Kulminacija kosovskih pregovora?

Ne treba prihvatiti nemačko-francuski plan niti preduzimati korake u njegovoj primeni jer bi to moglo dovesti u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet cele zemlje

1. Predlog osnovnog sporazuma Beograda i Prištine

Pregovori Beograda, Prištine i grupe zapadnih političara o osnovnom sporazumu između Beograda i Prištine, poznatom pod imenom francusko-nemački plan, stvorili su uznemirenost javnosti i osećaj da nemamo uticaj na važne odluke koje će značajno uticati na našu budućnost. Netransparentnost i nedostupnost odgovarajućih informacija oduvek su bile prepreka institucijama srpskog društva da doprinesu rešavanju problema u odnosima sa albanskom manjinom u Republici Srbiji i regulisanju njenog statusa. Sudeći po izjavama zvaničnika, predstavnici Srbije su već dali ili se spremaju da daju usmeni pristanak na prepuštanje dela građana, suvereniteta i teritorije Prištinskim vlastima. Okolnost da Priština podstiče etničko čišćenje u nameri da osvoji i učvrsti državnost uklanjanjem srpskog stanovništva pokazuje da joj ne bi trebalo poveriti sudbinu nealbanskih etničkih grupa na Kosovu i Metohiji, dok bi uspostavljanje države koja se ne odriče nekažnjenih ratnih zločinaca, na čijoj teritoriji nestaju svedoci zločina, i koja nagoveštava ujedinjenje sa Albanijom bilo protivno evropskim vrednostima.

Pojedini srpski političari govore o privremeno okupiranim teritorijama kao o gangrenoznoj nozi, deo društvene elite ukazuje na našu sveprožimajuću krivicu zbog koje moramo biti kažnjeni amputacijom dela teritorije uz suspendovanje kolektivnih i pojedinačnih prava, dok su za mnoge prihvatljivi čak i uzurpacija vlasti i kršenje Ustava, ukoliko ih podržavaju zapadni pregovarači. U međuvremenu, hapse se novinari koji se suprotstavljaju vlastima, suspenduju javni tužioci, narodni poslanici koji brane Ustav izloženi su brutalnom fizičkom nasilju, dok se građani nadaju da neće morati da brane Ustav i državu od pripadnika sopstvene izabrane elite. Protivljenja stavljanju sudbine naroda i države u ruke jednog čoveka i pozivi da se nepristojnim predlozima pregovarača pruži razuman, dobro utemeljen otpor prikazuju se kao poziv u rat, uz mračne vizije pogibije i ekonomske propasti. Osobito zabrinjavaju za sada retka gledišta o slobodi kao teretu i samoodricanju i predaji kao olakšanju, cilju i konačnom rešenju.

Premda se francusko-nemački plan nastoji predstaviti kao „evropski“, radi se zapravo o predlogu neformalne grupe. U pregovorima sa slabim nezapadnim državama, koncept neformalne grupe omogućuje da se od ciljane države dobiju željeni ustupci bez čvrstih uzvratnih obaveza. Eventualna obećanja koja bi neformalna grupa dala Srbiji ne predstavljaju obavezu za vodeće države političkog zapada, tako da ne postoje garancije u pogledu ključnih interesa Srbije, među kojima je zaustavljanje terorističkih napada na naš narod, sankcionisanje počinilaca i obustavljanje suspenzije elementarnih ljudskih prava za pripadnike našeg naroda u Srbiji i izvan Srbije. Pored ostalog, francusko-nemački plan ne garantuje čak ni status slobodnog dela Srbije, ne predviđa prepreke daljem rasparčavanju Republike niti postoje jasne, nedvosmislene indicije da nas ključne zemlje Evropske unije zaista žele za svog člana.

Pristupanje Prištine međunarodnim organizacijama dovodi u pitanje članstvo Srbije u njima. Predajom dela svoje teritorije, Srbija može biti prinuđena da zatraži učlanjenje u međunarodne organizacije sa novom teritorijom, umanjenom za deo koji je danas okupiran. Ne bude li volje da se uvaži celovitost preostalog, slobodnog dela Srbije, tada se ne može u potpunosti isključiti mogućnost daljeg urušavanja suvereniteta i integriteta Srbije kroz fragmentaciju preostalih teritorija, što se po pravilu sprovodi kroz sukobe i nasilje.

