Bliski istok pred novom eskalacijom
Autor: Glas javnosti
Izrael je pokrenuo veliku vazdušnu i kopnenu ofanzivu na okupirani grad Dženin na Zapadnoj obali, što je najveća vojna operacija na palestinskoj teritoriji u poslednjih nekoliko godina
Novo zaoštravanje u Izraelu stiglo je kao „bodljikavo cveće” operacije „Dom i bašta”, koju su u ponedeljak u jedan sat posle ponoći započele Izraelske odbrambene snage (IDF). Najpre je oko 1.000 pripadnika vojske intervenisalo u jednom od najvećih izbegličkih kampova na svetu u Dženinu, u kojem živi oko 18.000 Palestinaca, a samo dan nakon ove akcije došlo je do protiv-akcije u Tel Avivu, kada je povređeno 9 građana u napadu kamionom u pešačkoj zoni. Napadač koji je poznati aktivista Hamasa likvidiran je, a odgovornost za ovu akciju preuzela je palestinska organizacija Hamas koja upravlja pojasom Gaze.
Izrael je pokrenuo veliku vazdušnu i kopnenu ofanzivu na okupirani grad Dženin na Zapadnoj obali, što je najveća vojna operacija na palestinskoj teritoriji u poslednjih nekoliko godina, koju izraelski zvaničnici opisuju kao „opsežan napor protiv terorizma”.
Navodi se da je najmanje 10 Palestinaca ubijeno kada su stotine izraelskih vojnika, uz podršku dronova, ušle u kamp u ponedeljak ujutro, što je izazvalo intenzivne borbe sa militantima. Od jutra 4. jula, dronovi IDF-a su već uništili 20 ciljeva, dok su IDF-ovi komandosi, Maglan, padobranci, redovna pešadija Menaše, snage Šin Bet (Izraelska bezbednosna agencija) neutralisale niz drugih ciljeva, uključujući veliko skriveno skladište oružja ispod džamije.
Do upada je došlo u vreme sve većeg pritiska unutar Izraela za oštar odgovor na seriju napada na naseljenike Zapadne obale, uključujući pucnjavu prošle nedelje u kojoj su poginule četiri osobe. Oko 3.000 Palestinaca otišlo je u ponedeljak uveče iz izbegličkog kampa Dženin na Zapadnoj obali bežući od borbi, dok su izraelske snage nastavile sa velikom antiterorističkom operacijom.
Rast napetosti
Od početka godine, više od 140 Palestinaca – vojnika i civila – ubile su izraelske snage ili naseljenici na okupiranoj Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, dok je još 36 ubijeno u Pojasu Gaze. Dvadeset četiri Izraelca, dva stranca i palestinski radnik ubijeni su u napadima Palestinaca u Izraelu i na Zapadnoj obali tokom istog perioda. Svi su bili civili osim jednog vojnika koji nije bio na dužnosti i jednog pripadnika izraelskih snaga bezbednosti.
Tokom noći, operacija je dovela do protesta širom Zapadne obale, uključujući i onaj na kontrolnom punktu u blizini grada Ramala, u kojem je jedan Palestinac poginuo nakon što ga je vojska upucala u glavu, kao i do generalnog štrajka širom ove teritorije u ponedeljak. Izraelski sistemi protivvazdušne odbrane stavljeni su u stanje pripravnosti zbog potencijalne uzvratne raketne paljbe iz blokiranog Pojasa Gaze.
Izraelski izvori su u ponedeljak popodne sugerisali da će im trebati još najmanje 24 sata da završe operaciju. Izrael je, kako se navodi, obavestio Belu kuću o svojim planovima, dok je visoki zvaničnik Hamasa pozvao mladiće na Zapadnoj obali da se pridruže borbama. Saleh al-Arouri, zamenik šefa političkog biroa Hamasa, poručio je: „Našim herojima na Zapadnoj obali, od juga do severa: ovo je vaš dan, mladići! Borite se svim oružjem, svim svojim besom i svim mogućim sredstvima, da odbranite našu čast u Dženinu.”
U saopštenju grupe Islamski džihad koju podržava Iran u Gazi, navodi se: „Otpor, suprotstaviti se neprijatelju i braniti palestinski narod, sve opcije su otvorene da se napadne neprijatelj i odgovori na njegovu agresiju na Dženin.”
