ALEKSANDAR GABUJEV: Šta se zaista zbiva između Rusije i Kine
Autor: Glas javnosti
Ključni razvoj događaja prilikom rusko-kineskog samita odigravao se iza zatvorenih vrata, u ličnim razgovorima, na kojima su Si i Putin doneli više važnih odluka o vojnoj saradnji
„Odigravaju se promene kakve nisu viđene poslednjih sto godina“, rekao je kineski lider Si Đinping ruskom predsedniku Vladimiru Putinu prošlog meseca na kraju svoje posete Rusiji. „Hajdemo da izvedemo ove promene zajedno“. Na ovu opasku, ruski lider je odgovorio „Slažem se“.
Ova naizgled improvizovana ali pažljivo orkestrirana scena sažima ishod posete Si Đinpinga Rusiji i putanju na koju su on i Putin postavili kinesko-ruske odnose. Sijeva poseta prošlog meseca bila je prva i prevashodna demonstracija javne podrške ruskom lideru koji je zaokupljen borbama. No, ključni razvoj prilika odigravao se iza zatvorenih vrata, u ličnim razgovorima, na kojima su Si i Putin doneli više važnih odluka o odbrambenoj saradnji i gde su se po svoj prilici saglasili o sporazumima o naoružanju koji su možda javni a možda i nisu objavljeni.
Rat u Ukrajini i posledične zapadne sankcije protiv Rusije suzile su kremaljske mogućnosti i doveli su rusku ekonomsku i tehnološku zavisnost od Kine na nivo bez presedana. Te promene daju Kini sve snažnije poluge uticaja u odnosima sa Rusijom. U isto vreme, narušeni kineski odnosi sa SAD učinili su Moskvu nezamenljivim mlađim partnerom u pekinškom suprotstavljanju Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima. Kina nema drugih prijatelja koji mogu da daju veći doprinos. I dok Si priprema Kinu za period produžene konfrontacije sa najmoćnijom državom na planeti, potrebna mu je pomoć, sa koje god strane može da je pribavi.
Prijatelj iz daleka
Više ličnosti u Kineskoj komunističkoj partiji otvoreno zagovaraju da je potrebno približavanje Rusiji, zbog onoga što smatraju sve neprijateljskijom američkom politikom usmerenom protiv kineskog uspona. Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang rekao je kineskim državnim medijima nakon putovanja da je partnerstvo sa Rusijom veoma važno u vreme kada neke sile zagovaraju „hegemonizam, unilateralizam i protekcionizam“ i dok se ponašaju u skladu sa „hladnoratovskim porivima“ – što su sve šifre Kineske komunističke partije za američku politiku prema Kini. Usredsređenje na ove teme dosta toga otkriva, i objašnjava zbog čega je Si odlučio da ode i poseti Putina lično, uprkos nepovoljnom utisku posete u trenutku kada je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje ruskog lidera. Poruka Sijeve posete je jasna: Kina vidi mnogo koristi od svog odnosa sa Rusijom, i nastaviće da održava ove odnose na najvišem nivou, a zapadni kritičari je neće odvratiti od te namere.
Kako bi uzvratio na sve snažnije američke i evropske kritike da podržava Rusiju, Peking je predložio opsežnu diplomatsku akciju, koju je predstavio u dokumentu objavljenom 24. februara, na godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu. U pitanju je dugački spisak tema o kojima je Peking govorio tokom rata, uključujući poštovanje teritorijalnog integriteta država i protivljenje unilateralnim sankcijama. To što predlogu nedostaju detalji o ključnim pitanjima, kao što su granice i odgovornost za ratne zločine, nije, sa stanovišta Pekinga, mana već prednost. Pekingu je vrlo jasno da ni Kijev ni Moskva nisu u ovom trenutku zainteresovani za razgovore, pošto obe strane žele da nastave borbe kako bi poboljšali svoje adute u trenutku kada budu seli za pregovarački sto. Kineski predlog nije ništa drugo do aranžiranje Sijeve posete. Prava dešavanja odigrala su se iza scene, u privatnim razgovorima između Putina i Sija.
Iza kulisa
Na kraju posete, Kremlj je objavio spisak četrnaest dokumenta koje su potpisali i Kina i Rusija, uključujući dve izjave Sija i Putina. Na prvi pogled, uglavnom su u pitanju memorandumi između ministarstava od malog značaja; nijedan novi veliki dogovor nije predstavljen javnosti. Ali pažljiviji pogled otkriva drugačiju situaciju, situaciju koju i Peking i Moskva imaju razloga da drže prikrivenom od ostatka sveta.
Za razliku od uobičajene prakse, Kremlj nije objavio spisak zvaničnika i istaknutijih biznismena prisutnih na sastanku. Njihova imena moguće je razotkriti pažljivim pregledanjem fotografija i snimaka sa samita i čitanjem izjava u kremaljskoj štampi koje je dao Jurij Ušakov, Putinov pomoćnik za spoljne poslove. Pažljivi pogled otkriva da su više od polovine Putinovog tima koji je učestvovao u prvoj rundi formalnih razgovora sa Sijem činili zvaničnici direktno uključeni u ruske oružane programe i ruski svemirski program. Na spisku su bivši predsednik Dmitrij Medvedev, koji je sada Putinov zastupnik u predsedničkoj komisiji za vojno-industrijski kompleks; Sergej Šojgu, ministar odbrane, Dmitrij Šugajev, koji je na čelu federalne službe za vojno-tehničku saradnju; Jurij Borisov, koji vodi rusku svemirsku agenciju i koji je do 2020. proveo čitavu deceniju na čelu ruske oružane industrije kao pomoćnik ministra odbrane i predsednika vlade; i Dmitrij Šernjišenko, zamenik premijera koji predsedava bilateralnom kinesko-ruskom međuvladinom komisijom i zadužen je za nauku i tehnologiju u ruskoj vladi. Ovoj grupi zvaničnika poveren je glavni zadatak: da prodube odbrambenu saradnju sa Kinom.
Iako ni Peking ni Moskva nisu objavili nijedan novopostignuti dogovor, dosta toga ukazuje da su Putinovi i Sijevi timovi iskoristili martovski sastanak da usaglase odredbe novih odbrambenih sporazuma. Nakon njihovog prošlog sastanka dvojica lidera su privatno potpisali dokumenta o prodaji naoružanja i tek naknadno izvestili svetsku javnost. U septembru 2014, na primer, nakon ruske aneksije Krima, Kremlj je prodao raketne sisteme zemlja-vazduh S–400 Kini, čime je Kina postala prvi strani kupac najnaprednije ruske protiv-vazduhoplovne opreme. Međutim, tek posle osam meseci objavljena je sadržina sporazuma, i to u intervjuu za Komersant sa Anatolijem Isajkinim, generalnim direktorom Rosoboroneksporta, glavnog ruskog proizvođača naoružanja.
Nakon što je američki Kongres usvojio Akt o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija (Countering America’s Adversaries Through Sanctions Act) 2017, Moskva i Peking su u potpunosti prestali da objavljuju podatke o svojim oružanim dogovorima. Ovaj američki zakon doveo je do sankcionisanja Odeljenja za razvoj opreme kineske vojske i njegovog čelnika, generala Lija Šangfua (koji je u martu postavljen za kineskog ministra odbrane). Putin ipak u retkim prilikama pominje nove dogovore, kao što je to učinio 2019, kada je objavio da Moskva pomaže razvoj kineskog sistema ranog upozoravanja na raketnu opasnost, ili 2021. kada je objavio da Rusija i Kina zajedno razvijaju visokotehnološko naoružanje.
Oružana veza
Kina se oslanja na rusku vojnu tehniku još od devedesetih godina prošlog veka, i Moskva je bila njen jedini izvor modernog stranog naoružanja nakon što su EU i SAD uvele embargo posle masakra na trgu Tjenanmen 1989. godine. Tokom vremena, kako je napredovala sama kineska vojna industrija, smanjilo se njeno oslanjanje na druge zemlje. Peking sada može da samostalno proizvedi moderno naoružanje i ima očiglednu prednost nad Rusijom u mnogim oblastima savremene vojne tehnologije, uključujući dronove. Ali da bi podstakao sopstveno istraživanje, razvoj i proizvodnju, Peking i dalje priželjkuje pristup ruskoj tehnologiji koja se koristi u sistemima zemlja-vazduh, motorima za borbene avione i podvodnoj borbenooj opremi koja uključuje podmornice i podvodne dronove.
Pre deset godina, Kremlj je oklevao da proda najnoviju vojnu tehnologiju Kini. Moskva je bila zabrinuta da bi Kinezi mogli pribeći obrnutom inženjeringu i naučiti da samostalno proizvode ovu opremu. Dodatnu zabrinutost za Rusiju izazivala je ideja da naoružava moćnu državu koja se graniči sa Sibirom i Dalekim istokom, retko naseljenim i resursno bogatim ruskim oblastima. Ali proširenje rascepa između Rusije i Zapada nakon aneksije Krima 2014. promenilo je ovu računicu. A nakon početka opšteg rata u Ukrajini i posledičnog potpunog pucanja veza sa Zapadom, Moskvi je ostalo malo izbora osim da Kini prodaje najnapredniju i najdragoceniju tehnologiju.
Čak i pre rata, neki ruski analitičari kineske odbrambene industrije zagovarali su stvaranje zajedničkih projekata, deljenje tehnologije i zauzimanje mesta u kineskom vojnom lancu snabdevanja. To bi, obrazlagali su, bila najbolja šansa za modernizaciju ruske vojne industrije, a bez tog napretka, brzi tempo kineskog istraživanja i razvoja bi ubrzo učinio rusku tehnologiju zastarelom. Danas su takva gledišta postala opšta mesta u Moskvi. Rusija je takođe započela otvaranje svojih univerziteta i naučnih instituta kineskim partnerima, kao i integraciju svojih istraživačkih ustanova sa kineskim pandanima. Huavej je, na primer, utrostručio broj istraživača u Rusiji usled kampanje Vašingtona da ograniči globalni domašaj kineskog tehnološkog giganta.
Finansije i energetika
Ni Peking ni Kina nemaju nikakav interes da objave detalje bilo kog od privatnih razgovora održanih tokom samita Si-Putin. Isto važi i za detalje koje će ruske kompanije dobiti bolji pristup kineskom finansijskom sistemu – što je razlog zbog čega je Elvira Nabiulina, guverner ruske centralne banke, bila važan učesnik bilateralnih razgovora. Ovaj pristup postao je kritično važan za Kremlj, pošto Rusija sve više postaje zavisna od Kine kao svog glavnog izvoznog tržišta i važnog izvora za uvoz visokotehnoloških proizvoda, te pošto je juan postao najkorišćenija ruska valuta za namirenje trgovinskih dogovora, štednju i investicije.
Učešće šefova nekih od najvećih ruskih proizvođača prirodnih dobara u pregovorima ukazuje da su Si i Putin takođe razgovarali o proširenju prodaje ruskih prirodnih resursa Kini. Sada, međutim, Peking nema razloga da privlači pažnju na ove dogovore, kako bi izbegao kritike da obezbeđuje gotov novac za Putinov vojni pohod. U svakom slučaju, Peking sebi može da priušti čekanje, s obzirom da se odnos moći u ovim diskretnim pregovorima menja u kinesku korist: Peking ima mnogo potencijalnih prodavaca, uključujući tradicionalne partnere na Bliskom istoku i drugde, dok Rusija ima vrlo malo potencijalnih kupaca.
Na kraju krajeva, može se desiti da Kremlj želi da objavi sadržaj barem nekih dogovora koji su postignuti u martu, kako bi demonstrirao da su pronašli način da kompenzuju gubitke koje je izazvao prestanak evropskog uvoza ruske nafte i smanjenje uvoza ruskog gasa. Ali Kina će odlučiti kada i kako će biti potpisani i objavljeni novi dogovori o trgovini resursima. Rusija nema drugog izbora nego da strpljivo čeka i da se prikloni težnjama svog mnogo moćnijeg suseda.
Nezamenjiv partner
Kinesko-ruski odnos postao je izuzetno asimetričan, ali nije jednostran. Kini je i dalje potrebna Moskva jer Kremlj može da joj obezbedi neke jedinstvene usluge u vreme strateškog nadmetanja između Kine i SAD. Prodaja najnaprednijeg ruskog oružja i vojne tehnologije, slobodniji pristup ruskim naučnim talentima, i obilje ruskih prirodnih resursa – čije se snabdevanje odvija preko sigurne kopnene granice – čini Rusiju nezamenljivim kineskim partnerom. Rusija takođe ostaje antiamerički orijentisana velika sila sa stalnim mestom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija – zgodno je imati takvog prijatelja u svetu u kojem SAD imaju bliske veze sa desetinama zemalja u Evropi i Indopacifiku a Kina tek nekolicinu – ukoliko ih uopšte i ima – pravih prijatelja. Kineske veze su u većoj meri transakcione, za razliku od dubljih savezništava koja praktikuje Vašington.
Dakle Kina ima visok nivo uticaja u Kremlju, ali to ne znači da ima kontrolu. Donekle sličan odnos postoji između Kine i Severne Koreje. Uprkos velikoj zavisnosti Pjongjanga od Pekinga i zajedničkoj omrazi prema Sjedinjenim Državama, Kina ne može u potpunosti da kontroliše režim Kin Džong Una i potreban joj je pažljiv pristup da bi održala bliskost sa Severnom Korejom. Rusiji je poznata ovakva vrsta odnosa s obzirom na njen odnos sa Belorusijom gde je Moskva stariji partner, koji može da pritiska, nagovara i primorava Minsk – ali ne može da nameće svoja rešenja o širokom spektru pitanja.
Ruska veličina i moć mogu pružiti Kremlju lažni osećaj sigurnosti u trenutku kada se upušta u asimetrični odnos sa Pekingom. Ali dugotrajnost ovog odnosa, ukoliko se isključe nepredvidivi veliki poremećaji, zavisiće od kineske sposobnosti da usmerava oslabljenu Rusiju. U narednim godinama Putinov režim će morati da nauči veštinu od kojih zavisi opstanak mlađih partnera širom sveta: kako izgraditi odnos sa nekim moćnijim od tebe.
Aleksandar Gabujev je direktor Centra za Evroaziju Karnegi u Rusiji ( Carnegie Russia Eurasia Center)
SKINI APLIKACIJU