Plan ne sadrži instrumente koji bi garantovali bezbednost i opstanak naših građana na privremeno okupiranim teritorijama, povratak progranih, vraćanje otete imovine pa ni poštovanje prava svojine pojedincima, preduzećima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Osamostaljenjem Prištine u nezavisnu državu i formalizacijom statusa crkve, SPC može doći u situaciju da za ustoličenje arhijereja mora pribaviti saglasnost Prištinskih vlasti.

Najviše zabrinjava okolnost da predlog neformalne grupe ne pruža nikakve garancije u pogledu evropskih integracija Srbije, dok pojedini članovi predloga skrivaju implicitne ali značajne prepreke prijemu Srbije u Evropsku uniju. Rešavanje problema stvaranjem novih granica na Balkanu i razdvajanjem naroda oštro odudara od deklarisanog cilja pridruživanja celog regiona Evropskoj uniji. Protivustavno prihvatanje predloga neformalne grupe dovelo bi do novih podela i razdvajanja, protivilo bi se ciljevima multietničkog, multikonfesionalnog i multikulturalnog društva, učvrstilo bi autokratsku vlast, ugrozilo bi razvoj demokratije i institucija sistema i značajno bi udaljilo Srbiju od evropskih integracija.

Presedan predaje dela građana Srbije i pristanka na gubitak suvereniteta i teritorijalnog integriteta bez sagledavanja volje građana može biti veoma opasan. Uspeh u iznuđivanju protivustavne usmene saglasnosti može uvećati apetite u pogledu novih teritorijalnih i drugih ustupaka. U datim okolnostima, ne treba prihvatiti nemačko-francuski plan i ne treba preduzimati korake u njegovoj primeni.

2. Uzroci nepovoljnih ishoda dosadašnjih sučeljavanja i pregovora

Na ishode naših dosadašnjih pregovora i usklađivanja odnosa sa svetom značajno utiče

• nedovršenost srpskog društva i nefunkcionalnost institucija sistema,
• nepotpuno poznavanja predatorske tehnike pregovora sa slabim nezapadnim državama, kao i
• nepotpuno sagledavanje ciljeva koje druga strana želi da postigne.

2.1. Nedovršenost srpskog društva

Neprihvatljivo preplitanje zakonodavne, izvršne i sudske vlasti kao i nefunkcionalnost institucija plod su niza nepovoljnih okolnosti, među kojima i široko rasprostranjene korupcije, nepoštovanja Ustava, kršenja zakona i uzurpacije vlasti. Dugoročni interes društva je često u senci pojedinačnih interesa užih grupa, stručnjaci i profesionalci su marginalizovani i ne ostvaruju neophodni uticaj na donošenje odluka, dok se medijski prostor ne koristi za objektivno informisanje javnosti već za obračun sa neistomišljenicima, za obmanjivanje i preumljavanje. Uspostavljanje merodavnog javnog mnjenja je otežano sklonošću da se bez neophodnog promišljanja zauzmu ekstremni stavovi i pokaže isključivost i nespremnost za sagledavanje tuđih, drugačijih stavova. Kritička misao je značajno oslabljena sklonošću da se usvoje ideološke prečice i nekritički preuzmu nepouzdani ili nametnuti zaključci. Nekada su tvrdnje da nema alternative Jugoslaviji, a potom tvrdnje da nema alternative komunizmu bile povod da se odustane od kritičkog promišljanja, koje je odbacivano kao nepotreban gubitak vremena. Na sličan način, kritička misao je danas ugrožena stavom da o direktivama i zahtevima koji stižu iz Evropske unije ne sme biti nikakve diskusije. Inertni deo intelektualne elite previđa da je uzdržavanje od konstruktivne kritike medveđa usluga i Evropi i Srbiji. U navođenju uzroka dosadašnjih nepovoljnih ishoda, ne sme se prenebregnuti ni okolnost da su ciljevi većine savremenih svetskih i srpskih političara svedeni na osvajanje vlasti, očuvanje i uvećanje vlasti, kao i na njenu kapitalizaciju i pretvaranje u finansijsku moć. Navedeni prioriteti i ciljevi čine ih podložnim ličnim ucenama, što u konačnom ishodu može stvoriti štetu interesima društava koje zastupaju.