Kamp u Dženinu
Kamp na periferiji grada Dženina na severnoj Zapadnoj obali postavljen je 1950-ih, a oblast nalik getu, koji je dom za oko 18.000 ljudi, dugo se smatrala leglom onoga što Palestinci smatraju oružanim otporom okupaciji, a Izraelci terorizmom. Stotine naoružanih boraca iz militantnih grupa, uključujući Hamas, Islamski džihad i Fatah, nalaze se tamo, a poluautonomne palestinske vlasti gotovo da nisu prisutne.
Ujutro 4. jula, portparol IDF-a, kontraadmiral Danijel Hagari, rekao je da je operacije planirana mesecima unapred – čime je implicitno sugerisao da ona nije rezultat političkog pritiska članova aktuelne izraelske vlade ili odgovor na bilo koji teroristički napad.
Prethodnog dana, na prijemu američke ambasade povodom proslave Dana nezavisnosti SAD, izraelski premijer Benjamin Netanjahu branio je odluku o pokretanju vojne operacije u Dženinu.
„Poslednjih meseci Dženin je postao sigurno utočište za terorizam, a iz tog utočišta su došli žestoki napadi na izraelske građane”, rekao je Netanjahu. „Izraelski vojnici čine sve da izbegnu civilne žrtve, kao što Izrael čini sve da iskoristi svoje pravo na samoodbranu”. Netanjahu je još rekao da će se operacija „nastaviti sve dok je potrebno da se misija završi”.
Izraelski opozicioni lider Jair Lapid i njegov kolega, šef opozicione stranke Beni Ganc, koji trenutno vodi u anketama kao preferirani lider Izraela, čak i ispred Netanjahua – obojica su izrazili svoju podršku vojnoj operaciji, dok su istovremeno zahtevali od vlade da prekine napore da jednostrano donese delove kontroverznog plana reforme pravosuđa.
„Ko god preti izraelskim građanima završiće u zatvoru ili u grobu“, rekao je Ganc izraelskim medijima, dodajući: „Svi podržavamo bezbednosne snage i izraelsku armiju, verujemo im da će izvršiti misiju i molimo se da se vrate kući u miru. Mi, kao odgovorna opozicija, podržavamo Vladu u njenoj borbi protiv terora”.
U Ramali, rukovodstvo Palestinske uprave (PA) je u januaru objavilo da prekida svu bezbednosnu saradnju sa Izraelom kao odgovor na prethodni napad i hapšenje traženih terorista u Dženinu.
Dženin sa procenjenih 67.000 stanovnika najseverniji je grad na Zapadnoj obali, oko pet kilometara južno od linije primirja iz 1967, poznate i kao „Zelena linija”, i samo 15 kiloometara južno od izraelskog grada Afula sa 60.000 stanovnika.
Prema Sporazumu iz Osla, Dženin je dodeljen Oblasti A – što znači da je ona, potpisanim sporazumom, pod punom civilnom i bezbednosnom kontrolom palestinske autonomije. Oblast B je pod potpunom palestinskom civilnom kontrolom i zajedničkom palestinskom i izraelskom bezbednosnom kontrolom, dok je Zona C pod potpunom izraelskom vojnom upravom i bezbednosnom kontrolom.
Dženin je deo „Dženin guvernorata“ – jednog od 16 koje ima Palestinska autonomija. Poslednjih godina, namerno ili zbog drugih razloga, bezbednosne snage PA su se potpuno povukle iz Dženina i znatno oslabile svoje prisustvo u obližnjem Nablusu (procenjuje se da ima preko 200.000 stanovnika), najvećem gradu na severnoj Zapadnoj obali.
Izbeglički kampovi pod upravom UN još iz rata 1948. u okolini Dženina i Nablusa, koji su bili glavna čvorišta terorističkih aktivnosti tokom Druge Intifade (2000-2005), ponovo su postali puni oružja i teritorija gde deluju radikalne organizacije.
Zapadna obala
Šta je to posebno u vezi sa severnom Zapadnom obalom i kako to da toliko nedavnih palestinskih terorističkih napada potiče odatle?
