MILICA TRKLJA: Čuvari jedinog živog manastira u istočnom Kosovu
Autor: Glas javnosti
Putnici koje put nanese u ovaj manastir dugo po odlasku ostaju pod utiskom. Zajednički osećaj im je da ovo mesto ima neku posebnu energiju i toplu atmosferu
„Vaso, opet nas je pašče zasenilo!” kroz osmeh izgovara monah Hristofor dečaku kog nosi na ramenima. Vasa i Hristofor bili su najupečatljiviji na grupnoj fotografiji posetioca i bratstva manastira Draganac, dok jedan sabrat nije uzeo kucu Dadu u naručje i time im „pokvario plan”. Vasa je jedan od mnogih čije je detinjstvo vezano za manastir.
Nedaleko od Gnjilana nalazi se jedini manastir u Kosovskom pomoravlju u kojem se aktivno odvija monaški život. Manastir Draganac broji bratstvo od pet članova, a meštani okolnih sela gotovo svakodnevno dolaze kako bi im pomagali u fizičkim poslovima, u polju, u kuhinji…
Mnoga deca dolaze sa roditeljima u manastir, tu se igraju, pomažu, uče i provode vreme sa monasima, koji ih, kako sami kažu, doživljavaju kao drugare i mlađu braću.
Po ulasku u manastirsko dvorište kojim teče izvor lekovite vode i prolaska kroz kamenu lučnu kapiju, monasi vode goste i putnike namernike do konaka ispred kojeg rastu božuri, nakon čega se odlazi na večeru.
Malo i bogato bratstvo
Bratstvo Draganca nije veliko, ali je u svakom smislu bogato. Putnici koje put nanese u ovaj manastir dugo po odlasku ostaju pod utiskom.
Zajednički osećaj im je da ovo mesto ima neku posebnu energiju i toplu atmosferu. Tome doprinose i vedri monasi Draganca kojima smisla za humor ne fali. Često ih posećuju beogradski studenti, od kojih su neki postali redovni gosti.
Kada se desi da bratstvo, sputano drugim obavezama, a u nedostatku pomoći stanovnika okolnih sela, ne stigne da pripremi trpezu, studenti se uključuju.
Reporter Sputnjika je ne samo prisustvovao sceni u kojoj se studenti utrkuju ko će pre da pomogne u pripremi večere, već je i lično ljuštio krompir. Pripremana od manastirskih sastojaka, sa ljubavlju, uz pesmu i molitvu, smeh i šalu, hrana je doslovno božanstvena.
Nikolinih „Hiljade molitvi”
Boravak u manastiru ulepšava često i mali Nikola Stojković sa harmonikom. On živi u jednom od gnjilanskih sela, Partešu, i od pete godine dolazi u Draganac. Za njega je to mesto, kako sam kaže, druga kuća. Nikola je vrlo talentovan harmonikaš, a bratstvo, kao i svi gosti manastira, uživaju u njegovoj muzici. Nema ko ne voli da ga čuje, a episkop raško-prizrenski Teodosije ima čak i omiljenu pesmu – on najviše voli da čuje Nikolinu izvodbu „Hiljade molitvi”.
Nakon molitve za početak i kraj obroka, malo dobrog druženja, mnogo dobre hrane i još boljeg vina, odlazi se na konačište kako bi se ranim jutrom prisustvovalo svetoj liturgiji. Zgrada koju čuva bašta božura i manastirski pas čuvar Dada nalazi se odmah pored same crkve čija zvona u šest ujutru prizivaju narod na službu. Tišinu u mrkloj noći prekida baš ona kad pojuri lisicu koja vreba manastirske kokoške.
Sama crkva nije prostrana, a opet je velika. Svaki putnik koji poželi da prisustvuje jutrenju i liturgiji doći će na red. Prilikom boravka Sputnjikovog reportera, manastir su posetile dve grupe putnika i za svakog je bilo mesta pod nebeskim svodom.
Rađaju se deca
Ukoliko ne računamo putnike, sam Draganac posećuju redovno meštani gnjilanskih sela. Selo u kojem živi Nikola broji 300 domaćinstava, a gotovo sve porodice imaju najmanje troje dece. Ima i onih sa sedmoro, osmoro i čak devetoro dece, pa su odeljenja puna đaka.
Sela Pasjane, Ranilug, Korminjane, Bosce, Koretište ne zaostaju za Nikolinim Partešom, a u svim ovim mestima i drugim iz okoline Gnjilana živi blizu 20 hiljada Srba, čineći ovo jednim od retkih krajeva Srbije koji iz godine u godinu beleže pozitivan prirodan priraštaj.
Nakon liturgije je doručak, a ukoliko su gosti dovoljno srećni da se zateknu u Dragancu u pravo vreme, imaće priliku da probaju „studentske” palačinke. Nakon molitvi i jela, naravno, sledi raspremanje. Kao što se posetioci, hodočasnici i studenti utrkuju oko spremanja, isto tako se i ne libe prljavih sudova i čišćenja. Za par minuta je čitava trpeza raspremljena, a cela trpezarija čista.
Za odlazak i srećan put monasi prate putnike namernike koji pune flašice vodom sa lekovitog izvora.
Nikola sa harmonikom, opaki čuvar Dada i dva najbolja druga – mali Vasa i monah Hristofor, ispraćaju nas iz Draganca osmehom i pesmom.
SKINI APLIKACIJU