2.2. Predatorski pristup pregovorima sa slabim državama

Postoje indicije da naši predstavnici ne koriste sva dostupna saznanja o pregovaračkom pristupu koji koriste zemlje političkog zapada. U pregovorima sa ekonomski, geopolitički i vojno slabijim državama, praktikuje se usredsređenost na neposredne, dnevne ciljeve. Tokom pregovora, ciljana zemlja se navodi na željene ustupke davanjem obećanja i nagoveštavanjem pogodnosti koji bi joj mogli ići u prilog. Međutim, ne postoji izvesnost da će se dominantni pregovarač i sutradan pridržavati zadatih obećanja. Dominantni pregovarač ispunjava jučerašnja obećanja jedino u slučaju gde bi mu kršenje istih ugrozilo naredne pregovore, ishode ili profit. Pregovore često vodi neformalna grupa predstavnika političkog zapada, i tada u pogledu zadatih obećanja ne postoji čak ni formalna odgovornost.

Premda se zastupnici političkog zapada deklarativno zalažu za demokratiju, njihovi imperijalni interesi ih najčešće navode da podrže autokratiju i režime koji u potpunosti zavise od jednog lidera ili uže grupe. Uz suspendovane institucije sistema u ciljanoj državi, dominantni pregovarač ostvaruje svoje ciljeve poslujući sa jednim čovekom ili sa užom grupom ljudi. U slučaju potrebe, predstavnici autokratske vlasti i donosioci odluka mogu se navesti na saradnju dobro oprobanim metodom lične ucene.

Imperijalni ciljevi i interesi dominantnog pregovarača mogu se podudarati sa interesima društva u ciljanoj državi, ali se češće događa da ishodi ugrožavaju zdravlje, kvalitet života i bezbednost stanovništva, da dovode do nekontrolisane ekploatacije resursa i radne snage, do devastacije životne sredine velikih razmera zarad uvećanja profita, i da ugrožavaju suvereno odlučivanje o vitalnim društvenim pitanjima. Uz toleranciju i podsticanje korupcije, finansijski aranžmani i privredne aktivnosti uvećavaju profit dominantnog pregovarača na račun interesa građana, privrede i životne sredine u ciljanoj državi.

Nepovoljne posledice u polju finansija, ekologije, raspolaganja resursima, teritorijalnog integriteta, suvereniteta i kulturno-identitetskih pitanja dovode do reakcije lokalnog javnog mnjenja, institucija i pojedinaca koja može ugroziti autokratsku vlast. Sve dok aktuelna vlast radi u skladu sa interesima velikih sila, njen opstanak se potpomaže snažnim uticajem na medije, obmanjivanjem javnosti i spoljašnjim uticajem na politički život. Dosadašnja iskustva pokazuju da ne postoji lojalnost velikih sila prema odabranom autokrati, te da se on može zameniti narednim ukoliko za takav korak postoje relevantni razlozi. Pojava opozicionog lidera koji bi potpunije i odanije radio na sprovođenju imperijalnih interesa može biti motiv za smenu vlasti na nedemokratski način, pa čak i nasilnim prevratom. U navedenim okolnostima, zaštita interesa slabih država moguća je samo u slučaju gde postoji funkcionalna demokratija, gde funkcionišu institucije sistema i podela vlasti, gde postoji društveni dogovor i kohezija u pogledu ključnih dugoročnih ciljeva, gde je ostvarena saglasnost o načinima rešavanja društvenih izazova, i gde se pregovori sa imperijalnim silama vode bez zadavanja obavezujućih obećanja neformalnim grupama i bez pristanka na ucene i na predatorske tehnike pregovaranja.

2.3. Ciljevi velikih sila na Balkanu

2.3.1. Mineralni resursi

Sprovođenje zelene agende u polju energetike, elektrifikacija transporta kao i korišćenje novih tehnologija i industrijskih unapređenja praćeni su višestrukim uvećanjem potrošnje kritičnih mineralnih resursa. Globalna potražnja za mineralima je značajno uvećana, i sve češća su sučeljavanja vodećih svetskih sila oko dominacije nad ključnim nalazištima. Stanovništvo u kolonijama opire se jevtinom, tradicionalnom rudarenju i postupcima prerade koji degradiraju životnu sredinu u širokim razmerama i čine je nepogodnom za život. Navedene okolnosti uvećavaju troškove ekploatacije i dovode do strelovitog rasta cena minerala, ali i do angažovanja celokupnog diplomatskog, ekonomskog, medijskog i vojnog aparata imperijalnih sila kako bi se očuvala hegemonija i osigurala dostupnost minerala koji pokreću savremenu industriju.

