M.K.BADRAKUMAR: Da li su zapadne službe instruisale Prigožina?
Autor: Glas javnosti
Uoči pohoda na Moskvu Prigožin je dao niz izjava koje izazivaju sumnju, poput onih da Kijev i NATO nemaju zlu nameru prema Rusiji i da je Moskva izmislila razloge za napad na Ukrajinu
Si-en-en, kojeg je u stopu pratio Njujork tajms, u nedelju uveče je preneo da su zapadne obaveštajne službe „već neko vreme” bile upoznate sa namerom Jevgenija Prigožna da izvede puč u Moskvi, kao i sa „pripremama za izvođenje ovog poteza, uključujući i nagomilavanje oružja i municije“.
Ono što ne znamo jeste u kom su trenutku za to saznali ruski obaveštajci. Kremlj je delovao žestoko, odlučno i promišljeno u realnom vremenu kako bi uspeo da u roku od nekoliko sati suzbije pobunu. Do subote uveče šef spoljnih obaveštajaca Rusije Sergej Nariškin objavio je da je pokušaj puča pretrpeo neuspeh. Ruske vlasti su čekale Prigožinov sledeći potez.
Sasvim je smisleno pretpostaviti da su ruski obaveštajci održavali jako prisustvo unutar Vagnerovog tabora sve vreme. Na kraju krajeva u pitanju je ratna zona u kojoj se odlučuje o sudbini Rusije.
Na pamet padaju reči poznate Stingove pesme: „Svaki dah koji udahneš/ Svaki pokret koji načiniš/ Svaku vezu koju prekineš/ Svaki korak koji pređeš/ Ja ću posmatrati“
A hor onda peva: „O, zar ne vidiš/Ti pripadaš meni/Kako me srce boli/Svakim korakom koji pređeš“.
Neverovatna izjava
Kao što to čini CIA i većina drugih obaveštajnih agencija, i FSB psihološki analizira izjave svojih meta kako bi u njima pronašao dublje značenje. Oni to rade rutinski i na raspolaganju su im trenirani analitičari koji su zaduženi isključivo za taj posao.
Nije promaklo pažnji ruskih obaveštajnih analitičara da su Prigožinova trabunjanja i buncanja od počela prošle jeseni u vezi sa operativnim aspektima vođenja rata u Bahmutu, da bi nakon toga sve više počela da poprimaju politički prizvuk, kulminiravši nedavno u njegovoj neverovatnoj izjavi koja dovodi u pitanje razlog za izvođenje specijalne vojne operacije u Ukrajini koja je počela febraura 2022. godine,.
Još čudnije, čovek koji je svojim očima video bitku za Bahmut došao je do bizarnog zaključka da Kijev ili NATO nemaju zlu nameru usmerenu prema Donbasu ili Rusiji.
Stoga, „ono što znamo da znamo“ o ovoj situaciji jeste da su ruski obaveštajci imali uputstva da budu u „režimu osmatranja“, da bi se neometano privela kraju bitka za Bahmut u kojoj je Vagner imao odrešene ruke (zanimljivo je, međutim, da je u nekom trenutku Moskva otpočela sa raspoređivanjem regularnih snaga na pojedinim delovima fronta kod Bahmuta, što Prigožinu nije bilo drago).
U nedelju su vodeći američki obaveštajni zvaničnici stupili su u akciju kako bi izvestili medije pošto je postalo jasno da su ruske vlasti zagledane nad auto-kartom, vagajući gde da slome Prigožinov pokušaj puča. Čak je i čečenska milicija stavljena u stanje pripravnosti.
Ključni elemenat isposlovanog dogovora postignutog sa Prigožinom bio je da on neće biti procesiran ali da mora jednostavno da nestane. A gde bi bilo bolje udesiti njegov azil nego u Belorusiji, pod blagonaklonim nadzorom predsednika Aleksandra Lukašenka?
