SVET JE ĆUTAO I GLEDAO KAKO GORE SRPSKE SVETINJE: Zločin koji se ne može niti sme zaboraviti (VIDEO)

Ovog 17. marta navršiće se 18 godina od martovskog etnički motivisanog nasilja i progona Srba širom Kosova i Metohije od strane Albanaca 17. i 18. marta 2004. godine. Pred očima međunarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, oličene u Kforu i UNMIK – u, dogodio se nečuveni zločin nad Srbima i njihov progon. Tada je na Kosovu i Metohiji bilo 38.000 vojnika Kfora iz 39 zemalja kao i 8.000

Ovo je, posle juna i jula 1999. godine, bio drugi veliki progon Srba sa Kosova i Metohije pred očima čitavog sveta i pored do zuba naoružanih vojnika Kfora i UNMIK policije.

Sve je počelo senzacionalističkim, tendecioznim i neistinitim izveštavanjem albanskih, prvo elektronskih a onda i štampanih  medija, što je kasnije OEBS osudio, o utapanju dva albanska dečaka, 16. marta, u reci Ibar kod sela Čabra u opštini Zubin Potok na severozapadu Kosova i Metohije.

Bez ikakvih činjenica i argumenata  za to, prištinski mediji su proglasili Srbe kao krivce
Senzacionalističko i lažno izveštavanje albanskih medija da su Srbi psima naterali albanske dečake da skoče u Ibar i utope se, navelo je Albance da orkestrirano u svim delovima Kosova i Metohije  fizički nasrnu na Srbe, srpsku imovinu i srpske crkve i manastire.

Eskalacija, kako je ubrzo dokazano od međunarodnih predstavnika, planski pripremanog i motivisanog nasilja, prvo je počela u Kosovskoj Mitrovici, a onda u Čaglavici kod Prištine, Prizrenu, Peći, Đakovici, Obiliću, Podujevu, Gnjilanu, Uroševcu, Svinjaru i skoro svim mestima južno od Ibra gde su živeli Srbi.

Kfor i UNMIK su imali neobjašnjiv odgovor  da su bili zatečeni ovako masovnim  i brutalnim nasiljem Albanaca na Srbima i da je to bio razlog njihovog neadekvatnog i  neblagovremenog reagovanja!

DA SE NIKADA NE ZABORAVI! Prošlo je 18 godina od martovskog stradanja Srba na Kosmetu (VIDEO)

UNMIK policija i Kfor su kasnije objavili da je u tom albanskom nasilju 17. 18. i 19. marta na Srbima učestvovalo  60.000  Albanaca.

Tada  je iz  šest gradova i devet sela proterano  4.012   Srba. Iz  Obilića  je proterano  više od 550 Srba,  Prištine  više od  100, Prizrena 60, Gnjilana 300, Kosova Polja 200, iz Ćakovice su proterane i četiri starice Srpkinje…  a sela Slatina kod  Vučitrna i Svinjare kraj Kosovske Mitrovice sa više od 160 domaćinstava, su  zatrta pred očima Kfora i UN  policije  jer su iz njih Srbi svi do jednog proterani.

Pet starica Srpkinja je evakuisano iz parohijskog doma crkve  sveti Nikola u Đakovici, helikopterom francuskog Kfora evakuisane su i monahinje iz manastira Devič kod Srbice  pred naletom više od 2.000  albanskih nasilnika. Nemački Kfor je spasao evakuisanjem  oklopnim i borbenim transporterima bežeći uz  Prizrensku Bistricu monahe iz Svetih Arhanđela koji je u potpunosti spaljen.

U povratničkom srpskim selu Belo Polje kraj Peći  40 – tak srpskih povratnika se tiskako  u parohijskom domu jer je stotinu Albanaca  jurišalo na njih  a već podignute kuće su im zapalili. Kad su drugog dana  nasilja, 18. marta, Albanci krenuli bukvalno da ih spale  u parohijskom domu jedna Amerikanka iz sastava UN policije pucanjem iz pištolja u vazduh  upozorila ih da se  ne približavaju prestravljenim Srbima u domu. No, taj hitac u vazdih nije zaustavio nasilnike već su krenili osionije prema domu. Amerikanka iz UN policije je onda pucala u predvodnika razurlane mase Šiptara koji je pao smrtno pogođen! Tek tada su nasilnici stali, a onda je italijanski Kfor oklopnim vozilima pod kišom kamenica evakuisao Srbe povratnike iz sela.

