Filip Vukajlović: Zašto DRUGOSRBIJANCI jurišaju na SANU?

Milena Dragičević Šešić, redovna profesorka Menadžmenta u kulturi i Teorije masovnih medija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, novi je kandidat za članstvo u Odeljenju društvenih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti. Naučni savetnik instituta u Vinči Filip Rake Vukajlović, u svom autorskom tekstu iznosi mišljenje o pozadini takve kandidature.

Među kandidatima za Odeljenje društvenih nauka i u ovom izbornom ciklusu (po drugi ili treći put, poslednji put je propala 2018. godine), pojavljuje se ime teoretičarke kulture Milene Dragićević Šešić.

Prvi put sam na ovu osobu obratio pažnju krajem 2019. godine, kada je u Beogradu 12. i 13. novembra te godine, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), održana „Četvrta međunarodna konferencija o budućem obrazovanju“.

Konferenciju su organizovali Svetska akademija umetnosti i nauke, u saradnji sa Svetskim univerzitetskim konzorcijumom, SANU, Univerzitetom u Beogradu (UB), Savezom ekonomista Srbije i grupom od 16 građana iz Srpske podružnice Rimskog kluba u Beogradu. Na ovoj polutajnoj cirkus-konferenciji je bilo predviđeno da bude šest plenarnih sesija i 15 paralelnih panel diskusija sa 93 predavača iz 29 zemalja.

Ista ona pamet koja je kao predavače pozvala akademika-geologa Vladicu Cvetkovića, antifašistu, profesionalnog borca protiv srpskog nacionalizma (javno buncao o genocidu u Srebrenici, i pravoslavlja), licenciranog bolonjizatora, pravnicu (i ‘eks kapetanku‘ policije) Aleksandru Drecun i mnoge druge (među kojima su preovlađivali belosvetski putnici pokupljeni ‘s koca i konopca’), dosetila se da pozove i Milenu Dragićević Šešić (MDŠ), redovnog profesora Menadžmenta u kulturi i Teorije masovnih medija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu da „istupi“ na beogradskom hepeningu posvećenom budućem obrazovanju. Najverovatnije zato što ona, „velečasna“ i „femino-prepotentna“, kontinuirano propagira srpsku nečasnu ulogu u „ratovima devedesetih“ i piše knjige slaveći otpor mnogih ovdašnjih „korisnih idiota“ koji su učestvovali u državnom prevratu 2000. godine. Februara 2019. godine MDŠ čak daje intervju Novom magazinu (direktor(ica) i glavna urednik(ca) Nadežda Gaće) u kome je napisano da:

- Profesorka Dragićević Šešić verovatno nije slutila da će se devedesete godine bunta protiv represije u Miloševićevoj Srbiji, u nešto drugačijem obliku, ponoviti u zimu 2019. i oživeti proteste – kojima su umetnici onda dali, i sada daju svoj ogroman doprinos – protiv populističke politike nove vlasti, manipulacije medijima, ponovnih podela na „patriote” i „izdajnike”, govora primitivizma i, što je najopasnije, zlokobnih naznaka fašizacije srpskog društva - stoji u tekstu.

- Verujem da se promena mora ostvariti i da će do nje doći. Nadam se i da ću ja to doživeti. A borba za društvenu promenu i promenu vrednosti daje smisao mom životu -  kaže profesorka FDU Milena Dragićević Šešić.

Samo nepopravljivi autošovinisti mogu danas tako paranoično da buncaju o „fašizaciji“ srpskog društva i da još žale zbog toga što su, pored još nekih marginalaca, „žene u crnom“ nestale iz kolektivnog pamćenja i što nisu ušle u oficijelne istorije umetnosti.

Sa gore pomenutim razumevanjem vremena i prostora na kome živi, samo biseri uma i duha očekivani su od nastupa MDŠ na konferenciji. Selektore nije izneverila svojim nastupom.

Reče da je umetnička „komuna“ u nas danas izuzetno odgovorna zajednica i da oni rade mnogo izazovnija umetnička istraživanja nego što su naučna istraživanja. Ne reče nam samo kojim su se to misaonim aparatom služili u istraživanju, pa još naučnom, i ostavi nas da to sami dokučujemo.

NE PROPUSTITE

DANAS JE JEVREJSKA NOVA GODINA: Avram Izrael svima u Srbiji poželeo srećnu Roš Hašanu!

