnjeg dana. I tu nikakve krivice Rusije ne može biti. Pred Rusijom je postavljen izbor ili će ostati svoja, ili će postati američka kolonija.
Nemcima, Francuzima, Englezima i sličnima nije teško da osuđuju Rusiju zbog njenog izbora i čvrste namere da se odupre američkoj kolonizaciji jer su svi oni porobljeni i lobotomirani. Te države zapravo više ne postoje, ne postoji njihov suverenitet, niti njihova volja. One su teledirigovane iz istih centara moći koji diriguju i Amerikom. Postoji samo privid njihovog postojanja, dok je njihova izvorna politička supstanca u dubokoj hibernaciji. Može se reći da su te države zaposednute.
Pandemija i antiruska histerija
Sasvim slučajno, ova velika nesreća sa ukrajinskom krizom poklopila se sa odlazećom kontroverznom pandemijom Kovida-19 koja trese dobar deo Planete već više od dve godine. Međutim, specijalni psihološki rat koji je vođen u ovoj pandemiji, rat protiv istine, rat strahom i puzajućom totalitarnošću, koji se još uvek vodi, sam po sebi ukazuje na mnoge analogije, preklapanja i istovetne implementirajuće mehanizme. Kao da se i antiruska histerija i pandemijska sablast planira, kreira, distribuira i uspostavlja sa istog komandnog mesta, istim logističkim kanalima, instrumentima, oruđima, pa čak i od strane istih oficira. Kao da isti ljudi stoje iza obe stvari.
Još davne 1961. godine, američki predsednik Dvajt Ajzenhauer skrenuo je pažnju svojoj naciji na pogubnost uticaja vojno-industrijskog sektora na javnu politiku. Od tada do danas, osobito kroz prepariranje tamošnje Demokratske stranke, a i opšteplanetarnog propadanja, truljenja i dekadencije političke elite tzv. demokratskog sveta, došli smo do današnjice u kojoj, na zapadnom delu polulopte, nema mesta za slobodnog čoveka. On je proganjan kao divlja životinja koju love zbog krzna. Vojno-industrijski sektor od pre pola veka metastazirao je u tzv. multinacionalne kompanije koje su, sasvim izvesno, moćnije od mnogih zapadnih država, a supermoćna forma takve organizacije upravlja i američkom državom.
Upravo sada, ista aparatura za specijalno ratovanje koristi se u antiruskoj histeriji i testira se u režimu maksimalne produktivnosti. U bitki dobra i zla koja je otpočela i koja će možda biti i konačna bitka, na jednoj strani imamo svu trulež propadajućeg totalitarističkog režima u koji je Zapad metastazirao, i supersilu koja brani pravo na izbor, pravo na slobodu, pravo na sopstveni život i pravo za zdrav razum.
Nije bilo teško predvideti da će vrlo brzo rat Dobra protiv Zla morati da počne jer se Zlo jako proširilo. Takođe, nije bilo teško predvideti da će Rusija predvoditi vojsku koja će braniti slobodu, braniti Čoveka. Ćutanje mnogih velikih i jakih država u ovom trenutku samo je znak da su jasno prepoznale o čemu je reč u ovoj vojni. Verovatno će i demonske sile pravilno razumeti tu poruku. Sasvim je izvesno da je NATO spreman da se protiv Rusije bori dokle god postoji NATO ili Rusija. A u ovoj situaciji nema sumnje da je NATO spreman da se „bori“ do poslednje kapi ukrajinske krvi.
Kao što Nemci u Prvom svetskom ratu nisu marili za Bugare, ili kao što u Drugom svetskom ratu ne bi marili za Ustaše, ni u jednom ratu vrhovni zlikovci ne mare za svoje sluge. Žrtvuju ih ravodušno, s bizarnim sladostrašćem. Ukrajinci, a ovde je reč o onom ustašoidnom delu ove nacije, s istim sladostrašćem odlaze u bitku. Mržnja koju osećaju prema Rusima, tj. prema svojim korenima i poreklu, ne može se razumeti i definisati ničim drugim sem ritualnim satanističkim orgijanjem. Izgleda da ih ništa sem ognja ne može zaustaviti i eliminisati. Ruske formacije imaju načina da efikasno i brzo sa njima izađu na kraj i verovatno bi sve bilo gotovo u pet dana da ruska vojska ne vodi računa o civilima, što značajno usporava napredovanje.
