Razglednice sa Epstinovog ostrva
Autor: Glas javnosti
Stiče se utisak da je ovo što imamo u medijima samo vrh ledenog brega, a da se u pozadini priče o podvođenju maloletnica krije zapetljano čvorište.
Ako treba odabrati jedan događaj koji je obeležio prve dane 2024, onda je to svakako objavljivanje jednog dela sudskih dokumenata iz istrage koja je vođena protiv Džefrija Epstina, pokojnog milijardera i osuđenog pedofila, a na osnovu tužbe koju je protiv njega i njegove družbenice Gislejn Maksvel podnela Virdžinija Džufre.
Ukupno 19 dokumenata na više od 300 strana je otpečaćeno na osnovu odluke sudije Okružnog suda Lorete Preske. Nastala je sveopšta panika među slavnim ličnostima koje nikako ne žele da se u javnosti sazna da su bile Epstinovi gosti na njegovom ozloglašenom ostrvu gde su organizovane orgije sa maloletnicama.
Pored onoga što smo od ranije znali za Bila Klintona, princa Endrua i druge osramoćene Epstinove bliske prijatelje, otkrili smo da su Epstina posećivale i mnoge daleko respektabilnije ličnosti iz sveta politike, nauke i kulture, poput slavnog fizičara Stivena Hokinga, čuvenog lingviste Noama Čomskog i Oskarom nagrađenih glumaca Leonarda di Kaprija i Kejt Blanšet.
Dimna zavesa
Mejnstrim mediji na Zapadu, koji su dugo i dosledno zataškavali sve vesti vezane za Epstina i Maksvelovu, odjednom su naprasno odučili da ovom objavljivanju sudskih dokumenata posvete najveću moguću pažnju.
Već danima nas, na radost prostog puka večito gladnog skandala i senzacija, zatrpavaju svojevrsnim razglednicama sa Epstinovog ostrva u kojima možemo da saznamo da je princ Endru imao lutku koja je ličila na njega i koju je koristio tokom svojih seksualnih odnosa s sa Virdžinijom Džufre, kao i da je Klinton lično išao u redakciju Veniti fera i pretio uredništvu magazina da nikako ne objavljuju priču o Epstinu i seks trafikingu.
Čini se, ipak, da je čitav ovaj tabloidni igrokaz sa deklasifikovanim sudskim dokumentima samo spin i dimna zavesa koja ima za cilj da preusmeri pažnju javnosti sa daleko značajnijih i neprijatnijih pitanja na koja još nemamo zadovoljavajuće odgovore.
To da Bil Klinton „voli devojke jako mlade“, kako je Epstin navodno rekao jednoj od žrtava Johani Sjoberg, to i nije neka epohalna novost, kao što nije novost da je Gislejn Maksvel plaćala maloletne devojke da masiraju i izvode lezbo predstave za brojne Epstinove prijatelje iz bogataških i političkih krugova poput bivšeg guvernera Novog Meksika Bila Ričardsona i Lesa Veksnera, vlasnika Viktorija sikret brenda.
Ona prava pitanja na koja nikako da dobijemo zvanične odgovore tiču se Epstinovog krajnje sumnjivog samoubistva u njujorškom zatvoru 2019, ali i njegove povezanosti sa obaveštajnim službama koja mu je omogućavala da godinama bude nedodirljiv za pravosudne organe.
U tom smislu, trebalo bi obratiti pažnju na svedočenje njegovog brata Marka Epstina koji se nedavno, glasom ali ne i likom, pojavio u emisiji kod Takera Karlona gde je izneo ozbiljne optužbe koje ruše zvanični narativ o Epstinovom samoubistvu.
Po Marku Epstinu, ne postoji mogućnost da se njegov brat ubio na način koji je u saglasnosti sa zaključcima zvanične istrage. Epstin se kod Takera Karlsona pozvao na mišljenje čuvenog sudskog patologa Majkla Badena koji je još 2019. utvrdio da prelomi koji je Epstin imao na svom vratu upućuju na daleko veću verovatnoću da je ubijen davljenjem, a ne da se obesio. Isto tako, položaj u kome je telo nađeno zahtevao bi postojanje vidljivih podliva u donjim ekstremitetima zbog postmortem slivanja krvi, ali tih podliva nije bilo.