Možda ćemo u nekom trenutku saznati od Lukašenka, koji nije poznat po tome da dobro čuva tajne, kada ga je tačno Putin poverljivo upoznao sa osnovnim stvarima koje je trebalo da zna. Potpuno je neuverljivo da je postizanje ovako složenog dogovora bilo moguće tokom nekoliko časova trosmernih pregovora između Moskve, Minska i Rostova na Donu, i to u vreme dok su se odmetnici iz Vagnerove kolone približavali Moskvi.
Podzaplet
Intrigantan podzaplet ove stvari jeste da je usred ove zaglušujuće razmene poruka, Lukašenko takođe pregovarao i sa Nursultanom Nazarbajevim, nekadašnjim kazahstanskim diktatorom, koji je predvodio prozapadni režim u Astani i koji je zbačen nakon što je vladao skoro trideset godina, nakon neuspešnog pokušaja sličnog puča koji su podstrekivale SAD ovome koji je sada izvodio Prigožin, u zimu 2021-2022. godine koji je takođe bio slomljen uz pomoć snaga Organizacije Ugovora o kolektivnog bezbednosti (ruskih trupa) koje je predvodio ruski general.
Prethodnog dana, u stvari, Putin je razgovarao sa dvojicom centralnoazijskih lidera –kazahstanskim predsednikom Džomartom Tomajevim i uzbečkim predsednikom Šavkatom Miromonovičem Mirzijojevim. Da li su razmenili neke ključne obaveštajne podatke? U stvari, obe ove države nedavno su se suočavale sa zapadnim prevratničkim zaverama. Uzgred rečeno, uzevši u obzir moskovsku zaokupljenost dešavanjima u Ukrajini, kineski predsednik Si Đinping je stupio na scenu izvođenjem poteza nužnih za konsolidovanje stabilnosti i bezbednosti srednjoazijskog područja (U vezi s tim pogledajte moje ranije članke: Kina je preuzela lidersku ulogu u Centralnoj Aziji, Rusija i Kina stvaraju sedmočlanu osovinu i Rusija, Kina i holistički pristup Pamiru i Hindu Kušu).
Očigledno, nešto se ozbiljno pripremalo u Kazahstanu, državi stešnjenoj između Rusije i Kine koja u geopolitičkom smislu predstavlja najvažniji komad zemlje u Srednjoj Aziji.
Po svoj prilici, ovo je ono na šta je američki državni sekretar Entoni Blinken aludirao kada je u nedelju rekao da se situacija sa pokušajem puča u Rusiji „još uvek odigrava” i dodao: „Ne želim da spekulišem ali čini mi se da još uvek nismo videli završni čin“.
Međutim, ne bi trebalo smetnuti s uma da su dosadašnje Blinkenove procene dešavanja u Rusiji prepune promašaja – počev od smrtonosnog udarca koji će „paklene sankcije“ navodno zadati ruskoj ekonomiji; Putinovog opstanka na vlasti; ruskog katastrofalnog poraza u Ukrajini; manjkavosti ruske vojske; neminovnosti vojne pobede Kijeva i tako dalje.
U ovom slučaju ima posebnog razloga da bude ogorčen jer se manifestovalo izuzetno jedinstvo ruske države, političke elite, medija, regionalne i federalne birokratije kao i vojnog i bezbednosnog establišmenta oko predsednika Putina. Možda se može tvrditi da je Putinov politički položaj sada neosporan i neprikosnoven u Rusiji i da će Amerikanci morati da se pomire sa tom realnošću i dugo nakon što Džozef Bajden bude napustio pozornicu političkih dešavanja.
Kuda dalje?
Kremlj je usvojio vrlo promišljenu strategiju. Prema do sada raspoloživim podacima ona se sastoji od pet ključnih elemenata:
1. Prioritet je bilo izbegavanje krvoprolića kako bi se stvari nastavile uobičajenim tokom i kako ne bi trpela usredsređenost na vođenje rata u Ukrajini
2. Obezbediti da nekolicina odmetnika iz Vagnera zajedno sa Prigožinom napuste Rostov na Donu i da se vrate na svoje položaje u Lugansku
3. Hirurški precizno odvojiti Prigožina od ostatka grupe Vagner (u stvari, nijedan od zapovednika Vagnera ili drugih zvaničnika nije se pridružio Prigožinovoj pobuni).