Prema naučno utemeljenim procenama, zalihe lignita na privremeno okupiranim teritorijama mogu zadovoljiti potrebe Srbije tokom narednih sto osamdeset godina, dok je ukupna vrednost mineralnih resursa na okupiranim teritorijama oko hiljadu puta veća od kredita koji se nude Srbiji kao podsticaj za prihvatanje francusko-nemačkog plana. Premda navedeni resursi pripadaju državi Srbiji, za eksploataciju su zainteresovane zapadne kompanije čiji su predstavnici tokom 1999. godine bili uključeni u agresiju na Srbiju. Neophodne investicije traže pomoć finansijskih institucija koju je teško dobiti u uslovima nerešenih teritorijalnih pitanja, što doprinosi uvećanim pritiscima da se slomi svaki otpor formiranju prištinske države i pribavi validan pristanak Srbije.

Veliki značaj za savremenu industriju imaju i mineralni resursi na slobodnom delu teritorije Srbije. U svim svetskim rudnicima bakra postoje rezerve dovoljne za svega 40 godina, što uvećava značaj rezervi bakra. Ekploatacija bakra na istoku Srbije je u rukama kineske kompanije, što se protivi interesima političkog zapada gde zainteresovane kompanije razmatraju raspoložive opcije za obuzdavanje Kine i promenu postojećeg stanja u istočnoj Srbiji. Ako se protivustavni pristanak Srbije na gubitak suvereniteta i teritorijalne celovitosti pribavi bez većih poteškoća, tada ne treba isključiti eventualne pokušaje da se kontrola nad dragocenim rezervama bakra uspostavi putem novog prekrajanja granica na štetu Srbije.

U zapadnoj i centralnoj Srbiji postoji mogućnost ekploatacije bora, hemijskog elementa od velikog značaja za industriju, kao i litijuma, metala neophodnog za rad fuzionih nuklearnih elektrana. Rudnici litijuma imaju devastirajući efekat po živi svet, i po pravilu se grade u oblastima udaljenim od ljudskih naseobina. Razmatrajući ekploataciju litijuma u pustinjama Nevade (SAD), nadležni stručnjaci su utvrdili da bi planirani rudnik ugrozio retke vrste pustinjskog cveća, što je projekat rudnika dovelo u pitanje. Suočavamo se sa poražavajućom realnošću u kojoj bistra seoska deca u zapadnoj Srbiji vrede manje od pustinjskog cveća. Dosadašnja praksa koju velike rudarske kompanije sprovode u slabim državama i kolonijama oslanja se na pomoć njihovih vlada. Kroz snažan uticaj na autokratske lidere, lokalne eksperte sklone moralnim kompromisima i na medijski prostor, rudarske kompanije uspevaju da pribave saglasnost za otvaranje rudnika gde će životna sredina i zdravlje lokalnog stanovništva biti žrtvovani zarad većeg profita investitora. Dosadašnja iskustva, prostorni plan i koraci nadležnih ukazuju da postoje rizici od ekološki neprihvatljivog rudarenja koje će zagaditi i degradirati šire prostore do mere nespojive sa pridruživanjem Evropskoj uniji. U interesu očuvanja ključnih interesa građana, potrebno je pružiti svaki razuman otpor ekološki neprihvatljivom rudarenju koje promovišu vodeće svetske kompanije oslanjajući se na autokratske vlasti, kontrolu medijskog prostora i na suzbijanje volje građana.

2.3.2. Obuzdavanje nezapadnih zemalja

Borba za resurse prerasla je u sukob vodećih svetskih sila koji se postepeno zaoštrava. Sjedinjene Američke Države su neprikosnoveni lider političkog zapada kome pripada više od 15% svetske populacije i nesrazmeran deo finansijske i vojne moći. SAD nastoje da zadrže hegemoniju nad svetskim finansijama, mineralnim resursima, međunarodnim institucijama, pomorskim putevima, medijski kreiranim realnostima i političkim životom na celoj planeti. Obuzdavanje nezapadnih zemalja koje promovišu multipolarni svet i pretenduju na ključne pozicije u svetskoj hijerarhiji zavisi od sposobnosti političkog zapada da ustupcima i pritiscima iznudi podršku neopredeljenih zemalja. Primeri kakav je Srbija predstavljaju presedan koji ne ide u prilog političkom zapadu jer ohrabruje neopredeljene zemlje da se odupru pritiscima i da svoje odluke donose samostalno, u skladu sa sopstvenim interesima. Uzdržanost Srbije je na meti manjeg broja militantnih predstavnika političkog zapada koji se zalažu za kažnjavanje Srbije trajnim gubitkom okupiranih teritorija, u nameri da tako ostvare željeni uticaj na neopredeljene države.

