ALISTER KRUK: Traumatično priznanje zapadnog establišmenta

Otkrivanje da sankcije ne rade i da ostatak sveta aktivno nastoji da se oslobodi od dolara i američke političke hegemonije dolazi kao traumatično iskustvo za zapadne elite.

Dva krajnje establišmentska, anglo-američka medija u Velikoj Britaniji su konačno – i sa gorčinom – priznala kako stoje stvari. Jasno je istaknuto: sankcije protiv Rusije su propale. Spektejtor (koji je ranije uređivao i Boris Džonson), piše da je Zapad usvojio dvojnu strategiju: jednu koja podrazumeva podršku Ukrajini i drugu koja je bila:

„Nanošenje finansijskog “zaprepašćujućeg šoka i udara’ razmera kakve nikada ranije nisu viđene. Rusija je trebalo da bude gotovo potpuno odsečena… Putinova Rusija, predviđala je teorija, bila bi tako osiromašena da se prisili na predaju“.

Malo ko na Zapadu je svestan koliko loše teče ovaj aspekt rata. Evropa je platila izuzetno visoku cenu delimičnog bojkota ruske nafte i gasa.

EU, SAD i Kina: Geopolitika protiv ekonomije

„No [bilo koje ograničenje evropskog energetskog bojkota] ne objašnjava opseg neuspeha da se nanese šteta ruskoj ekonomiji. Ubrzo je postalo jasno da, dok je Zapad posvećen vođenju ekonomskog rata, ostatak sveta jednostavno nije. I dok je pao izvoz nafte i gasa u Evropu, Rusija je munjevito povećala svoj izvoz u Kinu i Indiju – obe ove zemlje radije kupuju naftu po sniženim cenama nego da zauzimaju strane protiv invazije na Ukrajinu“.

„Zapad se upustio u rat sankcijama sa precenjenim osećajem sopstvenog uticaja širom sveta… Rezultat jeste pogrešna procena koju svi mogu da sagledaju… Ruska ekonomija nije uništena; prosto je rekonfigurisana, preorijentisala se na to da bude okrenuta ka istoku i ka jugu umesto ka zapadu“.

Alister Hit u Telegrafu takođe beleži:

„Rusija je do sada trebalo da doživi kolaps. Britanski, američki i evropski manevar podrazumevao je da će dramatične trgovinske, finansijske i tehnološke sankcije, ograničenje cena ruske nafte koja se izvozi putem mora kao i potonja pomoć Ukrajini biti dovoljni da se Moskvi nanese poraz. To nije dalo rezultate… Razlog? Kina je tiho uskočila kao pomoćnik, podržala je poljuljanu Putinovu ekonomiju i pomogla joj da izvede preobražaj, razmenjujući energiju i sirovine za dobra i tehnologiju. Sankcije su ispale smešne.“

Promašeni zicer

Neki, dok čitaju ove reči, biće istinski začuđeni: kako je ovoliko dugo bilo potrebno britanskom establišmentu da se „rasani“ i sagleda ono što je bilo poznato celom svetu?

Spektejtor nam zapravo daje odgovor; „precenjeni osećaj zapadnog uticaja širom sveta“. Ili jednostavno rečeno: deluzivni hibris koji je navukao povez na oči zapadnim donosiocima političkih odluka; oni nisu kadri da vide ni ono što im je pred očima.

Američki i britanski obaveštajni analitičari zaokupljeni su uverenjem da je Rusija mala, krhka ekonomija koja ne može da istrpi celokupnu težinu zapadnog ekonomskom sistema, a još manje da mu se suprotstavi; oni su uverili Evropljane da je ruski kolaps zicer. Ruski finansijski kolaps bi destabilizovao moskovske elite, i predsednik Putin bi bio smaknut. I, pod iznova potvrđenom američkom hegemonijom, ruski ekonomski poslovi bi se vratili na raniji način funkcionisanja – Rusija bi iznova bila snabdevač Zapada jeftinim prirodnim dobrima.

M.K. BADRAKUMAR: Pad Bahmuta vodi u novu eskalaciju rata

Bila je to ogromna greška (uporediva sa tvrdnjama kako će rat u Iraku dovesti do stvaranja „Novog Bliskog istoka“). I sada, Evropa plaća cenu. I nastaviće da plaća cenu dugo tokom vremena koje predstoji.

Bilo bi pogrešno, međutim, potceniti efekat ovih „uvida“  koji prodiru u svest zapadnog establišmenta. Očito, neko u američkoj „Stalnoj državi“ (Permanent State) želi da se ovi uvidi pojave u dvama blizanačkim medijima (britanski mediji uobičajeno služe za širenje onih medijskih poruka establišmenta kojima nije moguće pripisati izvor).

Hibridni finansijski rat – počev od sukoba u Iraku – bio je ključni činilac zapadne strategije za širenje njegove hegemonije. Sagledavanje da ova strategija toliko upadljivo propada u Rusiji; svedočenje tome da „ostatak sveta“ saopštava kako bi Ukrajina mogla da bude evropska briga, ali da nije njihova; posmatranje sve raširenijeg napuštanja dolara kao sredstva međunarodne trgovinem a što je ključni mehanizam za smenu unipolarnog sveta (predvođenog Sjedinjenim Državama) multipolarnim svetom, objašnjava zašto su sa onoliko gorčine dvojica britanskih kolumnista izrazili svoje stavove.

Osvešćivanje traume

Spektejtor je trebalo da kaže kako ove epizode pogrešnih strateških procena proističu iz prenaduvanog zapadnog osećaja sopstvene važnosti i predstavljaju izuzetan trenutak sa sopstveno preispitivanje, čak iako je natopljeno gorčinom zbog onoga što su kao odraz Zapada u ogledalu videla dvojica autora.

No, nemojmo se zanositi. Ovakve zablude [zapadnjačkog establišmenta] nisu nešto što će olako iščeznuti. Zapadni neokonzervativci ne poseduju komande za kretanje u rikverc: kada su poraženi u jednoj sferi, oni se nikada ne izvinjavaju; jednostavno pređu na izvođenje druge obojene revolucije.

FRANSIS H. ROKA: Zašto sve više Amerikanaca prelazi u pravoslavlje?

Čak i dok pišem ovaj članak kongresmeni Vilson i Sen MekKol deluju u pravcu da onemoguće američkoj vladi da iznova prizna predsednika Bašara el Asada kao sirijskog predsednika, a što je upozorenje drugim zemljama koje razmišljaju o normalizaciji odnosa sa Asadovom vladom da mogu da se suoče sa ozbiljnim posledicama (odnosno finansijskim sankcijama) u skladu sa Cezarovim aktom[I].

Zapad se priprema da sankcioniše Tursku zbog njenih veza sa Rusijom: Sjedinjene Države nastavljaju da sankcionišu Irak što je deo pokušaja Vašingtona da prinudi zvanični Bagdad da prekine energetsku saradnju sa Iranom; a SAD se pripremaju i da pojačaju svoje „odbrambene položaje“ u Persijskom zalivu, zvanično tvrdeći da će Pentagon rasporediti dodatna sredstva u regionu kako bi patrolirao duž pomorskih trgovinskih pravaca i „da bi zaštitio privatna plovila“ od Irana.

Sankcioni misaoni okvir neće iščeznuti sve dok Zapad ne iskusi katarzu toliko jaku koja će preokrenuti duh vremena. Otkrivenje da sankcije ne rade – i da ostatak sveta sada prolazi put od emancipacije od dolarske hegemonije prema emancipaciji od američke političke hegemonije – dolazi kao traumatično iskustvo.


[I] U pitanju je zakon koji je u SAD usvojen 2019. godine a kojim se određuje niz ograničavajućih mera protiv različitih pridrednih grana na teritoriji Sirije; usvojeni zakonski predlog potpisao je predsednik Donald Tramp 17. juna 2020. godine; zakonski predlog je imenovan po osobi poznatoj pod pseudonimom Cezar koja je dokumentovala navodne slučajeve zlostavljanja civila od strane pripadnika sirijskih bezbednosnih struktura.

SKINI APLIKACIJU