4. Ponuditi imunitet velikom delu pripadnika grupe Vagner – izuzev učesnicima u puču, te ubrzati njihovu formalnu integraciju u ministarstvo odbrane. Logika koja je stajala iza stvaranja grupe Vagner a koje se držalo Ministarstvo odbrane (te neimenovana tajna unutrašnja bezbednosna agencija) i dalje stoji, ali ova grupa neće više biti kvazidržavna snaga, već će imati tačno određeno mesto, ime i komandu profesionalnih vojnih starešina umesto oportunističkih slobodnih strelaca poput Prigožina).
5. Navesti Prigožina da napusti zemlju i ode u Belorusiju, što nije bilo posebno teško ukoliko se u obzir uzme da je shvatio kako zavisi od milosti nikoga drugog do Vladimira Putina (koji se saglasio o bezbednom povlačenju biznismena u Belorusiju).
Poslednji elemenat je posebno fascinantan. Kremlj je izuzetno besan na Prigožina zbog njegovog zavereničkog i izdajničkog ponašanja ali je i svestan – pretpostavimo na osnovu obaveštajnih podataka – da su njime manipulisale zapadne sile. Naravno, moraće da plati izvesnu cenu. Prigožin više nikada neće uživati svoj visoki status oligarha sa bogatstvom od 1,2 milijarde dolara i raskošnim životnim stilom koji je vodio.
Snažno upozorenje
Ali makar je šezdesetdvogodišnji biznismen pošteđen mogućnosti da bude osuđen na dvadesetogodišnju zatvorsku kaznu. Ovo je šema kojom se Putin inače vlada kada je u pitanju razrešenje odnosa sa oligarsima (pročitajte moj članak Uspon i pad ruskog oligarha).
Možemo biti sigurni da će Lukašenko u jednom trenutku naterati Prigožina da propeva – i to će se po svoj prilici desiti prilično brzo. Pesma koju bude otpevao nesumnjivo će biti preneta Kremlju. A ono što bi Prigožin mogao da kaže izaziva veliku nervoznu u Vašingtonu. Otuda izjave o opasnosti od nuklearnog rata i drugi spinovi koji služe za skretanje pažnje od zavere CIA da se destabilizuje Rusija. Nenadmašni ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nazvao ih je „turbulentnim tokom svesti“.
Budimo sigurni da sada, kada je propala zavera CIA-MI6 i Prigožina, iz njenih će se ruševina, poput Feniksa iz pepela, pojaviti novi zapadni narativ. A američki medijsko-obaveštajni spavači, uključujući i one u Indiji (autor je bivši indijski diplomata; prim. NS), papagajski će ponavljati novu pesmu.
Ali, ne zadugo. Ono što je pred nama je manifestacija čelične odlučnosti Kremlja – i samog Putina – da se iznađe sveobuhvatno vojno rešenje ukrajinske krize. Putin je prošle nedelje objavio – verovatno u iščekivanju oluje koja se pomaljala na horizontu – da će rat biti završen onda kada više ne bude bilo ukrajinske vojske ili NATO oružja na bojnom polju.
Pročitajte zvanični transkript video-konferencije koju je Putin održao prethodnog četvrtka, neposredno uoči Prigožinovog pokušaja puča, sa punim sastavom „Saveta bezbednosti“ („Politbirom“ postsovjetske Rusije) koji upućuje na raspoloženje koje vlada u Kremlju i daje uvide u to šta možemo očekivati na ukrajinskom ratištu u predstojećem periodu. To je bilo snažno upozorenje „kolektivnom Zapadu“ da ništa neće biti zaboravljeno.
SKINI APLIKACIJU