DOSTA ĆUTANJA! AMERIČKI I ENGLESKI ZLOČINI U DRUGOM RATU (3) Naređenje SAD: Bacajte hranu, Nemcima ni mrtvice (EKSKLUZIVNE FOTOGRAFIJE)

Ne želeći da se stave u ulogu za koju su došli na Kosovo i Metohiju, Kfor i UNMIK policija  su čak davali savete Srbima da napuštaju svoja mesta – jasno im stavljajući na znanje  da ih neće štititi !? Goloruki srpski narod  nije imao izbora već je pod pretnjom albanske razurlane mase morao da krene u nasilnu  seobu .

Posledice  velikog martovskog progona Srba osećaju se i danas a ni pet odsto od ukupnog broja proteranih tada se nije vratio  u svoja mesta. Tako, danas u Prištini ima još 20 Srba, Prizrenu  18, Uroševcu dvoje , Đakovici  troje, Obiliću 10, južnom delu Kosovske Mitrovice, Vučitrnu i Uroševcu samo svešteničke porodice u crkvama…

Kfor i UNMIK su tada objavili da su   za martovsko nasilje optužena  242 lica, uglavnom Albanaca,  a 157 lica je optuženo pred sudijama za prekršaje. Dok je uhapšeno 350  Albanaca vinovnika martovskog etnički motivisanog nasilja nad Srbima ali je  mali broj njih osućen i izveden pred lice pravde. Kao i brojno puta do sada organizatori su ostali van domašaja zakona!

U martovsko etničkoma nasilju Albanaca nad Srbima bilo je više od 954 povređenih, među kojima je bilo više od 40 pripadnika Kfora, 65 pripadnima  UNMIK policije kao i 58 pripadnika kosovske policijske službe. Albanci su uništili 72 vozila  UNMIK –a. Nastradalo  je  11 Albanaca (uglavnom od strane  snajperista Kfora koji su pucali na one Albance koji su javno nosili i upotrebljavali   vatreno oružje) i  deset Srba od strane Albanaca.  Širom Kosova i Metohije uništeno je i  oštećeno  935 srpskih objekata  među kojima 10 škola, pošta i domova zdravlja – prema zvaničnim podacima OEBS.

EULEKS POJAČAVA POLICISKE SNAGE NA KOSOVU: Stižu 92 pripadnika ŽANDARMERIJE

Ubijeni Srbi 17. marta 2004. godine

Zlatibor Trajković (1951) Kosovo Polje
Nenad Vesić (1950) Lipljan
Boban Perić, Gnjilane
Borivoje Spasojević (1941) Kosovska Mitrovica
Jana Tučev  (1968) Kosovska Mitrovica
Dragan Nedeljković (55 godina) Prizren
Dobri Stolić (1954) Drajkovce kod Štrpca proterani iz Uroševca 1999. g.
Borko Stolić (1982. g.) (sin Dobrija) Drajkovce
Dušanka Petković (71) Uroševac
Mirko Lopata, Kosovo Polje

Srušene i zapaljene srpske crkve i manastiri 17, 18. i 19 marta 2004. godine

1. Manastir Devič, Srbica, 1434. god
2. Manastir Svetih Arhanđela, Prizren, XIV vek
3. Saborna crkva Svetog Đorđa, Prizren, 1887.godine
4. Crkva Vavedenja, Belo Polje, Peć, XVI, XIX vek
5. Crkva Svetog Nikole, Priština, XIX vek
6. Crkva Uspenja Bogorodice, Đakovica, XVI, XIX vek
7. Crkva Svetog Kralja Uroša, Uroševac, 1933. god
8. Crkva Bogorodice Ljeviške, Prizren, 1306/1307. god
9. Crkva Svetog Nikole (Tutića), Prizren, 1331/1332. g.
10. Crkva Svetog Spasa, Prizren, 1330. god.
11. Crkva Vavedenja – Svete Nedelje (Markova), Prizren, XIV vek
12. Crkva Svetog Đorđa (Runovića), Prizren, XVI vek
13. Crkva Svetog Save, Kosovska Mitrovica, 1896. g.
14. Crkva Svetog Andreja Prvozvanog, Podujevo, 1930.g.
15. Crkva Svetog Nikole, Kosovo Polje, 1940. god
16. Crkva Svetog arhanđela Mihajla, Štimlje, 1922. god
17. Crkva Svetog Pantelejmona, Prizren, XIV, XX vek
18. Crkva Svetih Vrača, Prizren, XIV, XIX vek
19. Crkva Svete Nedelje, Živinjane, XVI, XIX vek
20. Crkva Svete Nedelje, Brnjača, Orahovac, 1852. god
21. Crkva Svetog Lazara, Piskote, Đakovica, 1991/1994.g.
22. Crkva Svetog Ilije, Bistražin, Đakovica, XIV vek/1930. god
23. Crkva Svetog Jovana Preteče, Peć
24. Crkva Svetog Jovana Preteče, Pećka Banja, 1997. god
25. Crkva Svetog Ilije, Nekodim, Uroševac, 1975. god
26. Crkva Svetog Petra i Pavla, Talinovac, 1840. god
27. Crkva Rođenja Bogorodice, Softović, prva polovina XX veka
28. Crkva Svetog Pantelejmona, Donja Šipašnica, Kosovska Kamenica
29. Crkva Svete Katarine, Bresje, Kosovo Polje
30. Crkva Svetog Ilije, Vučitrn, 1834. god
31. Crkva Rođenja Bogorodice, Obilić, XX vek
32. Crkva Svetog Petra i Pavla, Istok, 1929. god
33. Crkva Svete Petke, Vitina
34. Zgrada Bogoslovije, Prizren, 1872. god
35. Zgrada Vladičanskog dvora, Prizren, XX vek