PREDSEDNIK SANU KOSTIĆ: Stefan Nemanja zaslužuje spomenik, ali nije mi bliska ova linija estetike!

S obzirom da je odmah zatim rekla da je najnoviji pristup obrazovanju umetnika takav da se manje pažnje posvećuje veštinama (izvođenja, komponovanja, glume…), a sve „više naporima da se obrazuju nove generacije umetnika i menadžera svesne socijalno-političkih i drugih kulturnih konteksta“, ne čudi što Šešićka merači na upad umetnosti u politiku preko uličnih performansa i zaigravanja s emocijama ljudi.

U obrazovanju studenata i nastavnog osoblja na polju dizanja buke i galame protiv vlasti, koja je nažalost neodlučna da im se suprotstavi kako zaslužuju, bivša rektorica Univerziteta umetnosti MDŠ sigurno nije bez zasluga.

Neustrašivi pripadnici njenog FDU su 14. januara 2019. postali šampioni u potpisivanju peticije profesora i istraživača koji su podržali okupljanja i proteste građana protiv vlasti. Čak 56 takvih umetnika i umetničkih menadžera nađoh na spisku. Takvu unisonost ni u stadu ovaca nije u današnje vreme lako naći. Potpisuju i njihova braća i sestre s Fakulteta likovnih umetnosti. Mnogo su lošiji na poslu interpretiranja i stvaranja stvarnih umetničkih dela.

NE PROPUSTITE

KOSTIĆ ODGOVORIO KUSTURICI: 'SANU nije ćutala u vezi sa KiM, o svom patriotizmu neću RASPRAVLJATI'

MDŠ je, na primer, pozivajući se u toku nastupa na konferenciji na svoju nedavno objavljenu knjigu Umetnost i kultura otpora, pomenula i ljubimca druge Srbije i pobednika mnogih lukrativnih konkursa za izvođenje koječega: slabo talentovanog Mrđana Bajića. Suština njegovog i umetničkog stvaranja većine savremene bulumente je beznačajnost (na primer: kartonske kutije, strele koje lete u jednom pravcu u kome valjda i mi treba da ‘letimo’, po podu razvučeni kanapi, jedna mala bela kocka nasred ogromne muzejske hale, plavi vigvam Marine Abramović…)

Samo ako beznačajnost prevlada oni imaju šanse da budu neko i nešto važno. Beznačajna dela služe da bi se i gledalac/posmatrač osetio što beznačajnijim. Ako se u tome uspe onda će takav beznačajan i uplašen mali čovek netremice slušati svaku uštvu koju mu postave za lokalnog kapoa na „galiji“ na kojoj vesla otplaćujući doživotne kredite. Beznačajni „artisti“ NATO-arta ne trpe visoka stremljenja. Više sfere su u njihovoj umetnosti zabranjene. Prava umetnost, ona koja pobuđuje divljenje prema ideji umetnika, njegovom majstorstvu i eksitira vibracije duha od kojih posmatrač postaje ushićen i srećan, uvek slavi slobodu kao najveću vrednost. Ali, takvi umetnički stvaraoci su obično daleko od dnevne politike i komercije.

Za očekivati je bilo da MDŠ zaključi svoj nastup preporukom da univerziteti budućnosti moraju da se ponašaju u skladu s neoliberalnim zahtevima (ne shvata „mučena“ da se neoliberalna doktrina ubrzano odbacuje na svim onim mestima s kojih nama dolaze predlozi da tu doktrinu nikako ne napuštamo).

Naravno, ovo nameće promenu „programa studiranja sa predmeta koji obučavaju umetničkim veštinama na predmete „transferzalnih veština“ (transversal skills): veštine povezane sa komunikacijom, ubeđivanjem, prikupljanjem sredstava, timskim radom, itd.“

Na kraju da dodam da je s velikim simpatijama i razumevanjem prisutnih prihvaćena Šešićkina duševna briga i razumevanje za probleme migranata koji su ostali u Srbiji. Prijem u osnovne i srednje škole Srbije je ona pozdravila, ali je bila zabrinuta malim šansama ljudi iz migrantske sredine da se ikada upišu na FDU.

(Autor teksta je Filip Rake Vukajlović, naučni savetnik Instituta „Vinča“ u penziji)

SKINI APLIKACIJU