VALENTIN KATASONOV: Sankcije Rusiji efekat bumeranga Zapadu

Ukaz Predsednika Ruske Federacije od 28. februara 2022. godine № 79, pokrenuo je sa mrtve tačke proces deofšorizacije (deofšorizacija je važan uslov za uklanjanje strukturnih disbalanasa svetske ekonomije).

Upravo u ofšor zonama se skupljaju neverovatne sume spekulativnog , a ponekad i otvoreno kriminalnog kapitala) ruske ekonomije

Vašington i njegovi saveznici, pripremajući odluku o sankcijama protiv Rusije, pokušavaju da izračunaju posledice svakog svog koraka. Izračunaćemo ih i mi. Izračunaćemo ono što se uobičajeno naziva „efekat bumeranga“ i razmotriti ovaj efekat shvaćen u užem i širem smislu. Efekat bumeranga u užem smislu predstavljaju moguće negativne posledice sankcija za njihove inicijatore, čak i bez odgovarajućih mera od strane države-objekta sankcija. Efekat bumeranga u širem smislu predstavljaju negativne posledice za inicijatore sankcija koje nastaju kao rezultat odgovora države koja je podvrgnuta sankcijama.

Efekat bumeranga se veoma ozbiljno može odraziti na kompanije koje upravljaju SVIFT sistemom (koji je osnovan pre 49 godina, i registrovan u Belgiji). Kompanija SVIFT već mnogo godina izjavljuje da je van politike. Ona zaista ne želi da učestvuje u sankcijama, tim pre, nelegitimnim (nisu odobrene od Saveta bezbednosti OUN). Ipak, kompanija se nalazi pod jurisdikcijom Belgije i EU. I SAD, koje su tradicionalno inicijatori blokiranja SVIFT-a, deluju preko Brisela, zahtevajući od evročinovnika odluke koje bi postale pravno obavezujuće za SVIFT kompanije.

Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi od SAD kvalifikovati kao akt otvorene pljačke

Posle isključenja Rusije iz SVIFT sistema poverenje u sistem može biti poljuljano. Druge zemlje će osetiti da se i njima može nešto slično desiti (kao Rusiji) i počeće da razrađuju alternativne sisteme prenosa informacija o plaćanju i računima. To se posebno odnosi na Kinu koja se već nalazi pod nekim oblikom sankcija od strane Zapada. Zato su počeli da razrađuju sistem koji treba da bude alternativa SVIFT-u; sistem se zove CIPS (China International Payments System). CIPS se još uvek nalazi u embrionalnom stanju, ali isključenje Rusije iz SVIFT-a može postati moćni impuls za doradu kineskog sistema i uključivanje u njega drugih država (među njima i Rusije).

Zapad ostavlja „rupe“ i takvoj sankciji „iz pakla“ kao što je blokiranje rezervi Ruske Federacije. Ako se blokiraju („zamrznu“) sve rezerve, Rusija neće moći da ispuni svoje obaveze u otplati spoljašnjeg državnog duga. Zapad se milostivo saglasio da će dozvoliti Rusiji da koristi novac sa zamrznutih računa za opsluživanje i otplatu obaveza po spoljnim dugovima. Samo Rusija ne bi trebalo da pristane na takva pravila igre.

Ako Zapad bude koristio deo ruskih rezervi za plaćanje kreditorima, onda Moskva to treba da kvalifikuje kao čistu pljačku, narušavanje međunarodnog prava. Moskva treba da izjavi da sankcije koje su joj uvedene predstavljaju kršenje međunarodnog prava jer nisu odobrene od Saveta bezbednosti OUN. Prema tome, ove razbojničke sankcije treba smatrati višom silom. A u ugovorima o kreditima i zajmovima koje je zaključila Moskva, postoji odeljak posvećen višoj sili, na osnovu koga je ona slobodna od ispunjavanja obaveza za vreme postojanja „nepremostivih okolnosti“. Pravilno odmerene (sa gledišta međunarodnog prava) mere ruskih vlasti na nezakonite sankcije Zapada, takođe, treba posmatrati kao efekat bumeranga. Situacija u svetu se može promeniti tako što će se zamrzavanje ruskih deviznih rezervi od SAD i njihovih saveznika kvalifikovati kao akt otvorene pljačke.