Sve međunardne organizacije na Kosovu i Metohiji su osudili etnički motivisano martovsko nasilje Albanaca nad Srbima.

OEBS  je zvanično osudio nasilje Albanaca nad Srbima i posebno tendenciozno i senzacionalističko izvešavanje kako pisanih tako i elektronskih  albanskih medija.

CILJ PRIŠTINE DA OČISTE JUG KOSOVA I METOHIJE OD SRBA! Vučić o upadu naoružanih specijalaca ROSU u srpske kuće

U prvom OEBS – ovom izveštaju posle martovskih događaja OEBS u pisanom saopštenju navodi: Da nije bilo bezobzirnog i senzacionalističkog izveštavanja 16. i 17. marta događaji su mogli da dobiju drugi obrt, možda ne bi dostigli intenzitet i nivo vođene brutalnosti, ili se možda uopšte ne bi ni desili. Naročito vest data od strane medija na račun kobnog davljenja grupe dece 16. marta izgleda da nije podupruta ni jednim važećim novinarskim opravdanjem – ističe se u izveštaju.

Takođe bi trebalo primetiti da su mediji naročito elektronski pokazali neprihvatljiv nivo emocija, pristrasnosti i nemarnosti i pogrešno primenjene patriotske revnosti. Naročito tri glavna kosovska TV kanala zaslužuju najveću moguću kritiku za izveštavanje 16. marta uveče – precizira se u OEBS – ovom izveštaju.

Posle više od 13 godina etnički motivisanog nasilja nad Srbima 17. 18. i 19 . marta 2004. godine, italijanski Euleksov tužilac, Danilo Kaćareli je  tek 2017. godine, označio grupu bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova kao „ključne organizatore“ martovskog pogroma 2004. godine. Organizatori su prema dokumentu tužioca, imali podršku najviših struktura OVK.

Euleks je, kao organizatore nasilja marta 2004. godine, naveo Bedrija Krasnićija, Aljbana Dizdarija, Bajrama Kimkarija i Faika Krasnićija.

OGLASILI SE IZ MANASTIRA DEČANI: Kosovske vlasti vode kampanju negiranja Srpske pravoslavne crkve, uništeno 150 crkava

Tužilac u obrazloženju zahteva za hapšenje pripadnika ove grupe, koji je napisan na 41 strani, tvrdi da je formirana krajem 2000. godine sa namerom da „počne tajni rat radi preuzimanja cele teritorije Kosova naseljene Albancima“. Tu grupu su vodili komandanti OVK koji su u vreme njenog formiranja bili na visokim političkim funkcijama, kaže se u obrazloženju.

Euleks je naveo da su Aljban Dizdarij, Bajram Kimkarij i Faik Krasnići, „dobijali naređenja od visoko rangiranih komandanata OVK, koji su u međuvremenu, zauzeli važne političke položaje“. Istraga italijaanskog istražitelja, Danila Kaćarelija došla je do dokaza da je ta grupa imala na raspolaganju desetine „kalašnjikova“, ručnih granata, mitraljeze kalibra 12.7 milimetara, što je dopremljeno iz Albanije za „slučaj da stvari krenu naopako“.

Ovaj dokument objavljen je nekoliko dana pošto je grupa Albanaca uhapšena zbog ubistva dvojice pripadnika Unmikove policije 23. marta 2004. godine nedaleko od Podujeva. O ubistvu ova dva UNMIK policajca od strane Albanaca, međunarodni zvaničnici na KiM kao i Kfor su ćutali do sada. I do sada nije saopšteno iz kojih su zemalja dva ubijena međunarodna policajca.
Autor teksta je Zoran Vlašković

SKINI APLIKACIJU