M.K. BADRAKUMAR: Rusija i Kina stvaraju „Sedmočlanu osovinu“
Autor: Glas javnosti
Nova „pet plus dva“ osovina koja je formirana imaće sopstvene mehanizme, koji će se razlikovati od ŠOS-a, Inicijative pojas i put i Evroazijske ekonomske unije
Ruski dnevni list Nezavisimaja gazeta objavio je izveštaj uoči samita Kine i zemalja Centralne Azije naslovljen „Kina menja format saradnje sa Centralnom Azijom“. U ovom tekstu izneta su očekivanja da će šest šefova država na susretu sa Si Đinpingom 18. i 19. maja raspravljati o „stvaranju“ novog mehanizma za saradnju u različitim poljima i da će potpisati važna politička dokumenta.
Članak podseća da bi Sijev samit trebalo sagledati u kontekstu susreta između predsednika Vladimira Putina i petorice šefova srednjoazijskih država u Moskvi 9. maja (na ruski Dan pobede). List ističe mišljenje eksperata da nastaje „nova osovina 5+2 (Centralna Azija plus Rusija i Kina)“. Očigledno, iako Putin nije bio prisutan na spomenutom događaju u Sijanu, ruski interesi su uzeti u obzir.
Nova, „pet plus dva“ osovina koja je formirana imaće sopstvene mehanizme, koji će se razlikovati od Šangajske organizacije za saradnju (skraćeno ŠOS) ili Inicijative pojas i put i Evroazijske ekonomske unije. Na samitu u Sijanu je razmatrana mogućnost institucionalizacije centralnoazijsko-kineskog formata kroz Sekretarijat „kako bi se promovisala sveobuhvatna saradnja… i funkcionisanje relevantnih mehanizama“. Naravno, uzimajući u obzir proces donošenja odluka koji u srednjoazijskim državama funkcioniše odozgo-nadole, mehanizam Saveta lidera Kine-Srednje Azije (Consultative Meetings of the Heads of State of the China-Central Asia), koja će se održavati naizmeničnih godina, biće ključni faktor u osiguravanju bezbednosti, stabilnosti i održivog razvoja u regionu.
Dopuna ŠOS-a
Potpuno je zamislivo da u vreme kada Šangajska organizacija za saradnju postaje sve apstraktnija, nakon uključenja Indije u ovu grupaciju zemalja, i pošto je počela da meandrira bez jasnog cilja, to predstavlja razlog zbog čega su Kina, srednjoazijske države i Rusija osećale potrebu da oforme efikasniji mehanizam i da osmišljavaju planove u njihovom zajedničkom prostoru kako bi stvorile novi kvalitet odnosa i dopunile Šangajsku organizaciju za saradnju ukoliko se ukaže potreba.
U samo funkcionisanje Šangajske organizacije za saradnju uvukle su se izvesne protivrečnosti. Indija, na primer, još uvek traži pravo mesto u ovoj organizaciji. Svakako, sadašnje stanje nije ono što su Kina i Rusija imale na pameti 2005. godine kada su okupile Šangajsku petorku (iz koje je kasnije proistekla Šangajska organizacija za saradnju). Konsenzus kao način donošenja odluka usvojen je kao središnji princip ŠOS-a, ali poprilično kasno, pošto je već u organizaciju probio takmičarski duh u razrešenju sporova proisteklih iz bilateralnih razlika. Na nedavnom sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica u Delhiju mogla se posvedočiti zajedljiva pat pozicija između Indije i Pakistana koja je pokvarila „šangajski duh“, dok su centralnoazijske države, Rusija i Kina, nemo posmatrale.
Tu je i tragični primer Južnoazijske organizacije za regionalnu saradnju koja je poslednjih decenija pretrpela traume koje su je dovele u komatozno stanje, na granici smrti. Ali Rusija i Kina ne mogu da dopuste tako tragičnu sudbinu ŠOS-a. Strategija dvostrukog obuzdavanja prema Rusiji i Kini koju primenjuju SAD i bezmalo imanentno proširenje NATO u Aziji čini nužnim stvaranje kohezivnog, motivisanog i dobro koordinisanog procesa za regionalnu saradnju koji bi stajao na raspolaganju zemljama na zajedničkom prostoru u unutrašnjosti Azije.
Za sada, Rusija je bila uključena u jačanje političkih integracija, dok je Kina sistematski i snažno sarađivala sa vladama zemalja Srednje Azije u razviju energetskih i infrastrukturnih projekata u okviru svoje sveobuhvatne ekonomske ekspanzije. Ova podela rada funkcioniše prilično dobro, no u poslednje vreme došlo je do dramatične promene regionalnog bezbednosnog okruženja.
Na primer, za Moskvu je, u kontekstu raskidanja energetskih veza sa Evropom, postalo od vitalne važnosti da razgrana izvoz nafte i gasa prema kineskom tržištu, a ovo zahteva centralnoazijsku prenosnu infrastrukturu – što je jedna u potpunosti nova ideja. Izlišno je govoriti, za ovako nešto potreban je visok nivo harmonizacije i sinhronizacije nacionalnih planova zemalja Srednje Azije. Za sada, ne postoji dogovorena zajednička strategija u centralnoazijskom regionu, čije stanovništvo broji sedamdeset pet miliona ljudi. Projekat pojas i put ne uzima u obzir na adekvatan način interese Rusije, a ni projekti u okviru Evroazijske ekonomske unije ne mogu da obezbede dovoljan nivo saradnje, usled sistemskih slabosti.
Svakako, uoči samita u Sijanu, šefovi centralnoazijskih država pažljivo su se pripremili za ovaj događaj i predstavili popriličan paket različitih predloga. Stoga bi trebalo da otpočne gradnja strateški izuzetno značajne pruge Kina-Kirgistan-Uzbekistan, koja će povezati Sinkjang (Xinjiang) i Srednju Aziju sa Avganistanom, Pakistanom i Iranom. Projekat je odlagan nekih dvadeset godina zbog međusobica oko širine železničkog koloseka.
Pozitivan faktor
Ne bi trebalo da iznenadi, što osim bezbednosti, pitanja infrastrukturne povezanosti zauzimaju izuzetno visoko mesto među temama samita u Sijanu, a što uključuje poboljšanje transportne infrastrukture između Kine i Srednje Azije kao i između Kine i Evrope preko Srednje Azije, kao i povećanje kapaciteta graničnih prelaza, što bi sve trebalo da poveća transportni i putnički saobraćaj.
Pozitivan faktor jeste produbljivanje saradnje između Kazahstana sa Inicijativom pojas i put. Kina i Kazahstan su efikasno sproveli spisak od 52 investiciona projekta u okviru inicijative ukupne vrednosti od oko 21 milijarde dolara. U pitanju su projekti iz oblasti transporta i logistike, industrije i poljoprivrede, energije, turizma i drugih oblasti. Dva od šest koridora Projekta pojas i put prolaze kroz Kazahstan i povezuju Kinu sa Evropom odnosno sa Iranom i Zapadnom Azijom. Ovi koridori Pojasa i puta su značajni za većinu centralnoazijskih ekonomija za koje kineske luke predstavljaju najbliži izlaz na more. Ovo čini Kazahstan potencijalnim čvorištem za pristup celoj Srednjoj Aziji.
Samit u Sijanu takođe je pokazao važnost pokretanja kazaško-kineske pruge Ajaguz-Tačeng i pozvao na ubrzanje izgradnje četvrte linije turkmensko-kineskog gasovoda. U oblasti Tačeng postoje različita mineralna dobra – ugalj, mermer, zlato, bakar, ruda gvožđa i drugi mineralni resursi, na području kroz koje prolazi ova pruga u izgradnji.
Na marginama samita u Sijanu, kineski predsednik Si Đinping održao je sastanke sa svakim od petorice lidera zemalja centralnoazijskog regiona. Uoči samita u Sijanu kineski mediji nazvali su Srednju Aziju „kapijom“ za projekte inicijative Pojas i put, koju je Si prvobitno obznanio u Kazahstanu 2013. godine. U informacionoj sferi Sjedinjene Države i Indija naširoko su raspirivale strahovanja u vezi sa inicijativom Pojas i put, ali to izgleda nije imalo uticaja ne države Centralne Azije. Simbolički je dragoceno što je Peking udesio da se prvi samit Kina-Srednja Azija održi na desetogodišnjicu početka inicijative Pojas i put.
Isto tako, Kina se nada da će povezati Pakistan i Avganistan sa infrastrukturom inicijative Pojas i put. Kao prvi korak, Kina i Pakistan su se nedavno saglasili da prošire Kinesko-pakistanski ekonomski koridor prema Avganistanu. Ovo je bilo glavno ostvarenje pakistansko-avganistansko-kineskog ministarskog sastanka u Islamabadu 5. maja, dve nedelje pre kinesko-srednjoazijskog samita u Sijanu.
Sasvim je očigledno da zamajac samita Kina-Srednja Azija neće zadobiti odgovarajuću snagu ukoliko Kina znatno ne proširi svoje veze sa talibanskom vladom u Kabulu.
SKINI APLIKACIJU
.png)