2.3.3. Odbrana moralne ispravnosti severnoatlantske alijanse

Među ciljevima zemalja severnoatlantske alijanse je insistiranje na moralnoj ispravnosti, zbog čega nepokolebljivo odriču svoju odgovornost za podsticanje ratova, etničko čišćenje, vršenje ratnih zločina, ubistava lidera nezapadnih zemalja, korišćenje zabranjenog oružja protiv civilnog stanovništva, podsticanje terorizma i svesno uništavanje životne sredine velikih razmera. U nastojanju da negiraju svoju odgovornost za dosadašnja nepočinstva na Balkanu, zemlje severnoatlantske alijanse vrše snažan pritisak na Srbiju da ih amnestira preuzimanjem tuđeg dela krivice na sebe. Poniženje koje bi nastalo svesnim i nečasnim prihvatanjem nepravde urušilo bi osećaj samosvojnosti i ponosa, što bi slomilo svaki dalji otpor nametanju tuđih interesa, nepovoljnih rešenja i odumiranju identitetskih i kulturnih vrednosti.

Opstanak u svetu umirućih identiteta

U mnogim medijima preovlađuje slika Balkana kao poprišta neprekinutog sukoba zavađenih naroda sklonih oružanim sukobima i međusobnom istrebljivanju, čije obuzdavanje priziva intervenciju severnoatlantske alijanse. Istina je često između ekstremnih gledišta, ali se mora priznati da je dolazak Balkana u žižu interesa političkog zapada stavio u prisenak mnoge pozitivne primere saradnje, humanosti, afiniteta i međusobnog poštovanja među narodima Balkana. Tokom devetnaestog veka, otvorenost srpskog društva privlačila je brojne zanatlije, trgovce, lekare, industrijalce i druge podanike susednih carevina koji su odlučili da svoj život nastave u gostoljubivoj Srbiji. Učeni i preduzimljivi ljudi različitih veroispovesti i narodnosti značajno su unapredili trgovinu, finansije, zdravstvenu zaštitu, vojsku, obrazovni sistem i kulturni život Knjaževstva, a potom i Kraljevine. Istorija beleži brojne primere gde je suživot različitih doneo procvat društvu na svim planovima. Za uspeh formule nije dovoljna tolerancija, koja može skrivati obuzdani animozitet, već afinitet, dakle naklonost i ljubav.

3.1. Čarolija multietničkog društva

Sve manje je sagovornika koji su doživeli čaroliju življenja u multietničkom društvu mnogih kultura, rasa i veroispovesti, gde je učenje tuđeg jezika otežano upornim nastojanjem drugih da govore vaš jezik, gde vam tuđe svete knjige pomažu da bolje razumete svoje, gde vam okolnost da ste drugačiji umnožava pozive na razgovore, skupove i svečanosti, i gde vam i tuđi hramovi tišinom šapuću o vekovima ljudskih patnji, napora, želja i nadanja. Senke nekadašnjeg života u Kurtubi, Garnati, Palermu, Konji, Libanu i na Balkanu danas podsećaju na izgubljeni raj. Boja kože jednog od vodećih hrišćanskih teologa rođenog u 4. veku nije bila vredna pomena. O njoj se saznalo tek iz najstarijih fresaka i ikona, pre nego što je naslikan drugačije. I pored medijski promovisane formalne jednakosti, boja kože u savremenom svetu pravi razliku više nego ikada. Raslojavanje na rasnim osnovama u SAD uzima razmere kakve nije priželjkivao ni Mojnihan, dok je tamošnje stapanje različitih kultura pomešalo žive dugine boje u jalovo sivilo. Govorimo da deca iz mešovitih brakova imaju podeljen identitet, uprkos pouci mudrog Amina Malufa da se identiteti ne dele već se zbrajaju, tako da se svaki novi pridodaje postojećim u punom iznosu.