Mesto Srbije u ovoj priči
Srbija nema objektivnih pretpostavki da u ovaj boj može direktno da se uključi. Odnos Rusije i Ukrajine mora se rešiti upravo na relaciji te dve strane. Mnogi Ukrajinci su sa nama braća kao i Rusi. Ali, Srbija ne treba da ostane neutralna kad je reč o ostalim državama koje se mešaju u spor između ove dve slovenske zemlje. Evropska unija je palijativno odeljenje za Srbiju. Srbija Evropskoj uniji ne duguje ništa. Naprotiv. EU je aktivno i arbitrarno učestovavala u razaranju Srbije i ubijanju Srba.
U Ukrajini danas radi slično, huška i tera Ukrajince u smrt, a Srbe je osim huškanja i teranja u propast, bukvalno zasipala bombama, raketama i otrovima. I sve vreme lagala je i ucenjivala Srbe i Srbiju da će ih primiti u svoje članstvo. Od skora govore da od toga nema ništa, ali i dalje arogantno pokušavaju da nas ucenjuju besmislenim famoznim evrointegracijama. Ako misli da preživi i opstane, Srbija mora da prestane da se evrointegriše. Ukoliko već nije prekasno, i ukoliko može da se izleči ma šta da uradi.
Jedan opsukrni „slobodni novinar“ koji radi na evrodonacije i četrdesetoprocentni rastvor etanola kvalifikovao je rusku intervenciju u Ukrajini kao „flagrantno kršenje međunarodnog prava“, kao „hitlerovski model invazije“, a Donjeck i Luganjsk su po njemu „samoproglašene regije“. Na drugoj strani, isti superhik o Kosovu kaže da je Kosovo izgubljeno jer je „Milošević odlučio da Kosovo rešavamo sami“ i jer je „ubijao ljude po Prištini“. Taj zavisnik u delirijumu poznaje međunarodno pravo u slučaju Ukrajine, zna sve o tamošnjoj hitlerovskoj invaziji, ali ne zna da li je ukrajinski režim ubio i jednog jedinog Rusa. To, s druge strane, implicira da na Kosovu nije bilo gaženja međunarodnog prava niti hitlerovske invazije. A činjenica je da su Ukrajinci u samo jednoj akciji u Odesi, u jednom jedinom danu, zverski žive spalili „tek“ nekoliko stotina Rusa, a da za to niko nije odgovarao.
Ovdašnji uparloženi pronatoovski šljam revnosno izvršava dobijeni zadatak – da ono što nije proglašava za jeste, a da ono što jeste proglašava da nije. Ili još jednostavnije, da svuda i uvek opravdava i podržava američki spoljnopolitički interes za nemalu količinu dolara i evra. I sve ovo naglašavamo samo da bismo videli razmeru kontaminacije i kancerogenosti koje su masovno zahvatile srpsko društvo pre svega kroz tzv. mejnstrim, medije trendsetere i ostalu lenglijevsku menažeriju koja pretapa Srpstvo u satanizam.
Vlast u Srbiji ambivalentno se ponaša i zarad vlastodrštva prodaje vitalne nacionalne i državotvorne interese. Ova vlast prodala je Kosovo i Metohiju zarad zapadne podrške, još će lakše prodati Rusiju da bi se istim mentorima umilila. A među glavnim opozicionim strankama nema ozbiljnih naznaka za suštinsku promenu osnovnog kursa ka ozdravljenju države i društva. Biračko telo je sluđeno i spalo je na niske grane, a društvena elita pokvareno se prodaje za lične privelegije i materijalnu korist. Takvo stanje u državi ne daje nam mogućnost za bilo kakvu ozbiljnu pomoć Rusiji. Doduše, Rusija to od nas i ne traži. Trebalo bi da to sami od sebe tražimo, ali kako nismo u stanju da to shvatimo, niti smo kadri da bilo šta značajno učinimo, dobro će biti ako dušu ne prodamo. Ali, malo je nade za nešto takvo.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
