„Suštinski deo američke uloge ovde je da podrži Srbiju u njenom nastojanju da pristupi EU. Od suštinskog značaja je da Srbija i EU funkcionišu zajedno, odnosno da Srbija pristupi Uniji”, izjavio je u petak svojim smernim slušaocima u Privrednoj komori Srbije Kristofer (ili „Kris”, kako ga od milja njegovi domaći podanici zovu) Hil. A zatim dodao „da se nada da ljudi razumeju ovaj suštinski koncept koji podrazumeva da Srbija potpuno promeni svoj pravac i potpuno priđe Zapadu, jer, kako navodi, tamo pripada i to je prirodno stanje stvari”.
Jasno da ne može jasnije biti. Kasnije tog dana održan je najnoviji „protest protiv nasilja”, sa istaknutim učešćem nekih od „Krisovih” najvećih fanova. Neki od njih su se sa njim i američkim senatorom Marfijem nedavno i sastali, baš na nekadašnji Dan mladosti. Otišli su, kako glasi saopštenje, da razmene po koju misao „o problemima sa kojima se Srbija suočava nakon eksplozije nasilja i užasnih tragedija koje su zadesile našu zemlju”.
I, iskreno – ko može bolje razumeti temu eksplozije nasilja i užasnih tragedija od Amerikanaca? Odnosno, ko se bolje od njih razume u takve stvari? Ako su „opozicionari” hteli savete kako da se to sve pojača, zasigurno su otišli na pravo, najbolje moguće mesto. I – voilà! – sada se najavljuje „radikalizacija” protesta od sledeće sedmice ako se „opozicionim” zahtevima ne udovolji. Neki se, direktno iz Kijeva, već otvoreno zalažu za novi Majdan, odnosno obojenu revoluciju. Na to ne treba zatvarati oči, šta god ko mislio o sadašnjoj vlasti.
Međutim, da ponovimo, Hilova ambicija potpunog okretanja Srbije Zapadu je izrečena u Privrednoj komori Srbije. I, koliko je poznato, niko od prisutnih ga nije demantovao, niti se ogradio od njegovih reči. A nije mu prvi put. Više puta do sada je „Kris” – inače, po američki skrojenim haškim merilima, (sa)učesnik udruženog zločinačkog poduhvata protiv Srbije 1999. godine – pretendovao da nam soli pamet o pravcu u kojem Srbija treba da se trajno okrene.
Da podsetimo, u julu 2022. nam je poručio sledeće: „Građani Srbije ne stoje ispred dva puta sa znacima – jedan za Istok, drugi za Zapad. Put za Istok je zatvoren na duže vreme i moraće da se rade popravke. Ali postoji otvoren put za Zapad, to je put kojim Srbija, uz sve teškoće, treba da ide.” A u februaru ove godine je bio siguran da se Srbija „već opredelila za Zapad”, a da „veza sa Rusijom slabi iz dana u dan”.
I, opet, nikakve reakcije nadležnih vlasti na takvo jedno očigledno grubo mešanje stranog ambasadora u naše unutrašnje stvari. Da ne govorimo o „Krisovom” odlučujućem uticaju na to da se skaradni „Evroprajd” prošlog septembra po svaku cenu održi, ma koliko jadno i bedno sve to izgledalo, uprkos uveravanjima vlasti da će biti otkazan zbog velikog otpora javnosti, uključujući i jerarhiju SPC.
Podsećanje na taj debakl je bitno ne samo zbog ogoljene uloge koju je američki ambasador odigrao u njemu, već i da nam pomogne da definišemo šta bi to „potpuno prilaženje Zapadu” zapravo podrazumevalo. Razni „prajdovi” su samo deo toga.
Tu su i nedavno otkriveni Instagramovi algoritmi za pedofile, što ukazuje na sistematsko, odozgo dirigovano skidanje tabua protiv zlostavljanja dece, kako Taker Karlson ističe u svom novom monologu. Tu je i najnovija odluka uprave škola u glavnom gradu Kanade o nametanju preferiranih „rodnih zamenica” deci – uz nalog da učenje o LGBTQ identitetima „treba da bude ugrađeno u celokupni obrazovni ambijent” i da ne treba da bude „podložno debati ili selektivnom učestvovanju” u toj „nastavi”.
Drugim rečima – sistematska homoseksualna indoktrinacija i seksualizacija dece biće obavezni od početka sledeće školske godine, kao što već jesu u mnogim američkim školama.
A kad smo već kod preferiranih rodnih zamenica, nedavno je izbio novi skandal u SAD usled pokušaja još jedne korporacije da nametne LGBTQ ideologiju tihoj većini koja to nije i ne želi da bude. Naime, korporacija „Target” je, usled sve većeg protivljenja kupaca i pretnji bojkotom njene robe, bila primorana da pomeri svu robu i reklame koji to promovišu na manja vidljiva mesta u svojim prodavnicama.
Zanimljivo je da su se kupci pobunili ne samo zbog ikonografije, već i zbog dizajnera koga je „Target” za to angažovao, izvesnog Erika Karnela, koji se identifikuje kao „transdžender muškarac”. Još zanimljivije su neke od poruka koje se mogu naći na nekim od Karnelovih proizvoda, kao na primer „Satana voli zamenice”, uz dodatak da „vas Satana voli i poštuje ono što vi jeste. Satana prihvata ljude svih, nekoliko ili nijednog roda, on poštuje rodni nekonformizam, on voli trans i nebinarne ljude.” Čisto da znamo…
I da se razumemo – nije „Target” popustio pred besom kupaca zato što je doživeo nekakvo „prosvetljenje”, već zato što očajnički želi da izbegne sudbinu kompanije „Anhajzer Buš”, koja i dalje finansijski krvari usled bojkota kupaca zbog sličnog pokušaja nametanja ove religije preko transrodne „influenserke” Dilana Malvejnija.
Izgleda da je kap prelila čašu, i da je sve veći broj ljudi spreman da pruži otpor globalističkom psihoteroru koji im se sve agresivnije nameće. Sada i preko CIA, koja je takođe „izašla iz ormara” i Tvituje urbi et orbi u duginim bojama, „slaveći” mesec prajda.
Kako je neko ironično prefolmulisao poruku koju nam CIA tim Tvitom zapravo šalje: „Ovog meseca se ponosimo ne samo gej agentima koji su nam pomagali da zbacimo i ubijamo šefove država, već i gej agentima koji su nam pomagali da podstičemo razdor i prikazujemo prevrate kao organsko nezadovoljstvo prema režimima koji nam nisu po volji”.
Zvuči poznato… I zasigurno je da je „influenser” Hil na sličnom zadatku. S tim što mu krajnji cilj nije samo usisavanje u zapadnu Sodomu i Gomoru sa ukusom Orvela, već i, prvi put u našoj istoriji, rat protiv Rusije.
Da isti nije podjednako blizak i jednom delu vlasti i opozicije koja protiv iste protestuje, bilo bi nam mnogo lakše da se svemu tome odupremo. Ali izgleda da smo pretplaćeni na teži put. Ko zna zašto je to dobro…