Kao deo izraelskog plana razdruživanja iz 2005. godine, Izrael se povukao iz svoja jedina dva naselja u regionu Dženina i svoja jedina dva naselja između Nablusa i Dženina. Ova evakuacija naselja stvorila je najveću teritoriju bez naselja na Zapadnoj obali, koja se sastoji većinom provincije Dženin i velikih delova guvernorata Nablus, Tubas i Tulkarem .
Iako je tačno da ovo područje prostor nije u celosti u Zoni A, u vremenima smanjenih tenzija ovde postoji minimalno prisustvo izraelskih snaga, u poređenju sa ostatkom Zapadne obale, što su ekstremisti iskoristili da planiraju i izvode napade, kao i da zatim uspešno pobegnu nazad u gradove na severu Zapadne obale.
Ova operacija dolazi u delikatno vreme za Netanjahuovu vladu, i na unutrašnjem i na spoljnom planu. Netanjahuova koalicija je snažno usmerena ka izgradnji i zaštiti jevrejskih naselja, pa su radikalne akcije mogle da se očekuju od ranije. Ali, vlada zamalo nije doživela svoje „izraelsko proleće”, nakon velikih i upornih demonstracija koje je opozicija organizovala zbog predviđene reforme pravosuđa.
Na spoljnom planu, najviše brige zadaje Iran koji je nedavno uz kinesko i rusko posredovanje uspeo da normalizuje odnose sa Saudijskom Arabijom, što je značajano oslabilo pozicije Izraela.
U isto vreme, SAD rade na ponovnom uključenju u Sveobuhvatni sporazum o iranskom nuklearnom program, a vratile su se u Unesko koji su bile napustile zbog Izraela.
Istovremeno, Izrael je našao puteve poboljšanja odnose sa Turskom, s kojom već deceniju ima veoma velike napetosti, još od incidenta sa brodom „Mavi Marmara“ koji je dopremao humanitarnu pomoć blokiranoj Gazi. Saradnja u operaciji Azerbejdžana u Karabahu, čini se, uticala je na ovo zbližavanje. Najvažniji rezultat toga je popuštanje odnosa u zapadnom Mediteranu oko kiparskih gasnih nalazišta, ali i puno obnavljanje diplomatskih odnosa u leto prošle godine.
Turska i dalje želi da bude uključena u palestinsko pitanje. Zbog toga je nekim pripadnicima Hamasa i dalje dozvoljeno da budu aktivni na turskom tlu, iako ta aktivnost uglavnom uključuje Hamasovo političko krilo. Zamenik šefa političkog biroa Hamasa Salah al-Aruri – koji u stvari nadgleda delovanje Hamasa na Zapadnoj obali – sada se nalazi u Libanu, nakon preseljenja iz Turske. Partija AKP posmatra Hamasovo političko krilo kao sestrinski pokret.
Uloga Irana
Hamas sam po sebi možda i ne bi bio problem da izraelska vlada nije uverena da je reč o nečemu drugom – o de fakto iranskom prisustvu na Zapadnoj obali preko kontrole palestinskih milicija i borbenih organizacija. U to ih uverava i činjenica da je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani optužio Izrael 3. jula, nakon pokretanja velike izraelske vojne operacije u Dženinu, za „državni terorizam“ kako bi se oslabilo prisustvo grupa koje podržava Iran.
Terorističke organizacije kao što su Islamski džihad i Hamas prisutne su u Dženinu više od dve decenije. Međutim, u poslednje vreme dobijaju pojačanu podršku Irana da podstaknu haos na toj teritoriji.
Generalni sekretar Islamskog džihada, Zijad al-Nakhaleh, 1. jula priznao je ulogu Irana. „Nesumnjivo“, rekao je on, „mi priznajemo da je Islamska Republika pružila pomoć palestinskom otporu, uključujući ekspertizu, obuku i ekonomsku pomoć. Tu je i humanitarna pomoć porodicama stradalih i porodicama zatvorenika“.
Od rata u Gazi 2021, izraelski odbrambeni zvaničnici su i privatno i javno upozoravali da Islamska Republika Iran naoružava, obučava i finansira nekoliko terorističkih grupa na Zapadnoj obali. Postoje dalje indikacije da iranski režim ovim grupama daje smernice o taktici i strategiji za slučajeve kao što je ovaj, kada izraelske snage deluje na terenu.
