FILIP RAKE VUKAJLOVIĆ: Vladimire Kostiću, debelo si PRETERAO (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Prethode napomene: Moj Esej: “SANU: BRAĆA, SESTRE, ZETOVI – SINOVI I UNUCI SAMO ŠTO NISU”, sa 9 (devet) priloga, je inspirisan prijemom u SANU 4. 11. 2021. godine naučnog savetnika Matematičkog Instituta SANU Miodraga Mihaljevića – zeta predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimira S. Kostića.
Esej razmatra, kako naučna dostignuća pomenutog z e t a, tako i izražene pojave nepotizma u SANU, praćene mnogim sumnjivim šemama za pribavljanje projekata i novca za odabrane, što je svoju kulminaciju doživelo u poslednja dva Kostićeva mandata na čelu SANU. Ovaj Esej je 17. 01. 2022. godine poslat elektronskom poštom na više stotina adresa istraživača prirodnih nauka u Beogradu i svim akademicima SANU.
Na njega je službenim aktom sa pečatom i zavodnim brojem 80/1 od 19.01.2021. godine – reagovao predsednik SANU. To pismo predsednika SANU svim akademicima, zajedno sa mojim Esejom, svim prilozima i mojim propratnim pismom se može naći i skinuti sa linka: https://zenodo.org/record/5894825 (Bućkalo za predsednika SANU Vladimira S. Kostića, Vukajlović, Rake Filip, January 23, 2022).
Poštovani akademici SANU, poštovane kolege istraživači,
U ovoj poruci odgovaraću predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) akademiku Kostiću na njegovo pismo-službeni akt od 19. 01. 2021. godine – koji ima sve elemente poziva čitavoj Akademiji na krstaški rat s mojom penzionerskom malenkošću. Taj akt, sam po sebi, je b r u k a i za predsednika SANU i za Akademiju.
Pre prelaska na detaljno odgovaranje po svim tačkama koje je pokrenuo akademik Kostić, osvrnuću se na nedostojnu formu samog tog akta. Šta god ko mislio, to je zvanični akt koji je predsednik Kostić pečatom zapečatio. U tom zvaničnom aktu se predsednik SANU, prilikom prvog pominjanja mog imena, koristi umesto mog naučnog zvanja titulom ‘gospodin’ koja meni nikako ne priliči. Da me je nazvao ‘drug Vukajlović’, lako bih to prihvatio. Pa, bogca mu, obojica smo bili komunisti.
Usput budi rečeno, moje naučno zvanje je naučni savetnik i u to zvanje sam izabran 1985. godine sa nepunih 39 godina u tada ubedljivo najboljem naučnom Instututu u bivšoj Jugoslaviji kao prvi takav, u istoriji Instituta “Vinča”, koji je to zvanje stekao pre četrdesete godine života i bez ikakvih preskakanja prethodnih zvanja. Rešenje o potvrđivanju zvanja naučnog savetnika mi je uručeno 20.01.1986. godine sa razmenjena samo dva dana iz četrdesete godine. Akademik Kostić (1953) je svoju doktorsku disertaciju odbranio tek aprila 1986. godine, što znači da se, u vreme kad je moja malenkost već stekla najveće moguće naučno zvanje, ovaj mališa profesora Svetislava Kostića još uvek u pelenama igrao dečijih igara u pesku (naravno pelene, pesak i igre su bile naučne i nisam rekao da je pi…o uz vetar). A o pečatima i pečaćenju za sobom zadržavam pravo da još ponešto kažem na kraju, i da možda i sam odgovarajućim pečatom zapečatim ovo moje obraćanje.
Nizak kvalitet naučnih dostignuća Kostićevog zeta, i nekih izabranih i neizabranih kandidata za SANU
Akademik Kostić u svom Pismu sa Pečatom (u daljem tekstu PsP) navodi redom:
(VSK) Kao i u nekoliko prethodnih navrata, prosleđujem Vam poslednji u nizu bestijalnih napada na moju malenkost, samu SANU, ali i na veliki broj članova SANU, smatrajući da sa tim treba da budete upoznati. Onima koji su ovih 50-60 strana već dobili, jer su poslate na stotine i stotine adresa, iskreno se izvinjavam.
