Šta je COP28 koji će biti održan u Dubaiju i zašto je važan?
Autor: Glas javnosti
Svetski lideri će razgovarati o borbi protiv klimatskih promena na velikom samitu UN u Dubaiju.
Prati godinu ekstremnih vremenskih prilika u kojima su oboreni mnogi klimatski rekordi.
Šta je COP28 i gde je?
COP28 je 28-godišnji sastanak Ujedinjenih nacija (UN) o klimi. Vlade razgovaraju o tome kako ograničiti i pripremiti se za buduće klimatske promene.
Samit se održava u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), od 30. novembra do 12. decembra 2023. godine.
Zašto je održavanje COP28 u Dubaiju kontroverzno?
UAE su jedna od 10 najvećih svetskih zemalja koje proizvode naftu.
Imenovao je glavnog izvršnog direktora državne naftne kompanije, sultana Al Džabera, za predsednika pregovora COP28.
Nafta - kao gas i ugalj - je fosilno gorivo. Ovo su glavni uzroci klimatskih promena jer oslobađaju gasove staklene bašte koji zagrevaju planetu, poput ugljen-dioksida kada se sagore za energiju.
Ali naftna kompanija gospodina Al Jabera planira da proširi proizvodne kapacitete.
„To je ekvivalent imenovanju generalnog direktora kompanije za proizvodnju cigareta da nadgleda konferenciju o izlečenju raka“, rekla je grupa za kampanju 350.org.
Gospodin Al Džaber tvrdi da je u jedinstvenoj poziciji da podstakne akciju iz industrije nafte i gasa. I, kao predsednik kompanije za obnovljive izvore energije Masdar, takođe je nadgledao širenje čistih tehnologija kao što su energija vetra i solarna energija.
Zašto je COP28 važan?
Nadamo se da će COP28 pomoći da se održi cilj ograničavanja dugoročnih porasta globalne temperature na 1,5C. Ovo je dogovorilo skoro 200 zemalja u Parizu 2015. godine.
Cilj od 1,5C je ključan za izbjegavanje najštetnijih uticaja klimatskih promjena, prema klimatskom tijelu UN-a, Međuvladinom panelu za klimatske promjene (IPCC).
Dugoročno zagrevanje trenutno iznosi oko 1,1C ili 1,2C u poređenju sa predindustrijskim vremenima - periodom pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva u velikim razmerama.
Međutim, svet je na putu zagrevanja za oko 2,5C do 2100. godine, čak i uz trenutna obećanja da će se pozabaviti emisijama. Prozor za držanje granice od 1,5C u dometu „brzo se sužava“, kažu UN.
O čemu će se raspravljati na COP28?
Napredak ka ciljevima Pariza će biti u fokusu, ali COP28 će se koncentrisati na: ubrzanje prelaska na čiste izvore energije, za "smanjivanje" emisija gasova staklene bašte pre 2030. isporuku novca za klimatske akcije iz bogatijih u siromašnije zemlje i rad na novom dogovoru za zemlje u razvoju fokusirajući se na prirodu i ljude čineći COP28 „najinkluzivnijim“ ikada. Takođe će biti organizovani tematski dani o pitanjima uključujući zdravlje, finansije, hranu i prirodu.
Ko će biti na COP28?
Pozvano je više od 200 vlada, iako lideri mnogih zemalja poput SAD, Kine i Indije tek treba da potvrde da li će otići. Britanski premijer Riši Sunak rekao je da će prisustvovati.
Ekološke dobrotvorne organizacije, društvene grupe, trustovi mozgova, preduzeća i verske grupe će takođe učestvovati.
Stotine delegata sa vezama za fosilna goriva prisustvovalo je COP27 prošle godine. UN će razotkriti lobiste za fosilna goriva na pregovorima o klimi.
Koje su tačke problema COP28?
Verovatno će doći do neslaganja oko budućnosti "nesmanjenih" fosilnih goriva - uglja, nafte i gasa koji se sagorevaju bez tehnologije za prikupljanje njihovih emisija.
Gospodin Al Džaber je pozvao na „fazno smanjenje“ njihove upotrebe, što znači smanjenje tokom vremena, ali ne i potpuni kraj. Međutim, očekuje se da će Evropska unija insistirati na potpunom „faznom ukidanju“.
Zagovornici klimatskih kampanja ističu da bi ograničavanje sporazuma na "nesmanjena" fosilna goriva omogućilo nastavak neke proizvodnje. Kažu da nema garancije da će emisija funkcionisati u velikim razmerama.
Novac će takođe biti problem.
Na COP27, dogovoren je fond za "gubitak i štetu" za bogatije zemlje da plaćaju siromašnijim zemljama koje se suočavaju sa posledicama klimatskih promena.
Ali kako će to tačno funkcionisati još uvek nije jasno. SAD su, na primer, isključile plaćanje klimatskih reparacija za svoje istorijske emisije.
Godine 2009. razvijene zemlje su se obavezale da će davati 100 milijardi dolara (82 milijarde funti) godišnje, do 2020., zemljama u razvoju kako bi im pomogle da smanje emisije i da se pripreme za klimatske promene.
Cilj je promašen, ali se očekuje da će biti dostignut 2023.
Hoće li COP28 napraviti neku razliku?
Kritičari ZP, uključujući i aktivistkinju Gretu Tunberg, optužuju samite za „greenvashing“ – gde zemlje i preduzeća promovišu svoje klimatske akreditive bez uvođenja potrebnih promena.
Ali kako se svetski lideri okupljaju, samiti nude potencijal za globalne sporazume koji prevazilaze nacionalne mere.
Na primer, granica zagrevanja od 1,5 stepeni, dogovorena u Parizu na COP21, pokrenula je „skoro univerzalnu klimatsku akciju“, prema UN.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