Izraelski bezbedonosni stručnjaci smatraju da „Iran usvaja taktiku koju je primenio u raznim zemljama Bliskog istoka, kao što su Liban, Jemen i Irak: opremanje grupa u regionima u kojima nedostaju adekvatna uprava i efikasna primena zakona da bi se uspostavio uticaj i destabilizovala oblast.
Kananijeve optužbe protiv Izraela ne bi trebalo da budu iznenađenje. U izveštaju američkog Stejt departmenta iz 2021. godine navodi se da Hamas i Islamski džihad dobijaju finansijska sredstva, obuku, oružje i opremu od Irana. U izveštaju se procenjuje da Teheran pruža do 100 miliona dolara godišnje za kombinovanu podršku palestinskim terorističkim organizacijama.
U aprilu 2023, Hosein Salami, vrhovni komandant iranske Islamske revolucionarne garde, sugerisao je da Iran podržava terorističke grupe na Zapadnoj obali. „Nevidljive ruke su naoružale Zapadnu obalu, i vi sada vidite moderne automatske puške i automatsko oružje u rukama Palestinaca“, rekao je on.
Al-Nakhaleh je u aprilu 2023. rekao da „oružje koje Palestinci koriste za borbu dolazi iz Irana, odnosno da Iranci ili plaćaju ovo oružje ili ga daju. „Ovo traje već 30 godina. Ako izračunam sav novac koji su Iranci platili Palestincima u ovih 30 godina – to su milijarde dolara“, rekao je on.
Palestinske vlasti
Palestinske vlasti (PA) suočavaju se s opadanjem popularnosti među Palestincima, a režim u Teheranu je uvideo stanje Palestinske autonomije kao dragocenu priliku i povećavajući podršku naoružanim prohamasovskim organizacijama da dalje destabilizuju Zapadnu obalu i ubrzaju mogući kolaps PA.
Nasilje naoružanih boraca povezanih sa više organizacija – uključujući Islamski džihad, Hamas i Brigade mučenika al-Aksa – poraslo je na Zapadnoj obali. Palestinske vlasti su izgubile kontrolu nad gradovima kao što je Dženin, dozvoljavajući hamasovskim organizacijama da se šire i izvode terorističke akte protiv Izraelaca.
Dženin i obližnji Nablus bili su glavne mete izraelske operacije „Valolom“ pre više od godinu dana, koja je uključivala skoro celonoćne napade i neke od najžešćih borbi na Zapadnoj obali od završetka Druge Intifade 2005.
Nekoliko dana pre prošlomesečnog napada bespilotnih letelica u Dženinu, prvi put od Druge Intifade vojska je koristila helikoptere da pomogne izvlačenju trupa i vozila iz napada na grad, nakon što su tamošnji borci upotrebili eksploziv protiv snaga poslatih da uhapse dvojicu osumnjičenih.
Bela kuća je saopštila da brani pravo Izraela na bezbednost i da pažljivo prati situaciju na Zapadnoj obali, dok je britanski premijer Riši Sunak pozvao je izraelsku vojsku na uzdržanost.
Portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa nazvao je operaciju „novim ratnim zločinom protiv našeg bespomoćnog naroda“, dok je militantna grupa Hamas sa sedištem u Gazi pozvala mladiće na Zapadnoj obali da se pridruže borbama.
Poreklo Hamasa
Ime „Hamas“ zapravo je akronim punog imena organizacije „Ḥarakah al-Muqāwamah al-ʾIslāmiyyah“ – „Islamski pokret otpora“. U tom obliku nastao je 1987. godine, posle početka prve palestinske pobune protiv izraelske okupacije Zapadne obale i Pojasa Gaze. Sopstvenom poveljom obavezao se na uništenje Izraela. Njegove vođe, šef Političkog biroa Ismail Hanija i Hamasov šef u pojasu Gaze Jahja Sinvar imaju odlučujuću ulogu u organizaciji. Sinvarovu poziciju ranije je zauzimao Ismail Hanija. Haniji već od ranije pripisuju bliskost sa Iranom, a to je na neki način potvrđeno njegovim odlaskom na sahranu ubijenog šefa Iranske revolucionarne garde Kasema Sulejmanija.