1.(FRV) Prvo i prvo, akademik Kostić u svojim mnogobrojnim istupanjima obožava da koristi strane reči, sve do latinskih citata. Primetio sam da u mnogim slučajevima to čini nepotrebno sa ciljem ‘zasenjivanja prostote’, a često kao da i ne zna tačno značenje stranih reči koje upotrebljava. Ovde hoću da skrenem pažnju na “bestijalne napade” i neadekvatnost upotrebe reči bestijalan. Elem, predsednik Kostić tvrdi da sam na svirep, bezočan, brutalan, podmukao, perfidan (sve su ovo sinonimi reči ‘bestijalan’) način oduvek napadao na njega, samu SANU i na veliki broj članova SANU. Svakom ko je čitao moje tekstove poslate u SANU, a ima još trunku soli u glavi, je jasno da u njima nema nikakve bestijalnosti, da Akademiju nikad nisam napadao već sam najčešće pisao o problemima srpske nauke i u vezi s tim osvetljavao nedostojne postupke konktretnih pojedinaca iz SANU i tzv. akademske zajednice i da je teško mojim prilozima poricati argumentovanost i racionalnost. Uostalom, već godinama šaljem svoje tesktove u SANU i retki su primerci iz SANU koji su izrazili njima nezadovoljstvo, a nijedan akademik do sada nije pokušao da suštinski porekne to o čemu sam pisao. Ovde ću se pozabaviti pobijanjem Kostićevih neveštih konstrukcija i efemernih tvrdnji samo u vezi navodnih “bestijalnosti” povezanih sa ovim poslednjim Esejom. Iz aviona je jasno da je moj dopis bez ikakve podmuklosti, perfidnosti i uvijanja. Trudio sam se i uspeo da uljudno, precizno, potpuno i interesantno izložim određen skup činjenica u vezi sa temom koju sam razmatrao. Surovost činjenica o nedozvoljenom i neadekvatnom ponašanju akademika Kostića u toku izbornog procesa i niskom kvalitetu naučnih dostignuća njegovog zeta, i nekih izabranih i neizabranih kandidata, su bila pitanja na koja je predsednik SANU trebalo da se koncentriše u svom obraćanju akademicima i odgovorima na mnoga konkretna pitanja koja sam postavio.
Kao drugo, otkud akademiku Kostiću ideja da svoje kolege akademike upoznaje s nečim što su od mene već dobili, i da im se ko bajagi izvinjava što im to isto, a moje, šalje još jednom? Ozbiljan čovek, a pravi predsednik srpske Akademije da i ne govorimo, bi jedva dočekao da odmah pređe na stvar i tu nadobudnu bitangu, koja mu vređa i uznemirava prijatelje i braću akademijsku, razbuca naučnim i svim drugim argumentima ko’ svinja torbu! Da ne zaostanem u finoći i tankoći nerava za predsednikom Kostićem, evo ja se post festum izvinjavam svim akademicima za idiotsko pismo protiv mene koje su dobili od svog predsednika, koje on pride zapečati Akademijinim muhurom.
Da se razumemo, nisam ni rekao a ni pomislio, da je predsednik SANU Kostić idiot. On je pomenuto idiotsko pismo sastavio i poslao svim akademicima verovatno da mobiliše na borbu protiv mene svoje pajtose, a i neke od korisnih idiota, znajući da takvih u svakoj skupini od sto ljudi ima bar desetak posto (a kad prikupi više od deset na jednog penzionera, onda bez brige može hrabro da krene u napad). O pečatima i pečaćenju biće reči na kraju.
Kostić laže da me ne poznaje
(VSK) Potpisnik ovog pamfleta, gospodin Filip Rake Vukajlović (sa kojim se zapravo ne poznajem), naslanjajući se na prethodne napad „fizičara Kulića”, koje orkestrirano ponavlja jedan naš član (onaj koji me je optuživao da želim da tajkunima prodam zgradu SANU), uporno insinuira bez ijednog dokaza (!), da sam nekompetentan i dopisivan na tuđe radove. U ovom pamfletu odustaje od brojke od 840 radova i vraća se na broj publikovanih u indeksiranim međunarodnim časopisima koji sam sam podneo (samo što ni ovoga puta to nije 388, već 381 rad – u samoj SANU ima onih koji imaju više radova od mene).(sva dalja isticanja su moja, F.R.V.)
