VLADIMIR KOSTIĆ je ZABORAVIO čije je KOSOVO, takav sutra može lako ZABORAVITI čija je i cela SRBIJA

*Iz SANU su izdate tri srpske najvažnije istorijsko-kulturne i civilizacijke vrednosti: srpski jezik, srpsko pismo i srpsko Kosovo i Metohija

*Stoga su se stekli ključni uslovi da se Srpska akademija nauka i umetnosti – SANU preimenuje u SIAZU (Srpska izdajnička akademija znanosti i umjetnosti)

*SANU je uspeo da od srpskog jezika stvori srpskohrvatski jezik koji je zadržan u Akademijinom Rečniku srpskohrvatskog jezika i danas, iako se dogodilo u međuvremenu da je u međunarodnim institucijama registrovan srpski jezik sa srpskim (ćiriličkim) pismom.

* SANU podstiče i čuva za Srbe isfavorizovano im tuđe pismo iz vremena komunističke vladavine u Jugoslaviji umesto srpske milenijumske ćirilice. SANU namerno niti konstatuje, niti pokazuje da ih nestanak srpskog pisma u Srbiji institucionalno i naučno uopšte zanima. Ima sve manje srpskog pisma u današnjoj Srbiji

* Ako ceo svet, bez ikakve sumnje, dobro zna čiji su stvarno Kosovo i Metohija i traži taj deo sveta da to predamo uz potpis da bismo ga trajno izgubili, a to, tobož, ne zna samo predsednik SANU V. Kostić, to ne može da bude ništa drugo nego klasična izdaja Otadžbine i svoga naroda.

1. Izdaja srpskog jezika

Krivica je SANU neoprostiva što njen Institut za srpski jezik i posle razbijanja Jugoslavije i ukidanja nenaučne izmišljotine u kvazilingvistici serbokroatistici (srpskohrvatski/hrvatskosrpski jezik) SANU nije ukinula to nenaučno ime jezika Srba. Spomenuti SANU-ov Institut duže od dvadeset godina nije vratio prirodno naučno ime jezika Srba u najvećem i najkapitalnijem delu srpskoga naroda Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika.

Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti (HAZU) uspela je da od praktično srpskog vukovskog (štokavskog) jezika stvori hrvatski književni jezik i da ga ozvaniči u međunarodnim institucijama sa svojim hrvatskim pismom (gajicom).

Za razliku od HAZU-a, SANU je uspeo da od srpskog jezika stvori srpskohrvatski jezik koji je zadržan u Akademijinom spomenutom Rečniku srpskohrvatskog jezika i danas, iako se dogodilo da je u međunarodnim institucijaam registroavan srpski jezik sa srpskim (ćiriličkim) pismom.

Dakle iz SANU se već duže od 20 godina izdaje srpski narod tako što se izdaje takva nezamenjiva njegova vrednost kao što je u svakom narodu, pa i srpskom jezik. To je neoprostivo, pogotovo što je bilo više ozbiljnih zahteva za promenom i opominjanja Akademije za to izdajstvo.

2. Izdaja srpskog pisma

Srpska azbuka bi trebala da dominira u Srbiji

NE PROPUSTITE

Vladimir Kostić odgovorio vladiki Grigoriju: KOSOVO NIJE NAŠE, to treba što pre SHVATITI!

Iz SANU-a je izdata i druga najveća vrednost koja određuje hiljadugodišnji identitet srpskog naroda njegovo pismo. Svi najveći srpski okupatori nehumanim zakonima su zabranjivli srpsku ćirilicu, a SANU je to „zaboravila“, pa je uvela okupatorsko pismo iz Prvog svetskog rata prvi put u Srbiju kao drugo pismo (hrvatsku gajicu) koju je i okupator uvodio Srbima umesto zabranjivane ćirilice. Za celinu srpskog naroda sačinjeno je (sastavljeno) za učevni (književni, standardni, normativni) jezik ćiriličko pismo. (Daleko manji deo Srba srbokatolika pod nasiljem i pritiscima morao je preći na latiničko pismo, ali su ti Srbi asimilovani u hrvatski nacionalni korpus i to njihovo latiničko pismo danas nije u upotrebi u okviru Hrvata, nego su oni u 19. veku sastavili za sebe drugo latiničko pismo, istina veoma slično toj bivšoj srbokatoličkoj latinici, ali je ono namenjeno Hrvatima i danas je ta gajica u svetu registrovno hrvatsko nacionalno pismo.)

