Razlika između ruske i jevrejske mobilizacije

U Izraelu je odziv na mobilizaciju 100 odsto. Novinari na Zapadu ne skrivaju čuđenje, gledajući prepune avione sa mladićima i devojkama, koji iz celog sveta hrle u Izrael, da bi se tamo javili u svoje matične jedinice (radi ratnog rasporeda). P.S. Verovatno ne postoji nijedan narod na svetu, koji više poštuje svoju državu od Jevreja.

„Boj ne bije svijetlo oružje već bije srce u junaka“

Tako je bilo u prošlim vremenima kad se vojska skupljala po kafanama i uz larmu pozivara sa dobošom po selima i malim varošima. Pozvani seljaci očiste pušku i krenu na zbor, pa dobiju džebanu i onda pravo u rov.

Prosta stvar. Vlast zove u rat, a zadatak mobilisanih vojnika je samo da se bore i poginu za Kralja i Otadžbinu.

Savremena mobilizacija je patriotska dužnost koju fensi momci najradije izbegavaju. Sećamo se bežanije srpske omladine krajem dvadesetog veka. Bežali su tamo gde su mogli i umeli. Segedin se pretvorio u glavni grad srpskih dezertera. Formiran je fakultet za „ljudska prava“, koji su tatini sinovi završili sa odličnim uspehom. Te „ljudske“ diplome su kasnije priznate i nostrifikuvane do te mere, da su „Segedinci“ postali ministri za borbu protiv režima Slobodana Miloševića! 

U nastavku upoređujemo savremenu mobilizaciju u ruskoj armiji i armiji Izraela. Počnimo od ruskog mučenja da se skupi malo rezervne vojske i briljantnog jevrejskog patriotizma.

Ono za šta je ruskoj vojsci u Mariupolju trebalo tri meseca, uz beskrajne pozive na predaju i povlačenje civila, odbrambene snage Izraela su uradile za dva dana. I to bez ikakvog ubeđivanja, humanitarnih koridora i povlačenja „mirnih ljudi“. Kako kažu, osetite razliku u pristupima ratovanju.

Svejedno, za „slobodni svet“ Rusi su okrutni okovi i varvari, a Izrael je žrtva i ima pravo da odgovori. Sve je kao i obično...

Za dva dana Izrael je stavio pod oružje 300 hiljada rezervista. TRISTA  HILjADA ZA DVA DANA!


Za svakoga je bila spremna uniforma, zaštitna oprema, teška oprema i oružje. Za sve!

“Pitam se šta je još potrebno da se uradi, koga treba da uhapsimo, kome da sudi vojni sud? Streljati bivšeg ministra odbrane Serdjukova, bivšeg načelnika Generalštaba Makarova i sa njima desetak saučesnika i kurvi činovnika u suknjama, koji su verno razbijali guzice pri uništavanju sopstvene vojske. Hej, generali naduvani! Zar niste podelama i vojskama neselektivno „posekli“ državu?  Ne!?

Pucajte u njih sudije vojne, zbog nanošenja posebno ozbiljne štete u odbrani zemlje!


Male špijune zatvaramo na 15 godina i zločince zbog kojih smo se zapravo našli u vojnoj krizi, koji su uništili sistem mobilizacije zemlje, izbacili stotine hiljada oficira iz vojske, poslali tone opreme i naoružanja na topljenje u čeličane, rasturili  rezervne korpuse i divizije, mi ih milostivo šaljemo u penziju ili čak stavljamo šefove državnih korporacija u visoke stolice da „upravljaju“ dalje. A za zločine moramo odgovarati!

Ovaj ološ treba da se pribije uza zid, a ne da se pravi kao da nikada nije postojao u našoj istoriji.


Ruska mobilizacija

Dana 21. septembra 2022. godine izdat je ukaz predsednika Ruske Federacije „o delimičnoj mobilizaciji u Ruskoj Federaciji“. Pozvano je 300.000 ljudi iz rezervnog sastava na neodređeno vreme. Ministar odbrane je 28. oktobra 2022. godine izvestio predsednika o završetku delimične mobilizacije.

Vreme je bilo izuzetno teško. U blizini Harkova, neprijatelj je zadao snažan udarac ruskoj  odbrani i za kratko vreme zauzevši niz gradova - Popasnaja, Izjum, Kupjansk i prešavši Oskol. Pod tim uslovima doneta je odluka da se iz rezervnog sastava pozove 300 hiljada rezervista.


Odmah smo shvatili da sistem mobilizacije zemlje nije u najboljem stanju. Posle „reforme Serdjukova“, skoro sve mobilizacione jedinice su raspuštene kao nepotrebne. Skladišta opreme su demontirana i prodata. Oružje je delimično zbrinuto, a delom poslato u skladišne baze. Verovalo se da će  spoljne vojne pretnje rešiti kompaktna profesionalna vojska. Odmah su došli  problemi, od nedostatka municije i pancira, do nedostatka kasarnog fonda i dovoljnog broja centara za obuku na  poligonu. Pa ipak, do decembra su skoro svi mobilisani počeli obuku, a već početkom januara prva pojačanja su otišla na front.

Dovoljno je reći da su upravo pukovi, sa mobilisanim vojnicima, stajali u prvim rovovima  odbrane od ukrajinskih napada na Rabotino, Kleščejevku, Pjatihatki ...

Tekst bi bilo moguće završiti na ovoj pobedničkoj noti, ali pobeda je još uvek daleko! U toku je težak rat za koji Rusi nisu bili spremni. Sada nemamo mesta za greške!

Napred i pobedi! 

AUTOR: Vlastimir Ninin