Tokom proteklih pet godina, kineska kompanija grubo je kršila zakone Republike Srbije, ali što je poraznije državni organi su prećutkivali, učestvovali u narušavanju sopstvenih propisa i odobravali i ono što nisu smeli. Prvi izgrađeni deo ove fabrike guma bio je visoki kilometarski zid, kojim je opasano 96 hektara poklonjene poljoprivredne zemlje prve klase. Taj kineski zid u Zrenjaninu, i ne samo simbolično već doslovce, bio je najava svega što se do danas događalo i što smo dobili - državu „Linglong“ u državi Srbiji.
Izgradnja kineske fabrike obeležena je u Srbiji, ali i svetskim institucijama, slučajevima vezanim za radnike koji su je gradili i živeli u krajnje nehumanim uslovima, sa ograničenom slobodom kretanja unutar zidina i oduzetih dokumenata, piše NIN. U svetu poznat kineski „manir“ poslovanja, koji se opisuje i kao eksploatacija, ali za Srbiju koja se nalazi na „voč listi“ američkog Stejt departmenta zbog odnosa državnih institucija prema problemu trgovine ljudima i procene da skoro ništa ne preduzima da se suzbije taj vid kriminala, značajan dodatni problem. Naravno, ako ima ko da ga vidi. Uz upaljeno svetlo iz sveta nad srpskim institucijama, pred domaćim organima podnete su najmanje dve krivične prijave zbog sumnje na trgovinu ljudima.
Iako će zvučati možda besprizorno i nehumano, ali činjenica je, „Linglong“ je mnogo više od poznatog nehumanog odnosa prema radnicima. A... počelo je sve po feng šuiju.
Kako bi nadalje sve išlo glatko, kamen temeljac je po želji predsednika kompanije Feng Vanga položen tačno u 10.18 sati, 30. marta 2019. godine. Feng Vang procenio je da je dobar znak da se poslovi započnu u martu, kad procveta cveće. Ukoliko sa istočnjačke nastavimo ali u duhu zapadne kulture, svečano otvaranje i početak rada „Linglonga“ najavljeni su za petak 13. (septembar).
I šta je sve u Srbiji urađeno u skladu sa drevnom kineskom veštinom, tehnikom uređenja životnog prostora, koja korišćenjem energije stvara harmoniju između individue i njenog okruženja?
Prvo i osnovno, „Linglong International Europe“ (kako se zove ćerka firma u Srbiji) bio je dužan da akt o uslovima zaštite prirode dostavi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, kao i u postupku procene uticaja na životnu sredinu. To niti je učinjeno, niti ga kompanija poseduje. „Linglong“ nema odgovarajuće uslove Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, a koji čine sastavni deo građevinske dozvole. Jednostavno rečeno, kineska kompanija nema dokument bez kojeg nije mogla ni da počne da gradi, ali i koji još bitnije sadrži procenu da li se planirani radovi i aktivnosti uopšte mogu realizovati. Na osnovu tog akta odobrava se, ograničava ili potpuno zabranjuje projekat ili njegovi delovi izgradnje. Takođe, bez ovog akta nije moguće izdati adekvatne lokacijske uslove, niti sprovesti postupak procene uticaja na životnu sredinu. Nije moguće ni ispravno identifikovati šta u životnoj sredini može biti ugroženo, ali ni proceniti potencijalne negativne uticaje na životnu sredinu.
I ako se sve to zna, logično se i s pravom zaključuje - otuda nije moguće predvideti ni adekvatne mere u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu.
Pitanje da li mi danas znamo da li će i koliki zagađivač biti „Linglong“ postavili smo Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je od dolaska kineske kompanije vršio monitoring nad celokupnim procesom izvođenja projekta.
„Apsolutno ne. To je trebalo da znamo na osnovu studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja ne postoji. I ne više pojedinačnih studija, nego jednom sveobuhvatnom studijom, koja je izostala“, kaže za NIN Hristina Vojvodić, viši pravni savetnik u RERI, koja je radila na nekoliko objavljenih opsežnih analiza projekta „Linglonga“, a zahvaljujući kojima je netransparentnost kompanije ipak „probijena“.
Da bi se shvatilo na koji način je „Linglong“, naravno uz dodatno žmurenje domaćih institucija, kršio zakone, dobijao dozvole, preživeo značajne nezakonitosti u sprovođenju postupka procene uticaja na životnu sredinu, neophodno je znati da su pribegli modelu takozvanom – „salami slicingu“. Projekat fabrike guma u Zrenjaninu, naime, rasparčan je, podeljen na delove, često i neprirodne. Podelom projekta na više zasebnih celina kao da nijedna nema veze sa onom drugom, iako su sve u svrsi proizvodnje, a i na kraju nalaze se unutar kineskog zida. Tako dobijenim rasparčanim delovima celokupne fabrike, dobijeno je da pojedinačno mogu da ne prelaze kriterijume za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu. Ili, s druge strane, nemaju značajne efekte ukoliko se ispituju zasebno „od slučaja do slučaja“ ili, dela do dela fabrike. Ovakvoj podeli projekta na delove obično se u praksi pribegava kada se nastoji prikazati potencijalno negativan uticaj na životnu sredinu - manjim nego što on zaista može biti (ili jeste).
Međutim, nije samo to dobrobit „salami slicinga“. Rasparčavanjem fabrike na zasebne delove, izbegnuta je nadležnost organa na višem nivou, a stvar oko „Linglonga“ dobrim delom spuštena na niži nivo. Tako je pojedine značajne odluke donosio grad Zrenjanin koji je, međutim, prvenstveno nenadležan, ali i nema kapacitete za tu vrstu procena.
Hristina Vojvodić iz RERI kaže da je umesto obavezne jedne sveobuhvatne studije o zaštiti životne sredine, „Linglong“ pribavio dve. Tako da kada biste uspeli da pitate nekog nadležnog u „Linglongu“, on bi verovatno kao iz topa rekao imamo studije, i to ne samo jednu. I laik bi poverovao da je to zapravo zaštita životne sredine na najvišem nivou. Međutim, problem ovde je što za neke rasparčane delove i nema procene, a za dva dela za koje ima, uticaj na životnu sredinu ne može se dobiti prostim zbrajanjem.
„Retorika ako imate više studija, to je bolje, više ćete štititi životnu sredinu. To, naravno, nije tačno. Mi ne samo što ne znamo kakav će uticaj pojedini delovi fabrike imati na životnu sredinu, primera radi podzemni bunari ili razni pomoćni objekti, ne znamo na kraju ni kakav će stvarni uticaj biti pogona i miksera, a za koje su pojedinačno urađene zasebne studije. Ova dva dela fabrike su razdvojena iako su deo jedne proizvodne celine. Iz opisa tehnoloških procesa datih u zahtevu investitora jasno se može zaključiti da valjara i proizvodni pogoni predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu proizvodnog pogona, zbog čega se ne mogu razdvajati. Zašto je važno da se o njima odlučuje zajedno? Zato što njihov kumulativni efekat na životnu sredinu prevazilazi njihove zbirne uticaje utvrđene odvojenim postupcima procene uticaja“, ističe Vojvodić.
Kapacitet fabrike koji se najavljuje je preko 13 miliona različitih guma godišnje. Dnevno znači „Linglong“ planira da proizvede 35.616 pneumatika. Mogu li Zrenjaninci izdržati toliko, retke i zaštićene vrste ptica u Carskoj bari na svega dva kilometra od fabrike, ali i, kako će uticati na okolne oranice, sigurno je - ne znamo. To je broj guma koju je kineski investitor sebi postavio kao cilj, a kako nema studije, nema ni crno na belo dokumenta koji bi mogao da pokaže da je neophodno smanjiti obim proizvodnje.
Možemo li unazad? E to bismo morali da zamislimo da smo u bajci u kojoj kineski investitor sada ipak uradi jedinstvenu studiju. I utvrdi se da se tehnološki procesi moraju prilagoditi kako bi se smanjili mogući negativni uticaji na životnu sredinu. U bajci sledi da bi investitor u tom slučaju morao i da poruši neke objekte ili ih zakatanči. Međutim, čak i u mašti teško je osmisliti ko bi iz naših institucija i zaista „dunuo“ u kinesku tvorevinu.
A kako sada stoje stvari sa vazduhom u gradu u kojem već 20 godina nema pijaće vode jer u sebi sadrži deset puta veću od dozvoljene količinu arsena? Ono što je izvesno, vazduh u Zrenjaninu je 2019. godine pripadao prvoj kategoriji, dok je tokom 2020. i 2021. pao na treću kategoriju kvaliteta, odnosno bio prekomerno zagađen. Kako stoji u zvaničnom nacrtu plana o kvalitetu vazduha grada Zrenjanina za period 2024-2029, u padu kvaliteta vazduha uticale su prekoračene vrednosti PM čestica. U nacrtu dalje stoji:
„Potrebno je uzeti u obzir činjenicu da je tokom izrade dokumenta, nova fabrika guma Linglong, kao očekivani novi izvor emisija zagađenja, bila u fazi probnog rada. Pored saobraćaja i individualnih ložišta, kao izvori zagađivanja mogu se javiti radni objekti iz sektora građevinarstva i eksploatacije sirovina. Uticaj budućeg kompleksa Linglong imaće udela u kumulativnom efektu emisija industrijskih postrojenja“, navodi grad Zrenjanin, na čijem zvaničnom sajtu merenje vazduha nije ažurirano.
Poslednji podaci su vezani za jun i generalno se sve objavljuje sa mesec, dva zakašnjenja. U junskom izveštaju stoji da ima više čađi od dozvoljene na nekoliko mernih stanica u gradu. Inače, merne stanice neposredno kod „Linglonga“ nema, niti ima najave da bi moglo biti.
Carska bara
Na oko dva kilometra od fabrike „Linglong“ nalazi se Specijalni rezervat prirode Carska bara. U njemu je evidentirano prisustvo 240 vrsta ptica, zbog čega je ovo područje i proglašeno za Ramsarsko područje i upisano u Uneskovu listu močvarnih područja od međunarodnog značaja.
„Linglong“ je kada je reč o svojoj domovini na liniji takozvane zelene Azije. Prvu fabriku ova kompanija je otvorila u Tajlandu, a poslednju u nizu i ujedno prvu u Evropi u Srbiji. Ipak, i „Linglong“ ide ka tome da više gradi i radi izvan Kine, što je podržavanje želje Kine za karbonskom neutralnošću i idejom o „zelenoj Aziji“. Tako „Linglong“ izmešta svoju proizvodnju iz Kine, a s njom po svemu sudeći i zagađenje.
U državi „Linglong“, smeštenoj u Srbiji, moguće je i da se gradi bez potrebnih dozvola, a da država Srbija ne reaguje. Kineski zid na vojvođanskoj oranici je neprobojan čak i za kola Hitne pomoći koja po potrebi dolaze samo do kapije. Prema svedočenju aktivista i stručnjaka iz zrenjaninskog „Građanskog preokreta“ i inspektori koji su dolazili po nalogu bili bi vraćani. Tako je inspekcija organizovana u trenutku kada to odgovara Kinezima. Ipak, posao unutar zida nije ostao sasvim nepoznat, ali je većina bespravnih dela kineske kompanije zapravo otkrivena ni manje - ni više nego iz vazduha.
Satelitski snimci, dronovi... bili su ispomoć da se utvrdi šta se uopšte događa unutar ograđenog dela. Pravni timovi su radili tako što vide šta je novo izgrađeno, a potom upućuju različite zahteve nadležnim organima.
Poslednji slučaj u nizu je izgradnja objekta za skladištenje otpada kapaciteta 700 kilograma na dan. Objekat je izgrađen bez građevinske dozvole, ali i rešenja o potrebi procene uticaja na životnu sredinu. Kako piše u jednoj od mnogobrojnih objava RERI: „Linglongu“ izdata „dozvola“ za gradnju - već izgrađenog skladišta otpada, na osnovu rešenja da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu - a koja je poništena.
Bez imalo preterivanja, istraživanje „Linglonga“ i domaćih institucija u segmentu koje su dozvole i kako izdavane, da li je to činio nadležni organ ili ne, šta se uopšte tu događalo i kada je kao da ste upali u Kafkin „Proces“. Činjenica je da za određene delove fabričkog kompleksa postoje dozvole, a deo je izgrađen, pa tek onda dobio papire. Primera radi, dozvola postoji za pogonske objekte za proizvodnju traktorskih i autobuskih guma, ali za pogonske objekte za proizvodnju terenskih guma i putničkih, sagrađen je objekat, ali dozvole nema. U skladu sa zakonskim procedurama nije izgrađen ni takozvani mikser, koji je potencijalno najopasniji za životnu sredinu.
Ipak, „Linglong“ je preživeo gradnje bez potrebnih dokumenata i ranije, a deo prijava aktivista i stručnjaka koje je tužilaštvo uopšte procesuiralo, završene su odlukama u kojima su različita pojašnjenja, pa čak i na granici vidovnjaštva. Tako u jednoj od onih prozorljivih, tužilaštvo navodi: da je „Linglong“ baš imao nameru da podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Uz sve ovo, nezakonito razdvajanje projekta na delove dovelo je do toga da građevinske dozvole izdaje Zrenjanin umesto nadležnih pokrajinskih organa.
Monstrum postrojenje
U kom god pravcu da krenete da istražujete, naravno virtuelno jer po bilo kom osnovu da dođete do zida „Linglonga“ sprečiće vas obezbeđenje, unutar poklonjenih 96 hektara ili 500.000 kvadrata fabrike nailazi se na nešto što je sumnjivo, nedorečeno ili čudno. Tako se trenutno, pred otvaranje, pored svega ostalog, ne zna ništa o probnom radu ove fabrike. Zrenjaninci s kojima je NIN razgovarao kažu da čuju da fabrika već radi. Veruju ne u punom kapacitetu. E sad šta, koji deo, kako, niko ne zna. Tako je od početka u ovoj investiciji u kojoj je javnost, koja je inače prilikom odlučivanja o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta uložila 215 primedbi, bila isključena i u delovima gde je po zakonu morala da bude prisutna. Trenutno samo RERI ima 18 postupaka pred Upravnim sudom kojima se osporava zakonitost odluka državnih organa povodom izgradnje ovog fabričkog kompleksa.
Od prve najave da u njegov grad dolazi „nešto tako grandiozno iz oblasti prljave industrije“, Ivan Živkov, iz ’Građanskog preokreta’“, bio je uključen u proces. Kaže za NIN da je priča oko „Linglonga“ zapravo jedna velika borba da država i institucije profunkcionišu.
„I dok se to ne desi, borba se nastavlja. Kada uzmete neki od dokumenata Linglonga deluju kao da je ‘čisto’, a mi u komšiluku zapravo imamo monstrum od postrojenja usred poljoprivrednog i prehrambenog dela. Čeka se sudska vlast da kaže svoje jer ta fabrika po svemu poznatom i dokazanom do sada ne bi smela da otpočne s radom. Građanski preokret ima tri spora pred Upravnim sudom, dve krivične prijave zbog bespravne gradnje i protiv Linglonga i firme koje je gradila. Da ne nabrajam dalje... Godinama smo u tome i sada kada se osvrnem unazad za Linglong je potreban čitav roman da bi stalo sve“, kaže Živkov.
On navodi da je „Građanski preokret“ dobio odgovor obrađivača studije „Linglonga“ u kojem je potvrđeno da nisu izvršena precizna merenja udaljenosti najbližeg naselja od fabričkog kompleksa, da je investitor dobio saglasnost da se kao veliki potrošač priključi na postojeću gradsku vodovodnu infrastrukturu iako u Zrenjaninu već godinama postoji problem s kvantitetom, odnosno pritiskom vode u mreži. U odgovoru piše i da će ’Linglong’ razmotriti bušenje sopstvenih bunara na području koje je inače poznato po mešavini podzemnih voda i eksplozivnog metana.
„Obrađivač studije je potvrdio da uopšte nisu planirana merenja neprijatnih mirisa u Zrenjaninu, odnosno da će se kvalitet vazduha nakon izgradnje fabrike guma pratiti isto kao i do sada. „Linglong“ nije planirao bilo kakve mere automatskog uzbunjivanja u slučaju vanrednih zagađujućih emisija ili incidentnih situacija, ni u kompleksu fabrike ni u obližnjim naseljima. Po mišljenju obrađivača studije, više stotina šlepera koji će svakodnevno ulaziti i izlaziti iz fabrike neće negativno uticati na dva kilometra udaljeni Specijalni rezervat prirode Carska bara, odnosno ptice, jer će se za transport koristiti savremeni kamioni“, kaže Živkov iz „Građanskog preokreta“.
Da li je i to po feng šuiju, ali ovaj projekat prate razni neobični potezi vlasti. U okviru zemljišta poklonjenog „Linglongu“ je i jedna pista obližnjeg aerodroma „Ečka“ sa svim njenim pomoćnim objektima. Država je ugovorom preuzela na sebe obavezu da obešteti aktuelne i potencijalne potražioce tog zemljišta u postupku restitucije, kako bi interes „Linglonga“ bio zaštićen. O novcu koji je uložen saznalo se sa portala Komisije za kontrolu državne pomoći. Tako je „Linglongu“ odobrena bespovratna finansijska pomoć u vrednosti od 83,5 miliona evra. Oko 7,5 miliona evra je vrednost zemljišta koje je dato, a ostatak je u novcu, s tim da je krajnji rok za isplatu do 2026. godine. Kako se navodi u pojedinim studijama, „Komisija za dodelu državne pomoći je izračunala da udeo državnog ulaganja u ukupno planiranoj investiciji Linglonga iznosi 10,44 odsto, pa se postavlja opravdano pitanje zašto nije toliki i državni udeo u vlasništvu budućeg postrojenja”. Takođe, novac koji je Srbija uplatila kineskoj kompaniji daleko prevazilazi podsticaje za otvaranje novih radnih mesta. Stručnjaci tvrde i da ukupna pomoć koju je „Linglong“ dobio od Srbije prevazilazi dozvoljeni prag pomoći za velike investicione projekte.
Glas javnosti/NIN