ŠTA NAS ČEKA POSLE KARABAHA
Autor: Glas javnosti
Voleli se Kosovo i Karabah do poslednjeg daha.
Paralele : Šta nas čeka na Kosovu posle tragedije Karabaha?
Priča narod da je Nikola Pašić rekao onu čuvenu rečenicu:
„Nema nam spasa, ali nećemo propasti!“
Rek`o , ne reko, al` smo skupo platili njegov optimizam. Pola veka se Srbija mučila sa Pašićem i pod Pašićem. Mala Srbija vodila tri velika rata, uvalila se u veliku avanturu zvanu Jugoslavija, podelila na „crvene i one druge“...
Prvo nas je delio Pašić, a sad nas drugi dele. Drugi „velikan iz tog doba“ General Milan Nedić se proslavio frazom:
„Srbije će biti, Srba neće biti.“
Imali su i Jermeni svoga Pašića. Zvao se Anastas Mikojan. Vedrio je i oblačio trgovinom, industrijom, spoljnim odnosima i... mnogo toga je radio od 1917. do smrti 1978. godine. Nadživeo je Lenjina, Staljina, Hruščova i završio pod Brežnjevim. Odmah posle revolucije komandovao je partijom Kavkaskog okruga i bio jedan od 26 Bakinskih komesara. Nekako u to vreme su Lenjinovi boljševici izdvojili Nagorni Karabah i Nahičevan i dodelili ih Azerbejdžanu, iako su par dana ranije te zemlje nastanjene većinom Jermenima odredili da budu Jermenske.
IZVOR: Agencija Gamma / Potresne slike iz Bakua
Sto godina kasnije imamo totalni pogrom Jermena sa zemlje gde su živeli 15 i više vekova. Svaka čast drugovi boljševici, svaka čast gospodine Mikojan.
Na ideji Pašića zaživeli su drugovi Aleksandar Ranković, Krcun i naročito crnogorski intelektualac Đilas zvani Đido. Taj Đido nam je formirao granice srpske u okviru Jugoslavije, da nas i dalje svrbi nešto između nogu, malo nazad, nagnuto. Od te podele počinjemo ravnanje sa Jermenijom.
Šta će biti sa srpskim Kosovom i Republikom Srpskom, to ni sam Bog ne zna, ali ima ko zna. Imali smo rukovodioce kakve smo imali, a kadar se izrodio iz naroda kakav smo imali, a takvi smo i dan danas i sad. Šta mislite, ko će i kako da nas vadi iz ove situacije koju predsednik države ocenjuje kao tešku, tešku da teže ne može biti?
Krenimo redom da opišemo narod Jermenije i Azerbejdžana nekad i sad.
- Jermeni su veoma, veoma star narod u ovom delu Evrope, a živeli su i na Bliskom Istoku. Primili su hrišćanstvo u trećem veku nove ere. Turci su došli na Kavkaz negde oko osmog ili devetog veka.
- Turci su Srbe “posekli“ u 14 veku, a Jermene nešto kasnije početkom 20. veka. Srbi su se Turcima osvetili u 19 veku, a Jermeni nisu imali tu moć da se na velika vrata revanširaju Turcima. Njihova osveta traje gotovo sto godina, al ispade da je sve to običan ćorak. Moraće da čekaju još par vekova da se stvore prilike za osvetu, pa posle, ako preostane nešto Jermena ...
Hristos ili Muhamed
- Jermene na zapadu Evrope smatraju „malim Jevrejima“. Geneza stradanja i seobe po belom svetu je slična jevrejskoj. Jevreji su proterani iz svojih krajeva mnogo ranije od Jermena, pa su imali više vremena da se snađu. Jermeni su se ugledali na Jevreje, ali im nešto ne ide. Ipak, posle Jevreja, jermenska dijaspora je najjača u Evropi, a nije da ih nema i u Americi.
IZVOR: Agencija Gamma / Jermeni proslavljaju na okićenom oklopnom vozilu
-Imali su Jermeni ličnosti svetskog profila, kao što je bio pevač Aznavurijan, vozač F1 Alen Prost, kandidat za predsednika Francuske Baladurijan, šahista Petrosijan, atletičar Terovalesijan, pevačica Šer...
Imali su Jermeni... Ima ih i sad, al su sve manje Jermeni, a sve više mundijalisti.
- Jermeni su u SSSR-u bili na ceni i visoko kotirani u nauci i medijima. Nije bilo većih novina ili televizije, a da Jermeni nisu bili glavni urednici ili direktori. U vreme perestrojke, Jermeni su uzeli na sebe spoljnu politiku, a u Moskvi sve dućane sa modom i tekstilom. Azerbejdžancima je ostala samo trgovina sa povrćem, jer su bili i najveći proizvođači ranog povrća i citrusnih voćki.