2.(FRV) Moj temljeno pripremljen, argumentima potkrepljen i pristojno sročen Esej, predsednik SANU Kostić, opet ‘s visine svoga suterena’, naziva onim što nikako nije: pamfletom[i]. Pored toga što je prva rečenica ovog pasusa grubo neistinita, ona je i besmisleno konstruisana. Moj Esej se ni na koga ne “naslanja, jer za tako nešto nije bilo nikakve potrebe. Pored toga sam se nikad nisam, bez velike potrebe, ni na koga kačio, šlepovao ili preterano oslanjao, iako nedavne procene “fizičara Kulića” o “neuropsihijatru Kostiću” smatram prikladnim i pored toga što se nikako ne slažem s Kulićevom tvrdnjom da je on: “ Vladimir Kostić odličan neurolog i naučnik”. Za bivšeg “neuropsihijatra Kostića” i poslednjih 35 godina rukovodioca, administratora, direktora, dekana, predsednika, … Smatram da se danas bez ozbiljne provere nikako ne može reći da je on (Vladimir S. Kostić) tata-mata bilo kog, osim politikantskog, ‘naučnog zanata’. Ovo je naravno sugubo moja procena, bazirana na pažljivom praćenju Kostićevog rada na čelu SANU i na mom životnom i radnom iskustvu bez ijednog dana na nekoj rukovodećoj (administrativnoj) dužnosti.
Akademik Kostić, na svoju sramotu tvrdi da se sa “gospodinom Filipom Rake Vukajlovićem”: “on zapravo ne poznaje”. To je notorna LAŽ. Opet napominjem da iako pišem da je predsednik SANU napisao i zapečatio LAŽ, ne tvrdim da je predsednik lažov. Čak razumem čoveka, sateran je u ćošak. Mada me s njegove strane ništa više ne može iznenaditi – osim naravno ostavke na dužnost od koje ga izgleda jedino odlazak u ‘večna lovišta’ može rastaviti.
Zašto sam toliko uveren da predsednik Kostić LAŽE da me “zapravo ne poznaje”? Prvo zato što imam zvučni zapis snimka sednice jednog savetovanja u SANU iz 2015. godine u toku koje sam se sa govornice SANU diskutovao o raširenosti potpisivanja i dopisivanja na naučne radove bez rada, koje se kao kuga priširilo po Institutima i fakultetima države Srbije, u jednom trenutku obratio tek izabranom predsedniku Kostiću rečima: “Predsedniče bio sam slobodan da se juče, na Web of Science, upoznam sa vašim opusom za 2014. godinu i tamo sam našao da ste vi potpisani na 43 rada u 2014. godini. Od toga je 29 konferencija. To izgleda fantastšno, impozantno, ali vi verovatno ne znate na koliko ste radova potpisani.”
Prva Kostićeva reakcija je bila da taj podatak nije tačan. Tada sam mu skrenuo pažnju da ću svima poslati spisak svih tih radova, posle čega je Kostić izgovorio da on nema 43 rada u 2014. godini na kojima je potpisan, uz tvrdnju, “da ne postoji nijedan rad sa njegovim imenom gde nije najmanje 50% tog rada lično napisao”. Na moje ponovljene tvrdnje da ću poslati svima spisak svih njegovih radova sa Web of Science, Kostić je prešao u napad optužujući me rečima: “gospodine kad pokušate da izgovorite rečenicu koja kaže da vi verovatno i ne znate da ste dopisani”…
Prekidoh ga i opomenuh da dobro pazim šta govorim i da sam izgovorio: da vi ne znate na koliko ste radova potpisani a ne dopisani. Kostić mi se tada obratio rečima: Gospodine Vukajloviću “kristalno dobro znam svaki rad na kom sam potpisan”. Uzvratio sam mu da očigledno ne zna jer tvrdi da nije u pitanju 43 rada. Predsedavajući Aleksandar Belić, tada državni sekretar, je prekinuo sastanak u tom trenutku. Kao što “Prva ljubav zaborava nema”, tako se sigurno ne zaboravlja ni onaj koji te je prvi javno opomenuo da si debelo preterao u potpisivanju koječega, kontam ja.
dr Filip Rake Vukajlović, naučni savetnik Instituta “Vinča” u penziji
Kompletan tekst možete pročitati OVDE:
BONUS VIDEO: NEĐO BELI MAG: ŽIV JE MATEJ, ALI GA KRIJU
SKINI APLIKACIJU
.png)