Hamas je prvobitno imao dvostruki cilj, da vodi oružanu borbu protiv Izraela – predvođenu vojnim krilom, brigadama „Izedin Al Kasam“ – i da sprovodi programe socijalne pomoći. Ali od 2005. godine, kad je Izrael povukao trupe i doseljenike iz Gaze, Hamas se uključio i u palestinski politički proces.
Dobio je parlamentarne izbore 2006, pre nego što je naredne godine učvrstio moć u Gazi svrgnuvši rivalski pokret Fatah predsednika Mahmuda Abasa. Od tada su iz Gaze vodili tri rata protiv Izraela, koji je zajedno sa Egiptom održao blokadu Pojasa da bi izolovao Hamas i izvršio pritisak na njega da prekine sa napadima.
U skladu sa takvim uticajima, ideologija Hamasa temelji se na sunitskom islamizmu i lokalnim nacionalističkim i anticionističkim aspiracijama. Pristalice Hamasa zagovaraju „sveti rat“, odnosno džihad, što se prethodnih decenija mahom odnosilo na akcije usmerene protiv Izraela.
Za razliku od umerenog pokreta Fatah, koji je na vlasti u Zapadnoj obali, Hamas se protivi pregovorima ili postizanju kompromisa oko statusa palestinske države, tvrdeći da za ovaj problem „osim džihada nema drugog rešenja“.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, kada su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana. Sukob se opet rasplamsao 2000. izbijanjem Druge Intifade i narednih pet godina u sukobima je poginulo oko 5.500 Palestinaca i 1.100 Izraelaca.
Na parlamentarnim izborima u Palestini, održanim u januaru 2006, Hamas je odneo većinsku pobedu u odnosu na suparnički Fatah, osvojivši 76 od ukupno 132 parlamentarnih mesta. Posle tih izbora došlo je do sukoba dve frakcije, posle koga je Fatah morao da se povuče iz Gaze i u potpunosti je prepusti Hamasu.
U određenom stepenu, Hamas mora jevrejskoj državi da zahvali na postojanju. Hamas je naime nastao u vreme Prve Intifade, odnosno pobune, poveljom koja je sada ozloglašena po svom antisemitizmu. Ali više od jedne decenije pre toga izraelske vlasti su omogućile njegov uspon.
U to vreme glavni izraelski neprijatelj bila je stranka Fatah pokojnog Jasera Arafata, koja je činila srce Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Fatah je bio sekularan i uklopljen u šablon drugih revolucionarnih levičarskih gerilskih pokreta koji su vodili pobune širom sveta tokom Hladnog rata.
Pred eskalacijom
PLO je vršio atentate i otmice i, iako su ga susedne arapske države priznale, Izrael ga je smatrao terorističkom organizacijom. Operativci PLO-a na okupiranim teritorijama suočili su se sa brutalnom represijom izraelske bezbednosne države.
Egipat je izgubio kontrolu nad Gazom nakon arapsko-izraelskog rata 1967. godine, kada je Izrael zauzeo Zapadnu obalu. Naser je 1966. godine pogubio Seida Kutba, jednog od vodećih ideologa Muslimanskog bratstva, a Izraelci su Kutbove pristalice na palestinskim teritorijama, uključujući šeika Jasina, kasnijeg osnivača Hamasa, videli kao manje zlo od Arafatovog PLO.
Aktivnosti islamista povezanih s egipatskim zabranjenim Muslimanskim bratstvom bile su dozvoljene u Gazi – što je bilo radikalno odstupanje od vremena kada je Pojasom upravljala sekularno-nacionalistička egipatska vlada Gamala Abdela Nasera.
Kao i u sličnim prethodnim situacijama kada je Hamas bio uključen u akcije, može da se očekuje da će izraelske snage posle napada u Tel Avivu izvršiti uzvratne vazdušne udare na komandne centre Hamasa u Gazi, što bi opet moglo da bude praćeno uzvratnim Hamasovim raketiranjem izraelskih gradova, uključujući Tel Aviv i Jerusalim. Tako je bilo u poslednjoj većoj izraelskoj akciji u maju 2021. kada je Gaza bila izložena jedanaestodnevnom bombardovanju. Izraelske antiraketne odbrambene snage i „Iron Dome” sada se nalaze u stanju pune borbene gotovosti. Dakle, Bliski istok se, očekivano, nalazi pred novom eskalacijom.
AUTOR: Dragan Bisenić
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
