ЗАШТО ПОНОВО ГЛАС ЈАВНОСТИ

Првог јула 1874. године у Крагујевцу је донета одлука да се покрене лист "Глас јавности“ под  уредништвом г. Стеве Милићевића, а први број је изашао из штампе 12.07.1874. године. Тада се показало да не постоји једна личност код нас, која се бори са овдашњом званичном интелигенцијом, већ се показао приличан број поборника, које не могу застрашити слободоумну патриотски оријентисану интелигенцију и спречити их да изнесу узроке нашег пропадања, и да критички пропрате рад наше бирократије, која је учила народ да се покорава њеним "решењима", "параграфима", "наредбама" и "расписима" и која се поред тога о народу очински бринула и усређивала га са устројством разних "надлежателства“..

Тако је било пре скоро век и по. А пре две деценије, априла 1998. године Радисав Родић поново покреће „Глас“ са скоро истом идејом – не плашити се „бирократије“, власти уопште, разоткривати све њене глупости и марифетлуке, а све само у једном циљу, за добробит грађана. Као што ни једна власт не воли много да слуша шта јавност говори, а нарочито ако критикује, тако су и новом „Гласу“ од самог оснивање  подметани клипови, измишљене милионске казне, слане бројне инспекције, незаконито отимање имовине оснивача, па и прогон полиције. Основан у време Милошевића, бескомпромисно се борио за истину, иако је стално био суочаван са претњама прогоном и смицалицама режима. И у „демократско“ време, после 5. октобра, настављена је иста прича – јер власт не подноси да јој ико дише за вратом, а камоли скаче по истом. Притисци и измишљено финансијско изнуривање су постали све већи, па ћак ни жилави „Глас“ то насилно економско урушавање није више могао да поднесе и после деценије се угасио. Часно и дигнуте главе. Угасили су га они због којих су га у Милошевићево доба терорисали у периоду од 1999-2000 године, а то је ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА.

Сада, деценију после гашења, Глас јавности се као Феникс враћа. Враћa га и покреће исти човек из простог разлога јер је као такав потребан читалачкој публици. Медији, са часним изузецима, су налик једни другима као јаје јајету, исти хвалоспеви властима, иста преношења непроверених информација која показују како у Србији тече само мед и млеко, иста наручена питања која се постављају властима...

Медијски простор просто вапи за објективном, оштром и ангажованом медијском кућом, са храбром и способном екипом новинара који ће професионално радити свој посао – ни по бабу ни по стричевима, већ по правди бога јединога. Доста више гурања главе у песак, доста апатије и равнодушности, борићемо се за истину и чињенице и за добро свих нас. А све уз вашу неопходну помоћ, поштовани читаоци.

ПОСЕБНИ РАЗЛОЗИ ОБНОВЕ ГЛАСА ЈАВНОСТИ

Крајем 20. и почетком 21. века Србија пролази кроз огромна искушења: распад Југославије, грађански ратови, стотине хиљада избеглица, тешке економске санкције, агресија НАТО, отимање територије Косова и Метохије, распад заједнице са Црном Гором, катастрофалну приватизацију, одлазак десетина хиљада младих ван земље... Последица тога су милиони осиромашених и осрамоћених људи. Сатанизовани, проглашени искључивим кривцима за све, оптужени за ратне злочине... они све више губе веру у будућност и бољитак, осећај националне припадности и заједништва. То је пораз. 
Непризнавање очигледног и самообмањивање нас спречава да престанемо да се тетурамо и посрћемо. Непризнавање реалности нас тера да се понашамо иреално и правимо се као да је све у реду. Велики број људи бира пасивност, аполитичност и полако се навикава на безнађе јер им се чини како ништа више не вреди.

Ми мислимо да вреди. Ми бирамо да се боримо. И успећемо, јер не кажу људи без разлога - трећа срећа.

 

 

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone