BLUMBERG: Zapanjujuća brzina dedolarizacije

Usled sankcija Rusiji, udeo dolara u globalnim rezervama tokom 2022. godine je opadao 10 puta brže u poređenju sa prosečnom brzinom smanjivanja njegovog udela u protekle dve decenije

Status dolara kao rezervne valute slabi brže nego što se generalno razume pošto mnogi analitičari ne uzimaju u obzir nepredvidljive promene deviznih kurseva tokom prošle godine, navodi Stiven Džen.

Udeo zelenih novčanica u globalnim rezervama tokom 2022. godine je opadao desetostruko brže u odnosu na prosečnu brzinu smanjivanja njegovog udela tokom prethodnih 20 godina, pošto su mnoge države potražile alternative nakon što je ruski napad na Ukrajinu izazvao sankcije, navode u beleški Džen i njegova saradnica Džoana Fraer iz Jurizon Es-el-džej kapital limited (Eurizon SLJ Capital Ltd). Kad se izvrši prilagođavanje sa kretanjem kursnih razlika, dolar je izgubio oko 11 odsto tržišnog udela od 2016, odnosno 22 odsto od 2008. godine, navodi se u belešci.

M.K. BADRAKUMAR: Putin u Zaporožju i Hersonu – poruka Kijevu i Zapadu

„Dolar je pretrpeo zapanjujući kolaps 2022. u svom udelu u deviznim rezervama, pretpostavljamo zbog velikog pribegavanja sankcijama“, napisali su Džen i Frair. „Izuzetni potezi koje su preduzele SAD i njihovi saveznici protiv Rusije zaprepastile su velike države koje poseduju dolarske rezerve“, od kojih su većina tržišta u razvoju sa takozvanog Globalnog Juga, navodi se.

Džen je nekadašnji valutni stručnjak investicione banke Morgan Stenli koji je formulisao teoriju dolarskog osmeha.

Prošle godine, prema Blumbergovom „meraču dolara“ ova valuta je porsala za 16 odsto pošto je sukob podstakao globalnu inflaciju, koja je izazvala opšte povećavanje kamatnih stopa, što je posledično potopilo i tržište obveznica i devizno tržište. Završio je godinu sa globalnim rastom od šest odsto.

Manje države eksperimentišu sa dedolarizacijom dok Kina i Indija nastoje da internacionalizuju svoje valute za trgovinska namirenja nakon što su SAD i Evropa isključile ruske banke iz globalnog finansijskog sistema poznatog kao SVIFT. Takođe postoji bojazan da bi dolar mogao da postane politička alatka, odnosno da bude korišćen kao instrument ekonomske politike države (SAD) kako bi se vršio dodatni pritisak na zemlje da sprovode sankcije sa kojima potencijalno nisu saglasne.

Američka valuta sada predstavlja oko 58 odsto ukupnih globalnih zvaničnih rezervi, što je pad sa 73 odsto iz 2001. godine, kada je dolar bio „neupitna hegemonistička rezervna valuta“, navodi pad stručnjaka iz Jurizona.

Ipak, uloga dolara kao međunarodne monete neće u skorije vreme biti dovedena u pitanje pošto zemlje u razvoju i dalje nisu u stanju da se odreknu zelenih novčanica kao sredstva za vršenje transakcija, zahvaljujući velikom, likvidnom i dobro ustrojenom finansijskom tržištu, pišu Džen i Fraer.

KARLOS ROA: Poređenje ekonomija Rusije i Italije je besmisleno

Međutim, navode autori, opstanak ovakvih uslova nije nešto što je „predodređeno“ i mogao bi doći trenutak kada će ostatak sveta aktivno izbegavati da koristi dolar.

„Preovlađujuće gledište da se ne dešava ništa vredno spomena u vezi sa američkim dolarom kao rezervnom valutom deluje kao suviše naivno i prepotentno“, navode autori. „Ono što bi investitori trebalo da imaju na umu jeste da, bez obzira na to što Globalni Jug nije u stanju da u potpunosti izbegne korišćenje dolara, veliki deo sveta već je nevoljan da nastavi da ga koristi“.

AUTOR: Stiven Džen

SKINI APLIKACIJU