3.2. Identitetske vrednosti u savremenom svetu

U savremenom svetu, identitetske vrednosti su ugrožene i postaju direktne ili indirektne žrtve previranja, sukobljavanja centara moći i borbe velikih sila za globalnu hegemoniju. Za multinacionalne kompanije, oni su neprijatelj koji frakcioniše tržište, ugrožava mobilnost radne snage i smanjuje profit. Geopolitički projekti zloupotrebljavaju identitete kao seme razdora koje se zaliva dok ne preraste u oružani sukob čiji obim i ishod određuju velike sile, i koji opravdava njihovu intervenciju i dominaciju nad ciljanim prostorom. Sukobe na Balkanu su pospešivali i regulisali brojni emisari čiji niz ne počinje sa Benjaminom Kalajem i ne završava se sa Kristoferom Hilom. U slučaju gde to traže interesi velikih sila, konstruišu se sasvim novi, nekoherentni identiteti koji ipak služe geopolitičkoj svrsi. I pored svega, to je svet u kome živimo, jednako dobar i loš kao i svi prethodni. Uprkos poteškoćama, naše identitetske i kulturne vrednosti su dragocenost koju možemo ponuditi drugima, i kojom ih možemo zainteresovati i privući k sebi, i zato ih vredi čuvati i unapređivati. Identitetske i kulturne vrednosti svakog naroda, pa tako i srpskog, predstavljaju dragoceni deo svetskog nasleđa. Nosilac navedenih vrednosti je sam narod, dok je briga o dobrobiti sopstvenog naroda i ljubav prema njemu prioritet svakog pojedinca, prioritet koji ne sme ukinuti čak ni hvale vredna ljubav i briga za druge.

3.3. Kulturne i identitetske vrednosti našeg naroda

Kulturno nasleđe, pravo svojine, institucije pa i sam opstanak našeg naroda objektivno su ugroženi. Mnogi naši sunarodnici već su uklonjeni sa prostora gde su vekovima opstajali. Demografsko, teritorijalno i identitetsko suzbijanje značajno otežava napore da se sačuvaju i unaprede naše kulturne vrednosti. Radi ostvarivanja svojih interesa na Balkanu, velike sile ne prezaju od kršenja civilizacijskih tekovina i ljudskih prava. Česta žrtva su osnovna ljudska prava našeg naroda koji je izložen sistematskom progonu i demonizovanju, dok se njegove patnje i stradanja svesno previđaju.

Suočene sa užasnim zločinima počinjenim nad našim sunarodnicima, mnoge od nas obuzima sram što smo preživeli ili teskoba što nismo pomogli i spasli. Nerado se sećamo pređašnjih pogroma nad našim narodom, skloni smo da ih zanemarimo i radimo na dokumentovanju događaja i kažnjavanju počinioca. S druge strane, svi čestiti ljudi sa izraženom empatijom osećaju teskobu i kajanje zbog sopstvenih dela, reči, pa čak i misli koje su mogle ražalostiti ili povrediti druge. Teško breme je i svaka pomisao na zločine koje su počinili naši sunarodnici. Kajemo se, ne zaboravljamo, i nemamo sposobnost da sami sebi oprostimo. Na žalost, živimo u proračunatom svetu u kome je pravda konvencija koja se povija prema potrebama moćnih. Posedujemo veoma retku sklonost ka samooptuživanju i previđanju sopstvenih stradanja, što nam rezerviše položaj žrtve na čije se vapaje odgovara optužbama za univerzalnu krivicu. Ciklusi progona našeg naroda se ponavljaju i ponavljaće se sve dok ne ukažemo na počinjene zločine, i dok ne odustanemo od destruktivne navike da ih racionalizujemo, pravdamo i da tako amnestiramo počinioce. Neophodno je sistematski raditi na kažnjavanju zločinaca, jer samo tako možemo obeshrabriti buduće počinioce i izbeći buduća stradanja. U protivnom, sezona lova na naše sunarodnike neće se okončati sve dok ima lovine, a sa njom će nestati i sve naše vrednosti.

