Glas Javnosti

E SRBIJO, OSVESTI SE! Naš narod su uvek izdali saveznici

Lični stav
Autor: Glas javnosti

Znate Branislava Nušića kao našeg najvećeg komediografa. Malo ljudi zna da je on napisao i jednu strašnu knjigu: “Devetstopetnaestu”. Posvetio ju je svom sinu jedincu, Strahinji Banu, Nušiću.

U toj knjizi Nušić opisuje slom Srbije 1915. godine kada mu je poginuo sin, a koji će nas Srbe koštati milion života. Par stotina hiljada gore-dole, nisu Srbi bili cicije kad je trebalo ginuti. Što reče Danko "nije narod trava, pa sto više kosis više raste”. Al šta on zna. Nisi Srbin ako ne ideš glavom kroz zid. Glavom svoje dece.

U toj knjizi ima jedno poglavlje “Vives des alle…”. Ako se dobro sećam da tako piše, ali prevelo bi se kao “Živeli savezn…”. To je pisalo na transparentu koji je trebalo da dočeka savezničke trupe 1915. u najcrnjem času kada se videlo da Bugari spremaju onaj čuveni nož u leđa koji je Srbe poslao put Albanije, barem ranije nego što je moralo. Ali, saveznici ne dođoše. Ni Francuzi, ni Englezi, ni Rusi. Kao što sada ne dolaze u Ukrajinu. Ali šalju oružje, kao onda nama.

Čekali smo mi opet saveznike. Pučisti 1941. kad su pljunili Hitlera u lice, pa videli da pomoći nema i potrčali da ližu popljuvano a zatim komunisti koji su digli ustanak da brane njihovu “jedinu otadžbinu” Sovjetski Savez (kako su govorili među sobom), odnosno “braću Ruse”, kako su govorili Srbima. Jer Srbi su dužni svojim saveznicima glave, a saveznici će slati oružje. I padobrance! Ruske padobrance su čekali celu jesen komunisti po Srbiji i ovi sto su preživeli prve talase pokolja po NDH. I to nas je koštalo parsto hiljada glava, da ne sitničarimo, na kraju dođoše oslobodioci da vide ima li živih.


Sećam se ja i 1991. godine, kad smo mislili da je dovoljno da naši stari saveznici vide Tuđmanovu neoustašiju i pročitaju Izetbegovićevu “Islamsku deklaraciju”, pa da stanu u odbranu građanske Jugoslavije ili bar prava Srba na samoopredeljenje. Stari naši saveznici.

Sećam se i 1998, kad je na prodavnici u komšiluku zalepljena stranica iz novina sa naslovom “Spremno 10 divizija ruskih migova”. Da nas brane, nego šta. Iako je režim znao da pomoći nema.

Iz devedesetih smo izasli jeftino, šta je to 50.000 mrtvih, nestanak krajiških srba, okupacija Kosova, razbijanje identiteta Crne Gore - sitno smo prošli. Hvala bogu i saveznicima.

Evo sad, oko nas EU i NATO, potpuno smo okruženi. Ali, neće nas dati Rusi. Saveznici naši. Sad su najjači, inače ne bi razvukli trupe do Sirije i Kavkaza i Kazahstana, a sve što su imali po Sibiru prevlače i idu na Ukrajinu. Uperili nuklearne rakete na Zapad. Jedva čekaju da dolete i nama. Pustiće ih NATO i EU da prođu. A dok Rusi dođu? Snaći ćemo se nekako. Snalazili smo se ceo 20. vek, čuvajući ponos, bez obzira na žrtve.

Nismo se sramotili, kao u 19. veku, kad se ratovalo samo kad se baš moralo, a nezavisnost se gradila 70 godina. Pa i na tu nezavisnost je senku bacala Austrougarska dominacija decenijama, dok se nismo dokopali francuskog skuta. Ono, jeste da smo u to vreme za tri puta uvećali državu, izvukli se značajno iz turskog psihičkog i fizičkog ropstva, stvorili državu, ali džaba - samo smo se dva puta potukli sa imperijom, a i ta je bila polumrtva već: 1876. lose prođosmo, ali 1912. solidno. Pa i kumanovske bitke se slabo ko seća, a ostalih tek samo istoričari.

Evo sad opet prilike da udarimo na imperiju: da kažemo tom zapadu da nećemo sa njima da uvodimo sankcije Rusiji. Pa šta bude sa nama. Ceniće to Rusi kad jednom dođu. Kad se dokotrljaju njihovi tenkovi kao njihova konjica 1877, pa stvoriše Veliku Bugarsku. Da ne bi Austrougarske, naš bi jug bio bugarski zapad. Ili kad dođoše 1944, pa se Bugari samo presvukli iz okupatora u saveznike. Ili kad smo ih čekali 1915, 1941, 1991, 1999.

Ako ikad dođu.

A do tada, na radost i veselje antisrpskih šovinista u regionu, bićemo moralni, makar glavom kroz zapadni zid. Dečijom glavom.

Ili vi mislite da imamo pravo da budemo neutralni? Imamo, imamo. Kao što imperije imaju običaj da budu zle i kažnjavaju tu neutralnost.

Sto reče Vukašin Katić u “Vremenu smrti”, otprilike ovako: Ne daju ti, Živojine, veliki da budeš svoj na svome. Sreća malog naroda je da vidi čija cizma je tvrđa, pa da izabere mekšu.

Mladen Mrdalj

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP