NA KLIMATSKOM SAMITU COP28 POSTIGNUT SPORAZUM: Države smanjuju potrošnju fosilnih goriva

Predstavnici iz skoro 200 zemalja složili su se u sredu na klimatskom samitu COP28 da počnu da smanjuju globalnu potrošnju fosilnih goriva kako bi sprečili najgore klimatske promene, što je prvi sporazum takve vrste koji signalizira konačni kraj doba nafte.

Dogovor sklopljen u Dubaiju nakon dvonedeljnih napornih pregovora trebalo je da pošalje snažan signal investitorima i kreatorima politike da je svet ujedinjen u svojoj želji da raskine sa fosilnim gorivima, nešto što naučnici kažu da je poslednja najbolja nada koju treba sprečiti od klimatske katastrofe. Predsednik COP28 Sultan Al Džaber nazvao je sporazum „istorijskim“, ali je dodao da će njegov pravi uspeh biti u njegovoj primeni.

„Mi smo ono što radimo, a ne ono što govorimo“, rekao je on na prepunoj plenarnoj sednici na samitu. „Moramo preduzeti neophodne korake da ovaj sporazum pretvorimo u opipljive akcije. Nekoliko zemalja je navijalo za postizanje nečeg nedostižnog u decenijama pregovora o klimi.

„To je prvi put da se svet ujedinjuje oko tako jasnog teksta o potrebi prelaska sa fosilnih goriva“, rekao je norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde.

Više od 100 zemalja je snažno lobiralo za čvrst jezik u sporazumu COP28 za „postepeno ukidanje“ upotrebe nafte, gasa i uglja, ali su naišle na snažno protivljenje grupe proizvođača nafte OPEK predvođene Saudijskom Arabijom, koja je tvrdila da svet može da smanji emisije bez izbegavanja specifičnih goriva. Ta bitka je gurnula samit ceo dan u produžetak u sredu, a neki posmatrači su se zabrinuli da će se pregovori završiti u ćorsokaku.


Članovi Organizacije zemalja izvoznica nafte kontrolišu skoro 80% dokazanih svetskih rezervi nafte, zajedno sa oko trećinom globalne proizvodnje nafte, a njihove vlade se u velikoj meri oslanjaju na te prihode.

U međuvremenu, male klimatski osetljive ostrvske države bile su među najglasnijim pristalicama jezika za postepeno ukidanje fosilnih goriva i imale su podršku ogromnih proizvođača nafte i gasa kao što su Sjedinjene Države, Kanada i Norveška, zajedno sa EU blokom i desetinama druge vlade.

„Ovo je trenutak kada se multilateralizam zapravo udružio i ljudi su preuzeli pojedinačne interese i pokušali da definišu opšte dobro“, rekao je američki izaslanik za klimu Džon Keri nakon usvajanja sporazuma. Vodeći pregovarač Alijanse malih ostrvskih država, En Rasmusen, kritikovala je sporazum kao neambiciozan.


„Napravili smo inkrementalni napredak u odnosu na uobičajeno poslovanje, kada nam je zaista potrebna eksponencijalna promena koraka u našim akcijama“, rekla je ona. Ali ona se formalno nije protivila paktu, a njen govor je izazvao ovacije.

Danski ministar za klimu i energetiku Dan Jorgensen zadivio se okolnostima sporazuma: „Stojimo ovde u naftnoj zemlji, okruženi naftnim zemljama, i doneli smo odluku da se pomerimo od nafte i gasa.

SMANJENJE EMISIJA
Sporazum poziva na „prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, na pravedan, uredan i pravičan način... kako bi se postigla neto nula do 2050. u skladu sa naukom“.


Takođe poziva na utrostručenje kapaciteta obnovljive energije na globalnom nivou do 2030. godine, ubrzavajući napore za smanjenje upotrebe uglja i ubrzavajući tehnologije kao što su hvatanje i skladištenje ugljenika koje mogu da očiste industrije koje se teško dekarbonizuju.

Predstavnik Saudijske Arabije pozdravio je sporazum, rekavši da će on pomoći svetu da ograniči globalno zagrevanje na ciljanih 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 Farenhajta) u odnosu na predindustrijska vremena postavljena u Pariskom sporazumu iz 2015. godine, ali je ponovio stav proizvođača nafte da se bori protiv klimatskih promena radilo se o smanjenju emisija.

„Moramo iskoristiti svaku priliku da smanjimo emisije bez obzira na izvor“, rekao je on.


Nekoliko drugih zemalja proizvođača nafte, uključujući UAE domaćina samita, zalagalo se za ulogu hvatanja ugljenika u paktu. Kritičari kažu da je tehnologija i dalje skupa i nedokazana u velikim razmerama, i tvrde da je to lažna zastava koja opravdava nastavak bušenja.

Bivši potpredsednik SAD Al Gor takođe je pozdravio sporazum, ali je rekao: „Uticaj petrostata je i dalje evidentan u polumerama i rupama koje su uključene u konačni sporazum“. Sada kada je dogovor postignut, zemlje su odgovorne za isporuku kroz nacionalne politike i investicije.

U Sjedinjenim Državama, najvećem svetskom proizvođaču nafte i gasa i najvećem istorijskom emiteru gasova staklene bašte, klimatski svesne administracije su se borile da donesu zakone usklađene sa njihovim klimatskim zavetima kroz podeljeni Kongres.


Američki predsednik Džo Bajden ostvario je veliku pobedu na tom frontu prošle godine usvajanjem Zakona o smanjenju inflacije, koji je sadržao stotine milijardi dolara subvencija za čistu energiju. Povećanje javne podrške za obnovljive izvore energije i električna vozila od Brisela do Pekinga poslednjih godina, zajedno sa poboljšanjem tehnologije, smanjenjem troškova i porastom privatnih investicija takođe su doveli do brzog rasta u njihovoj primeni.

Uprkos tome, nafta, gas i ugalj i dalje čine oko 80% svetske energije, a projekcije se veoma razlikuju o tome kada će globalna potražnja konačno dostići svoj vrhunac. Rejčel Klitus, direktorka politike u Uniji zabrinutih naučnika, pohvalila je sporazum o klimi, ali je istakla da on ne obavezuje bogate zemlje da ponude više finansiranja kako bi pomogle zemljama u razvoju da plate za prelazak sa fosilnih goriva.

„Odredbe o finansijama i kapitalu... su ozbiljno nedovoljne i moraju se poboljšati u vremenu koje dolazi kako bi se osiguralo da zemlje sa niskim i srednjim prihodima mogu preći na čistu energiju i zatvoriti jaz u pogledu energetskog siromaštva“, rekla je ona.