Zapostavljanje prethodnih progona i neefikasno prikupljanje i prikazivanje podataka o našim ubijenim, kidnapovanim i proteranim sunarodnicima ohrabruje nekažnjene zločinitelje na nova zverstva. Bez uređenih podataka o otetoj imovini, progonitelji uspevaju da nekažnjeno uklone tragove postojanja naših sunarodnika u njihovoj postojbini. Osnovna ljudska prava našeg naroda krše se u zemljama regiona, ali i u zemljama članicama Evropske unije, pa čak i u samoj Srbiji. Nastojanja da se dokumentuju stradanja nekada su suzbijana radi očuvanja jedinstva unutar Jugoslavije. Savremene inicijative se obeshrabruju pozivima da najpre prouče stradanja drugih, da smo sami krivi za progon koji nas je snašao, da nemamo prava da krivimo druge niti da prozivamo počinitelje, i da ne bi trebalo da se oglašavamo ili da delujemo sve dok se ne „suočimo“ sa uvek novim optužbama, krivicama, zlodelima i urođenim manama na koje nas iznova podsećaju. Opisanom pristupu pasivizacije žrtava odupirali su se indijanci, afroamerikanci, vijetnamci i mnogi drugi. Srpsko društvo podleže opisanom pristupu u meri većoj nego druga, što ometa zalaganja za poštovanje elementarnih ljudskih prava našeg naroda, prava koja bi se morala poštovati čak i u slučaju da je istinito baš sve ono što nam se prebacuje.

3.4. Odnos vodećih zemalja prema kršenju ljudskih prava

Prištinske vlasti organizuju i sistematski sprovode kampanju terora nad nealbanskim stanovništvom, progoneći ga širom privremeno okupiranih teritorija u nameri da ispune svoj krajnji cilj i uklone sve Srbe. Svedoci smo okrutnosti neshvatljive za vek u kome živimo. Višedecenijsko nasilje karakterišu organizacija, postupci i ciljevi koji nedvosmisleno ukazuju da je naš narod izložen genocidu. Genocid se sprovodi uz ohrabrivanje, podršku i pomoć zapadnih zemalja koje smatramo civilizovanim i u koje upiremo pogled. Progon i teror sprovode se kroz organizovanje hapšenja, ubistva, kroz fizičko nasilje nad nezaštićenim stanovništvom, uskraćivanje prava svojine i uzurpaciju imovine, rušenje sakralnih objekata i raskopavanje grobalja u nameri da se u potpunosti ukloni i poslednji pripadnik našeg naroda ali i svaki trag njegovog postojanja. Previđaju se i zaboravljaju žrtve, dok poznati i pravdi dostupni zločinioci ostaju nekažnjeni. Na meti su sveštenici i manastiri Srpske pravoslavne crkve, koju zvaničnici severnoatlantske alijanse otvoreno svrstavaju u neprijateljske organizacije. Uznemiruje i sistematsko uskraćivanje ljudskih prava u Hrvatskoj, kršenje tamošnjeg ustava i suspenzija evropskih vrednosti za predstavnike našeg naroda, što je veliki broj porodica prinudilo da pređu u katoličku veru. Uskraćivanje ljudskih prava na teritoriji zemlje koja je članica Evropske unije umanjuje nade da će ulazak zemalja zapadnog Balkana u Uniju označiti kraj etnički motivisanih progona i garantovati osnovna ljudska prava za sve narode, pa i za Srbe.

3.5. Očuvanje identitetskih vrednosti i pridruživanje EU

Stavljanje pod kišobran propisa i mera koje štite narode severozapadne Evrope rešilo bi mnoge probleme našeg naroda i uvelo kulturne i identitetske vrednosti u sigurnu luku. Na žalost, zagađenje životne sredine i političkog prostora udaljavaju nas od željenog članstva u EU. Ne ide nam u prilog ni nesloga unutar Unije u pogledu njene reforme i proširenja. Za jednu Francusku, neprihvatljivo je da se Unija širi sve dok male zemlje budu imale pravo da svojim neslaganjem blokiraju donošenje važnih odluka. S druge strane, mnoge sadašnje članice nikada neće pristati da se odreknu prava veta.