Moskovski Jevreji se nisu mešali u posao Jermena i Turaka, kako se kaže za Azerbejdžance.
Politika i pare su monopol Jevreja, a Rusi su na začelju moći, negde po kolhozima. Između Rusa i Jevreja uglavili su bili Jermeni. Turci su bili roba druge klase i osim člana politbiroa Gajdara Alijeva, nije bilo poznatog Turčina osim, eh da, pevača Muslima Mogamedova, u to vreme najvećeg u SSSR-u.
Azerbejdžanci su bili totalno diskriminisani. Kod Jermena su služili samo da ih ismevaju svuda i na svako mestu, nešto kao Haso i Huso... Setimo se samo radio emisije „Radio Jerevan vam odgovara“. Poznati vic ide ovako:
- Šta će Jermenima mornarica kad nemaju more?
- A šta će Azerbejdžancima ministarstvo kulture kad nemaju kulturu?
Došao je na red i Gorbačov sa svojom „Perestrojkom“. Po svim republikama su osnovani nekakvi frontovi „za podršku perestrojke“. Tako je krenuo nacionalizam gde god je bilo moguće, a svuda je bilo moguće. Prednjačili su pribaltijske republike i Gruzija, a onda su krenuli i Azerbejdžanci da se „očiste“ od Jermena kojih je bilo prilično u Azerbejdžanu.
Počeli su u Sumgaitiju, 100 kilometara od Bakua, centar za petrohemiju. Nafta, benzin, investicije, a tamo gde su pare, tamo su i Jermeni. Učeni Jermeni su bili bolje plaćeni, a Turci su bili obični radnici i veoma ljubomorni na Jermene.
- Desio se novi pogrom Jermena u Sumgaitiju. Tuče, ubistva, paljevine i Jermeni beže ukoliko su u mogućnosti. Srećnici su bežali u Baku i sklanjali se u vojne kasarne, gde su čekali svoju sudbinu. Moskva donosi odluku da interveniše „Crvena armija“ što su Jermeni pozdravili, a Azerbejdžanci su povratili i ono što su pojeli prošle nedelje.
- General Ačalov diže vojne avione da evakuiše izbegle Jermene, među kojima je bio i Gari Kasparov, prvak sveta u šahu. U Bakuu ostadoše samo Azeri i poneki Rus koje Azerbejdžanci nisu dirali, ali se među Ruse uvukla sumnja da i na njih ne dignu ruku.
Tako je Azerbejdžan ostao bez stručnjaka svih profila i nije bilo majstora da pendžetira cipele. Pobegli su zubari, lekari, tehničari, ućitelji i... ostadoše samo zlatni zubi (Azerbejdžanke su često vadile zdrav zub da bi uglavile zlatni što je kod njih znak bogatstva).
-Uzbuniše se Jermeni u Jerevanu, ali i u Moskvi. Centar moskovskog bunta je bio na jermenskom groblju, gde se skupljalo na mitinzima i do 50.000 ljudi. Bum, bum, dum, dum i poče šorka za Nagorni Karabah i na granici sa Nahičevanom (deo Azerbejdžana koji su boljševicim dali Azerbejdžancima).
Jermenski patriota Movzes Gorgozian dovodi iz Francuske dijaspore dva voda dobrovoljaca i potiskuje Azerbejdžance. Nagorni Karabah se odvaja od Azerbejdžana, a Movzes hrabro gine u mestu Jeras Ravan u velikoj fabrici vina. Hrabro poginuo, a sahrana u Jerevanu pred 100.000 ljudi kao nekada Broz Tito u Beogradu..jpg)
IZVOR: Agencija Gamma / Sahrana Mozesa Gorgisijana u Jerevanu
I tako, godina za godinu, vreme teče i stigosmo do treće decenije ovog veka.
- Veterani iz Karabaha su se umorili, a njihova deca su naplatila rodbinske zasluge i našla utočište u Jerevanu i Moskvi. U Stepanokertu su zadržali samo adresu. Od 210.000 stanovnika Karabaha, nalet Azerbejdžana je dočekalo samo 120.000 stanovnika.
Jermeni iz matice Jermenije su osetili slasti „zapadne demokratije“ i pobegli da prave pare i karijeru širom sveta, a za Karabah će valjda neko drugi da se brine. Pomislili su da će Rusi da ratuju za njih, jer su Rusi bili na terenu „mirnodopski kontingent“.
- Jermeni iz dijaspore se nisu pretrgli da pomognu Karabahu, ako ne telima onda bar parama da se nabavi savremeno naoružanje. Doduše, para je verovatno bilo, ali su to braća Armeni strpali u džep, pa u Pariz da se bore za pravdu.