Činjenica da je Džefri Epstin, zbog prethodnog pokušaja, već bio „pod samoubilačkom prismotrom“ čini neverovatnim da su kamere u njegovoj ćeliji prestale da rade baš u trenutku samoubistva, ali i da njegov brat ne može da dobije na uvid snimke kamera izvan ćelije koji bi pokazali da li je neko ulazio i izlazio iz njegove ćelije.
Navodno snimke hodnika već je lično pregledao Vilijam Bar, tadašnji ministar pravde, i utvrdio da nikakvog kretanja oko ćelije nije bilo, što potencijalnu zaveru podiže na najviši mogući nivo američke administracije.
Mark Epstin takođe smatra da nije verovatno da bi njegov brat pokušao samoubistvo samo nekoliko dana pre sudskog saslušanja, na kome je postojala realna mogućnost da bude pušten da se brani sa slobode uz kauciju, kao i da postoje mnogi moćni ljudi i Epstinovi saučesnici koji su imali interes da eliminišu ozloglašenog milijardera kao nezgodnog svedoka.
Faktor Mosad
Praćenje te konspirativne niti dovodi nas do Arija Ben-Menaša, izraelskog biznismena i bivšeg vojnog obaveštajca, koji je u više navrata izneo tvrdnju da je Džefri Epstin, iza maske devijantnog bogataša i hedoniste, zapravo sve vreme radio za Mosad i da mu je zadatak bio da pribavlja materijal za ucenu uticajnih ljudi u različitim krugovima u SAD kako bi pristali da podržavaju bespogovorno proizraelsku politiku.
Ben-Menaš tvrdi da je pokojni Robert Maksvel, medijski tajkun i otac Epstinove družbenice i saučesnice Gislejn, dugogodišnji Mosadov saradnik, koga je on lično regrutovao, kao i da je vrbovanje Epstina išlo preko ćerke.
Takođe je zanimljivo pomenuti da je i sam Robert Maksvel poginuo 1991. pod misterioznim okolnostima kada je navodno pao sa svoje jahte u blizini Kanarskih ostrva. Poznata je obaveštajna metoda „medenih zamki“ koju su, tokom godina Hladnog rata, naročito koristile britanske i sovjetske službe, a koja se sastojala iz nameštanja kompromitujućih seksualnih susreta i njihovo snimanje za potrebe ucene i sakupljanja informacija, što nas dovodi u situaciju da Epstinove orgije sa raznim uticajnim ljudima stavimo u sasvim drugačiji kontekst.
Posmatrano iz tog ugla, više od 30 dokumentovanih susreta koje je Epstin u periodu između 2013. i 2017. imao sa Ehudom Barakom, generalom i bivšim izraelskim premijerom, deluju daleko manje bezazleno.
Treba se takođe podsetiti da je upravo čuveni advokat Alen Deršovic bio taj koji je ispregovarao Epstinovu umanjenu zatvorsku kaznu i imunitet od daljeg krivičnog gonjenja 2006, a da je isti Deršovic, inače čest korisnik usluga Epstinovih „maserki“, ako je verovati objavljenim iskazima žrtava, danas na zadatku odbrane države Izrael od optužbi za genocid u Gazi koje je pokrenula Južnoafrička Republika pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Stiče se utisak da je ovo što imamo u medijima samo vrh ledenog brega, a da se u zakulisnoj pozadini ove prljave i bizarne priče o iskorišćavanju i podvođenju maloletnica krije zapetljano čvorište koje povezuje mnoge krupne igrače i njihove poslovne, obaveštajne i geopolitičke interese.
Samo oni koji su potpuno operisani od cinizma mogu verovati da će to čvorište ikada biti do kraja raspetljano i da će svi počinioci krivičnih dela biti privedeni pravdi.
AUTOR: Marko Tanasković
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