Dok čekamo ulazak u EU, očuvanje identitetskih i kulturnih vrednosti našeg naroda ugroženo je i u krajevima Republike Srbije koji nisu pod okupacijom. Seoska populacija je čuvar i nosilac naših vrednosti, ali ona se ubrzano smanjuje zbog neodgovarajućih uslova za ostanak i opstanak mladih ljudi. Veliki je broj sela u istočnoj Srbiji koja su ostala bez stanovnika. Dodatnim raseljavanjem zapadne i centralne Srbije preti i planirano otvaranje velikog broja rudnika sa toksičnim deponijama i otpadnim vodama, čiji bi rad ostvario značajan profit za stranog investitora na račun devastacije životne sredine širokih razmera. Ugrožavanje zdravlja, vodosnabdevanja i poljoprivrede dovelo bi do iseljavanja mnogih sela ali i gradskog stanovništva u zahvaćenim oblastima. Uvoz, skladištenje i sagorevanje otpada iz evropskih zemalja dodatno sužava životni prostor, preti da prekrije značajne površine deponijama i da dodatno udalji Srbiju od pridruživanja Evropskoj uniji.

Pristupanje Uniji i primena evropskih vrednosti ugrozili bi položaj dela srpskih političara koji uspevaju da osvoje i zadrže vlast zahvaljujući postojećem stanju. Pristupanje Uniji ne odgovara ni brojnim stranim kompanijama, državama i interesnim grupama koje svoje interese lakše ostvaruju u državama gde se ne primenjuju evropske norme u pogledu političkog života, podele vlasti, transparentnosti, primene zakona i zaštite životne sredine. Navedene okolnosti doprinose širenju korupcije, ugrožavanju slobode medija, neprimerenom preplitanju zakonodavne, sudske i izvršne vlasti i urušavanju institucija sistema. Navedene nepovoljne okolnosti jamačno utiču i na sve napore da se očuvaju naše identitetske i kulturne vrednosti.

Sažetak

4.1. Rešenja za koja se treba zalagati u uređivanju odnosa sa svetom

Potrebno je promovisati proaktivan pristup pregovorima sa svetom, usaglasiti interese srpskog društva, oglasiti ih i aktivno se zalagati za njih. Potrebno je tražiti podršku svih strana da se rešenja problema traže i primenjuju na miroljubiv način, bez etnički motivisanog ili bilo kakvog drugog nasilja, bez progona civilnog stanovništva i uz poštovanje ljudskih prava u skladu sa standardima civilizovanog sveta.

Rešenja bi trebalo temeljiti na evropskim vrednostima i gradnji multietničkog društva otvorenog za sve veroispovesti i kulture. Neophodno je insistirati na zaštiti ljudskih prava za sve, pa i za srpski narod, čija se prava svesno i previše često suspenduju radi ostvarivanja geopolitičkih ciljeva na Balkanu. U okviru saradnje sa evropskim zemljama, potrebno je pružiti podršku naprednim snagama radi obnavljanja evropskog suvereniteta i evropskih vrednosti, sa ciljem da takvoj Uniji pristupi suverena i celovita Srbija.

4.2. Nepovoljna rešenja koja treba suzbijati

Trebalo bi aktivno suzbijati i obeshrabriti sva rešenja koja nose seme novih problema. Imajući u vidu planirani ulazak zemalja Balkana u Evropsku uniju, lišeno je smisla svako izdvajanje delova suverenih država, prekrajanje granica, razdvajanje naroda i stvaranje država koje progone stanovništvo na osnovu etničke pripadnosti. Nedopustivo je korišćenje nasilja i ucena kao instrumenata za postizanje političkih ciljeva i treba ga aktivno suzbijati. Obaveza svakog građanina Srbije i svih institucija sistema je da obeshrabre i diskredituju svaki pokušaj kršenja Ustava, uzurpacije vlasti i odlučivanja izvan institucija sistema.

4.3. Zaključak

Ne treba prihvatiti nemačko-francuski plan niti preduzimati korake u njegovoj primeni. Prihvatanja nemačko-francuskog plana može dovesti u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije u celini. Plan nije utemeljen na evropskim vrednostima, i zato njegovi ishodi mogu biti prepreka evropskim integracijama. Nadležne institucije imaju obavezu da se odupru uzurpaciji vlasti i da diskredituju protivustavne radnje koje ugrožavaju budućnost države i društva. Potrebno je ohrabriti sve društveno odgovorne institucije i pojedince da deluju u pravcu zaštite Ustava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Konačno, krajnje je vreme da prestanemo da budemo sami sebi najveći neprijatelji.

 

AUTOR: Slobodan N. Vukosavić je redovni član SANU i profesor ETF Univerziteta u Beogradu