- Suprotno Jermenima, Azerbejdžan je ušao u pare na talasu skupe nafte i tvrde ruke predsednika Alijeva, te su jačali svoju vojsku. Da li su Jermeni shvatili ili ne, ali Azerbejdžan nije više bio onaj stari. Vlast je manje krala, a više radila. Samo budala nije mogla da vidi šta se sprema i kakva je prognoza. Za samo trideset godina „zlatni zubi“ su naučili da vode državu, a sovjetski kadar visoke klase se pretvorio u „Strahinjića Bana“ i sa jermenskog „konjaka“ prešli su na francuski „konjak“ i američki „burbon“.
Uloga Rusije
- Rusija je silno postradala od svojih demokrata Gorbačova i Jeljcina. Putinu je trebalo skoro dvadeset godina da povrati veru svog naroda u državu i u svoju „rusku krv“. Nema ko nije "masturbirao" na državu Rusiju, njenu istoriju i kulturu, na lepe i gladne ruske plavuše.
Humanitarna pomoć Rusiji je bila ono što Englezi i Amerikanci vole. Ono što „gordi Albionci“ vole je da se Rusi „ne uskurče“, a to se upravo dešava. Rusi neće više džaba da ginu. Idu samo tamo gde ih ugnjetavani ruski narod zove u pomoć. Videli su kako to izgleda Gruzini u Osetiji, Abhaziji, benderovci u Galiciji... a Jermeni ? Njet. Neće Rusi da se svađaju sa Azerbejdžanom, dok jermenski prvi mistar Nikol Pašinijan pravi žurke sa Amerikancima, a da im Putin šalje votku i meze. Njet!
- Po želji, nastavak sledi.
- E, sad da vidimo gde smo mi sa našim Kosovom.
- Nije dobro, nije. Kao i Jermenija, Srbija je proćerdala više od dvadeset godina u nadi da će se spoljni i unutrašnji dušmani smilovati i vratiti nam Kosovo i Metohiju, kao Kosovo, a ne kao Kosova. Dušmani ništa ne vraćaju, zato se i zovu dušmani.
Šta da očekujemo od Engleske? Mili Bože, pa zar se ništa nismo naučili u poslednjih 200 godina koje su negde zapisane i gde osim prevare i mržnje prema Srbima, nema ništa pošteno. Samo "Srpski Masoni“ i Karađorđevići veruju Čerčilu i Bi-Bi-Si - ju.
- Beograd je pun izbeglica sa Kosova koji se bore za otadžbinu sa ekrana RTS - a, a njihova deca mitinguju u „Beogradu na vodi“ i splavovima na vodi.
- Državni organi su zavaljeni kadrom sa Kosova koji nam je podario režim Slobodana Miloševića.
- Kakav kadar? Loš kadar! Sve stručnjak do stručnjaka sa fakultetskim diplomamama i to sa privatnih fakulteta Kosova.
Probajte da uđete u neku opštinu po bilo kom pitanju. Jao vama kad vas dohvate „Kosovari“. To svi znamo osim RTS-a i „Pinka“. Kadar sa Kosova se lako zapošljava u državnim strukturama, a u privatnim firmam nikako osim kao vid „specijalne usluge“. Surova analiza, ali je analiza.
- Kosovo se svakodnevno prazni, pa ko će da ga brani? Predsednik Vučić reče da vojska neće ući na Kosovo, pa ko će onda da se suprotstavi Albancima koji "furaju svoj fazon" i ne ide im loše.
„Srpski kosovari“ su se fino skućili u Beogradu i Kraljevu, školuju decu na „Megatrendu“, posle ih zapošljavaju u međunarodne organizacije i kako onda da ih nateraš da ginu za ono o čemu plaču na srpskim tv ekranima? Vala, nikako. Da isteraš srpsku naprednu omladinu iz „pinkove elite“
i cure silikonke iz „silikonske doline“... To nema šanse.
- Kakve su nam šanse, šta da se radi ?.
- Šanse su nam male. Daj Bože da ne bude kao u Karabahu. Jemeni su imali za protivnika samo Azerbejdžan, a mi i tzv. Međunarodnu zajednicu. Molimo se Bogu da se brzo završi rat u Ukrajini pobedom Rusije, pa da se na tom talasu nešto uradi. Doći će red da se veliki pobiju sa još većim i tu treba tražiti nadu za spas Srbije. Dotad se Srbi moraju okupiti oko predsednika države Vučića koji reče da ni po koju cenu ne da Kosovo.
Bravo predsedniče. Mladi Srbi nesilikonskog porekla i dobrodržeći veterani su sa Vama. Napred predsedniče! S verom u Boga, srpsku pamet i srpsko oružje,
Vlastimir Ninin
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