Rusija je ograničila povlačenje stranih valuta i kapitala iz zemlje

Sada o efektu bumeranga u širem smislu. Ovaj efekat se pojavio bukvalno 24 časa pošto su EU, SAD i druge zemlje G-7 obnarodovale sankcije. Reč je o Ukazu Predsednika RF od 28. februara 2022. №79 „O primeni specijalnih ekonomskih mera u vezi sa neprijateljskim delovanjem SAD i njima pridruženih država i međunarodnih organizacija.“ U njemu su određene protivmere ekonomskim sankcijama kao što je: prodaja 80% deviza dobijenih na osnovu izvoznih ugovora posle 1. januara 2022.

Zatim, od 1. marta, rezidenti više neće moći da uplaćuju stranu valutu na svoje račune otvorene u bankama i organizacijama u inostranstvu, kao ni da uplaćuju novac bez otvaranja bankovnog računa, korišćenjem elektronskih sredstava plaćanja koji su na raspolaganju stranim davaocima usluga u sferi platnog prometa; zabrana od 1. marta deviznog poslovanja davanjem deviza rezidenata u korist nerezidenata po ugovorima o kreditu itd. Faktički reč je o merama koje ograničavaju povlačenje strane valute i kapitala iz zemlje, i o merama koje će pokrenuti sa mrtve tačke proces deofšorizacije ruske ekonomije.

Takođe je objavljeno da je Centralna banka RF izdala naredbu kojom zabranjuje od 12 časova 28. februara profesionalnim učesnicima na berzi da prenose vrednosne hartije ruskih emitenata inostranim fizičkim i pravnim licima. Jednostavnije govoreći, uvodi se moratorijum na izvlačenje investicionih prihoda. Iz neoficijelnih izvora, takođe je poznato, da vlada priprema zabranu iznošenja dobiti van Rusije ćerkama inostranih kompanija.

Sve su to mere koje je trebalo odavno doneti. Deofšorizacija ruske ekonomije, uvođenje ograničenja na kretanje kapitala van granice Rusije, a takođe i izvlačenje dividendi i drugih prihoda inostranih investitora iz zemlje, predstavljaju za zapadni kapital udarac sankcionog bumeranga.

Rusija ima mogućnosti blokiranja deviznih rezervi Zapada

Možemo očekivati i uzvratni udarac u vezi sa blokiranjem deviznih rezervi RF. Žozep Borelj je rekao da „zamrzavanju“ podleže oko polovina svih rezervi. U apsolutnom iznosu to je više od 300 milijardi dolara. Rusija ima pravo da traži načine kako da kompenzuje ovaj ogromni gubitak. A izvori kompenzacije su dostupni ruskim vlastima.


Imam u vidu aktive inostranih ivestitora u našu ekonomiju. Navešću podatak, oslanjajući se na podatke Banke Rusije da je ukupna veličina ovih aktiva 1. oktobra 2021. godine procenjena na 1.180,2 milijardi dolara. Ovo su osnovni oblici aktive koji čine pomenutu sumu (u milijardama dolara): direktne investicije – 596; portfolio investicije – 302,7; dužničke hartije od vrednosti – 84,7; druge investicije – 275,8. Osnovne komponente ostalih investicija su (u milijardama dolara): krediti i zajmovi odobreni ruskim rezidentima – 153,7; gotov novac i bankarski depoziti – 69,7.

Značajan deo ovih inostranih aktiva formirali su investitori iz SAD, zemalja EU i drugih država koje su donele odluku o blokiranju ruskih deviznih rezervi. Na primer, polovina akcija „Gazproma“ – 49,77% – oformljena je u obliku takozvanih Američkih depozitnih priznanica (American Depositary Receipt – ADR). Iza ovog teško shvatljivog ADR stoje inostrane, pre svega američke banke, koje zarađuju na ruskom gasu.

A „Sberbanka“: od 48% akcije „Sberbanke“, koje se nalaze u slobodnom opticaju, svega oko 4% pripada rezidentima (ruskim fizičkim i pravnim licima) – sve ostalo stranicima iz, u osnovi, dve zemlje – SAD i Velike Britanije. Uzgred, ovim nerezidentima je na račune 2020. bilo prebačno 425 milijardi rubalja.

U složenoj situacije celishodno je sprovesti veliku reviziju inostranih aktiva u ruskoj ekonomiji. I definisati njihovo strano poreklo. I pripremiti predloge za nacionalizaciju onog dela koji pripada investitorima iz SAD, Velike Britanije i drugih posebno „prijateljskih“ raspoloženih prema Rusiji. To bi bio odgovor na „sankcije iz pakla“.

Valentin Katasonov, ruski ekonomista/ Između jave i sna

Preveo: Aleksandar Mirković