NATO NEPREKIDNO ŠPIJUNIRA PROSTOR UKRAJINE: Nadleću BOMARDERKI i LOVAČKI AVIONI

JK

Sa početkom ruskih operacija u Ukrajini, prostor srednje Evrope postao je pravi poligon NATO snaga. Vazdušni prostor zemalja poput Poljske, Rumunije, Slovačke i Mađarske zauzeli su strateški bombarderi, lovački avioni, izviđačke i bespilotne letelice, kao i transportni i logistički avioni raznih namena. Avioni koji imaju namenu tankiranja u vazduhu gotovo da nisu imali ni minut pauze, a transportni avioni su iz čitave Evrope prevozili borbenu tehniku u granični pojas Ukrajine.

Avioni „Boeing KC-135R Stratotanker“ i „McDonnel Douglas KC-10A Extender“ poleću uglavnom iz mesta Mildenhol u Velikoj Britaniji i baze Ramštajn u SR Nemačkoj, a kruže u rejonu između rumunskih gradova Brašov i Bakau, istočno od Kluža. U Poljskoj imaju širok rejon upotrebe, ali načelno iznad Krakova i Varšave. Stratotanker je poletao i iz Sevilje. Nešto kasnije NATO aktivira iz holandskog Ajndhovena multi-tanker tipa „Airbus A330-243MRTT“.

Avion „Boeing E-8C“ poleće iz Ramštajna, a svoje aktivnosti sprovodi iznad poljskog Lublina. Ovaj izviđački vazduhoplov opremljen je visokorezolucijskim radarom tipa „NORDEN“, velikog dometa. Konfiguracija terena zapadne Ukrajine u potpunosti mu odgovara da realizuje izviđanje. Kasnije se pridružuje i „Boeing RC-135V Rivet joint“ sa Krita i leti iznad severoistočnog dela Rumunije. Identičan model ovog izviđačkog aviona doleće u Poljsku iz britanskog Vadingtona.

U prvim danima krize, bespilotna letelica „Global Hawk“ korišćena je iznad Crnog mora, u međunarodnim vodama. Imala je zadatak da vrši izviđanje i elektronsko ometanje prema oblasti Krima, poletala je sa Sicilije, ali je vrlo brzo povučena prema kontinentalnom delu Evrope. Zatim je ova bespilotna letelica izvanrednih taktičko-tehnoloških mogućnosti patrolirala duž, dolazivši sa Egejskog mora preko teritorija Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke.



Stotine različitih vrsta aviona u stalnom pokretu duž ukrajinsko poljske granice

Iznad rumunskih teritorijalnih voda primećene su aktivnosti bespilotne letelice „Schiebel camcopter S-100“, austrijske proizvodnje.
Helikopteri su takođe bili više nego aktivni, a među mnogima najuočljivije su bile aktivnosti modela „Sikorsky UH-60M Black Hawk“.

„Crne jastrebove“ su, osim SAD, „podigle“ i slovačke vazduhoplovne snage, a koriste ih u Poljskoj, u rejonu grada Režova i iznad rumunskog Kluža. Poljska avijacija koristila je svoje „Mi-8C“, a SAD su blizu ukrajinske granice dolazile i sa „CH-47F Chinook“.

Vojna verzija aviona „Bombardier challenger 650“ poleće iz Konstance u Rumuniji i izviđa na pravcu Konstanca – Sučava – Kluž.



U mestu Režov (Rzeszow) u Poljskoj i u Konstanci u Rumuniji učestalo sleću avioni sa zapada. Između francuske luke Marsej i Konstance, tri modela „Antonov-124-100“ avio kompanije „Antonov airlines“ naizmenično prevoze borbenu tehniku. Oni su neposredno pre početka sukoba povučeni na sigurnom, dok je „krupniji brat“ – Antonov 225 uništen pod kaponirom, na jednom od ukrajinskih aerodroma. Primećeni su i „pokreti“ „Antonova“ od Mramornog mora do Režova i iz Gdanjska u estonsku prestonicu Talin. Od strateških transportera „Boeing C-17A Globemaster“ je najaktivniji iznad Evrope.

Rumunsko-ukrajinska vazdušna granica vri od preleta NATO aviona

U grad Režov dolaze i transporteri španskog i kanadskog vazduhoplovstva. Radi se o tipovima aviona „Airbus A400-180“ i „CC130J Hercules“ koji imaju namenu transporta helikoptera i borbenih vozila. Ovaj drugi poleće i iz Zagreba. U Režov dolazi i „Boeing 767-2EY(ER)“ italijanskog vazduhoplovstva.

Od lovačkih vazduhoplova karakteristična su krstarenja „Eurofighter typhoon FGR4“ iznad Konstance, blizu rumunsko-ukrajinske granice i „F-16CM Fighting Falcon“, američkog vazduhoplovstva, koji su poleteli iz italijanskog Treviza, preko Slovenije i Mađarske doleteli u Rumuniju, gde su patrolirali oko Kluža, dok ih je u vazduhu gorivom snabdevao Stratotanker.



Devetog dana ukrajinske krize u vazdušnom prostoru Rumunije pojavljuju se američki bombarderi „B-52H Stratofortress“ koji obavljaju strategijske letove, a poletevši iz SR Nemačke. Za one koji nisu dovoljno upućeni, ovaj avion može da ponese do 8 nuklearnih bojevih glava.

Oko poljskog Režova primećene su i aktivnosti vazduhoplova tipa „Boeing CV-22B Osprey“, aviona koji ima mogućnost vertikalnog poletanja.

Ono što je evidentno, jeste gomilanje borbene tehnike i ljudstva na zapadnoj granici Ukrajine i veliki broj aktivnosti zapadnih, prvenstveno američkih vojnih snaga.

Glavni aerodromi: Režov u Poljskoj i Konstanca u Rumuniji

NATO pokazuje dobru mobilnost i pripremljenost, međutim prećutkuje se istina da ovaj poduhvat predstavlja ogromne finansijske izdatke i ljudska naprezanja, čak i za tako veliku organizaciju kao što je Severnoatlanska alijansa. Ovo će biti ogroman izazov za „zapadni pakt“, jer do sada nisu imali ni približnog protivnika kao što je ruska armija. Radi se o sasvim drugačijem mentalitetu, samim tim i o dva potpuno različita bloka, čije strategije ratovanja imaju mali broj zajedničkih elemenata.



Iako je gotovo sigurno da NATO neće direktno uključivati svoje snage na ukrajinskoj teritoriji, što je već najavio njihov generalni sekretar, baš kao što na isti način neće učestvovati ni Belorusija, postoji jedna situacija koja bi mogla „oboriti“ i ovaj aksiom i ne samo „oboriti“ već i uvesti nas u svetski rat, a to je upotreba nuklearnog naoružanja. Ovo bi moglo „prelomiti“ i druge svetske sile, koje sada nisu direktno uključene, ali koje pažljivo prate aktivnosti u istočnoj Evropi.

To zna i NATO pakt, pa je s toga situacija mnogo složenija nego što izgleda, jer bi Kina, Indija, Iran i Severna Koreja mogli da „razmaknu zavese“ i aktivno se priključe nekoj od strana, u skladu sa geostrateškom situacijom.