Bez obzira na svu buku iz Vašingtona, sve više zemalja integriše svoje lance snabdevanja sa Kinom. Čak se i ministar spoljnih poslova Velike Britanije obraća Kini, dok je Zelenski imao „dug i smislen“ telefonski razgovor sa Si Đinpingom u sredu. Pozicija Vašingtona, sankcije i ostalo, doživela je raspad.
Prerano je za predviđanje šta će proizaći iz govora britanskog ministra spoljnih poslova Džejmsa Kleverlija, koji je najavio da će u utorak izneti stav vlade o Kini. (Kineski) Global tajms je oprezno optimističan:
Jasno je da Britanija pokušava da se iskobelja iz ćorsokaka u kojem se našla našla nakon propasti pokušaja grupe Pet očiju da podastaknu proteste u Hong Kongu. Britanija nema šta mnogo da čeka u trenutku kad se opšti interesi evropskih zemalja, koje uživaju duboke obostrano korisne ekonomske veze sa drugom svetskom ekonomijom, manifestuju kroz nevoljnost da postanu udarni ovan američkog sukoba sa Kinom. (Više o tome u mom tekstu Ko ima koristi od večnog rata u Ukrajini?)
Ipak, tajming je zanimljiv. Kleverlijev govor usledio je uoči telefonskog razgovora između kineskog predsednika Si Đinpinga i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog (na zahtev potonjeg). S obzirom na svoju jedinstvenu poziciju u transatlantskoj osovini, Britanija može da oseti potrese koji utiču na geopolitiku sukoba u Indo-Pacifiku i Ukrajini, koji su na neki način međusobno povezani. Stoga London pokušava da se adekvatno pozicionira.
Sadržaj razgovora na najvišem nivou nikada se javno ne otkriva, odnosno ogromna većina izrećenog ostaje ispod površine, poput santi leda koji se odvajaju od glečera. Ali kinesko saopštenje nakon razgovora Sija i Zelenskog u utorak odiše pozitivnim tonom.
Si je pozdravio kinesko-ukrajinske odnose kao „strateško partnerstvo koje podstiče razvoj i revitalizaciju dve zemlje“ i laskavo istakao ličnu ulogu Zelenskog. Takođe je izneo dosledan stav Kine da je „uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta politički temelj odnosa Kine i Ukrajine“. Si je pokazao spremnost za unapređenje strateškog partnerstva dve zemlje sa dugoročnom perspektivom.
Što se tiče ukrajinskog pitanja, Si je izneo tri ključne stvari: „Kina čvrsto nastoji da olakša mirovne pregovore“, kao što je objavljeno u kineskom mirovnom predlogu za Ukrajinu od 24. Februara. Osim toga, Si u saopštenju ističe da Peking namerava da bude proaktivan i da su dijalog i pregovori jedini put napred.
Posebnost leži u Sijevoj naglašenoj referenci na „racionalno razmišljanje i rast glasova“ koji u poslednje vreme ističu da bi Kijev trebalo da „iskoristi priliku i izgradi povoljne uslove za političko rešenje“.
Si je Zelenskom diskretno ukazao da je lopta u njegovom dvorištu i da bi još uvek možda mogao da bude pobednik samo ako odustane od rizične i besmislene ideje o „kontraofanzivi“, ka kojoj ga guraju Vašington i London.
Osećajući potencijalnu prijemčivost Zelenskog, Si je predložio da Kina „uloži napore za rani prekid vatre i obnovu mira“. Konkretno, „Kina će poslati specijalnog predstavnika kineske vlade za evroazijska pitanja u Ukrajinu i druge zemlje kako bi imali dubinsku komunikaciju sa svim stranama o političkom rešavanju ukrajinske krize.”
Nisu pomenuti nikakvi vremenski rokovi. Uprkos tome, Si je napravio proaktivan potez. Kakva bi mogla biti njegova računica? Ono što je očigledno, Si je upravo imao niz razgovora sa evropskim liderima koji su posetili Peking, što ga je uverilo da se „kriza u Ukrajini razvija na složen način sa velikim uticajem na međunarodni pejzaž“, kako je rekao Zelenskom.
U međuvremenu, dokumenti Pentagona koji su procureli su razotkrili da su nejedinstvo, nepoverenje i razlike između SAD, Evrope i Ukrajine ozbiljni i da se stalno pogoršavaju. S druge strane, Vašington nije samo najveća prepreka prekidu vatre i mirovnim pregovorima, već i podstiče zapadne saveznike da se okupe iza svoje indo-pacifičke strategije za obuzdavanje Kine.
Upravo zbog toga izjava koju je francuski predsednik Emanuel Makron dao u intervjuu za Politiko, dok se u avionu francuske vlade vraćao iz posete Kini tokom koje je proveo oko šest sati u komunikaciji sa Sijem, postaje definišući momenat.
Naravno, Makronov egzaltirani poziv Evropi da izbegne „uvlačenje u logiku blokovske konfrontacije“ odjeknuo je u Pekingu – odnosno, čežnja Evrope za strateškom autonomijom; evropsko preispitivanje i umor od „vazalskog“ statusa; višestruki izazovi Evrope u društvenom upravljanju i određivanju prioriteta razvoja i prosperiteta, ne ostavljaju joj drugog izbora osim da prigrli ideju o većoj povezanosti, te razvije ekonomske i trgovinske odnose sa Kinom i obnovi veze sa Rusijom. Nakon Makronove izjave usledila je lavina kineskih komentara (ovde, ovde, ovde, ovde i ovde).
Kao šlag na tortu dolazi nedavno curenje poverljivih dokumenata SAD i NATO-a o ukrajinskoj vojsci i dugo očekivanoj „prolećnoj kontraofanzivi“ Kijeva (o čemu je američko Ministarstvo pravde već pokrenulo istragu).
Dokumenti su razotkrili brojne nedostatke i mane ukrajinske vojske, kao i strogo čuvanu tajnu procenu Vašingtona da je ukrajinska vojska u teškom položaju nakon nedavnih neuspeha. Zaista, magla neizvesnosti i gubitka samopouzdanja se spušta na Kijev, koji je sve nesigurniji u postojanost i pouzdanost zapadne podrške.
Situaciju dodatno komplikuju dodatni procureli obaveštajni izveštaji da SAD „takođe špijuniraju najviše ukrajinske vojne i političke lidere, što je odraz nastojanja Vašingtona da dobije jasan uvid u ukrajinske borbene strategije“ (kako piše Njujork tajms). Nad procurelim podacima primetna je senka Edvarda Snoudena – ovako SAD održavaju svoju hegemoniju.
Bilo kako bilo, u uvodniku kineskog Global tajmsa se navodi: „Kako vreme prolazi, međunarodna zajednica sve trezvenije razmišlja o ovom vrućem sukobu. Raste spremnost za pregovore na svim stranama, a u raznim evropskim zemljama se pojavljuju racionalniji glasovi. U izvesnom smislu, pojavio se prozor mogućnosti za postizanje političkog rešenja ukrajinske krize”.
Si je ubrzo nakon razgovora sa Zelenskim imenovao Li Huja, zamenika generalnog direktora Odeljenja za Evroaziju u kineskom ministarstvu spoljnih poslova, da predvodi kinesku delegaciju za rešavanje krize u Ukrajini. Pametna odluka.
Li Huj, jedan od najsposobnijih kineskih kadrova u Evroaziji, ranije je služio kao izaslanik u Kremlju u izuzetno dugom periodu od deset godina (2009-2019). On dobro poznaje i ukrajinsku i rusku situaciju, razume psihologiju slovenskih naroda i, naravno, govori ruski.
Imenovanje specijalnog predstavnika označava ozbiljan pokušaj da se aktiviraju posredničke funkcije za izgradnju mostova. Ali postoje i veliki izazovi. Rusija pozdravlja sve što bi moglo da okonča ukrajinski sukob, ali njena krajnja pozicija će biti da još uvek nisu ostvareni ciljevi specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Takođe, Rusija ne vidi spremnost Zapada za mirno rešenje ukrajinske krize, što je razumljivo s obzirom na činjenicu da Vašington računa na vojno rešenje i potpunu pobedu.
Pregovori uz posredovanje Kine biće ogroman udarac za američku strategiju u Ukrajini. Ukoliko ona dobije na zamahu to će ostaviti SAD u raskoraku i u Indo-Pacifiku. Zato treba očekivati rast pritiska na Zelenskog da pokrene „kontraofanzivu“.
10 min