Srpska akademija nauka je posle ukidanja dvoazbučja zbog odlaska Hrvata iz zajedničke standardizacije jezika zakočila normalan proces vraćanja Srba na svoje pismo, pa je u srpskom narodu, po sasvim dobroj oceni prof. V. Đorđevića, praktično nastavljena jedna specifična šizofreničnost, koja ne postoji više ni u jednom drugom narodu, a to je deoba samih Srba po pismu.

SANU podstiče i čuva za Srbe isfavorizovano im tuđe pismo iz vremena komunističke vladavine u Jugoslaviji umesto srpske milenijumske ćirilice. Posledica toga jeste i sve manje srpskog pisma u današnjoj Srbiji (90 odsto hrvatskog pisma: deset procenata ćiriličkih izuzetaka, a sve je više oblasti upotrebe srpskog jezika bez ijednog slova srpske azbuke, kao što je to u bankama, u trgovini, u etiketama na proizvodima, u reklamiranju proizvoda itd.).

Kako objašnjavaju i meritorni lingvisti (M. Kovačević, S. Tanasić i još neki vodeći lingvisti) danas, ćirilici prijeti potpuni nestanak. SANU to namerno niti konstatuje, niti pokazuje da ih taj nestanak srpskog pisma institucionalno i naučno uopšte zanima.

I ne samo da je ne zanima rešenje tog problema nego još, uz to, predvode u opstrukciji i izdaji narodne volje iz Ustava Republike Srbije.

NE PROPUSTITE

KOSTIĆ ODGOVORIO KUSTURICI: 'SANU nije ćutala u vezi sa KiM, o svom patriotizmu neću RASPRAVLJATI'

Ustav sadrži jasnu volju naroda da srpsko pismo (ćiriličko) ima apsolutni suverenitet u pisanju srpskog jezika, baš kao što i svako drugo pismo u svakom drugom narodu i njegovom ustavu ima puni suverenitet svoga pisma.

3. Izdaja Kosova i Metohije iz vrha SANU

Najzad se dogodila i više puta ponovljena izdaja srpskih Kosova i Metohije iz vrha SANU, što nije obična izdaja manje vrednih stvari. To je čista veleizdaja („Kosovo nije naše“). Ceo svet zna, pa i sve sile koje traže da se odreknemo velikog i ključnog nacionalnog dela svoje Otadžbine uz potpis, jer oni znaju čije je Kosovo i Metohija.

Kad bi oni znali to što „zna“ predsednik SANU Vladimir Kostić, sigurno ne bi svaki dan zahtevali od nas da se odreknemo tog ključnog dela svoje Otadžbine koji je zaposela strana vojna sila na prevaru i izigravanjem Kumanovskog sporazuma.

Dakle, ako ceo svet, bez ikakve sumnje, dobro zna čiji su stvarno Kosovo i Metohija i traži taj deo sveta da to predamo uz potpis da bismo ga trajno izgubili, a to, tobož, ne zna samo predsednik SANU V. Kostić, to ne može da bude ništa drugo nego klasična izdaja Otadžbine i svoga naroda.

To je i predaja i prodaja KiM-a iz vrha Srpske akademije. Za takvu suštinsku veleizdaju u stara vremena gubila se glava bez suđenja (daleko bilo da mi smatramo vrednim i potrebnim takvom izdajniku uzeti takvu glavu, ne nikako; što se nas tiče, sve bismo mu oprostili samo ako bi shvatio da nije nimalo časno da nastavlja da bude „najveća glava“ u SANU; kad bi shvatio V. Kostić da nije baš toliko važno da baš on predvodi SANU; potrebno je da ima makar malo dostojanstva pa da shvati da bi mnogi drugi (P. Piper, D, Basta, Svetomir Arsić Basara – rodom sa Kosova,) i još istaknutih akademika dostojanstvenije koristili čelnu stolicu. Umesto dementnog čoveka koji je čak zaboravio čije je Kosovo; takav sutra može lako „zaboravitti – čija je i cela Srbija“.

Zaključak i predlog: SANU proglasiti izdajničkom pa osnovati novu SANU

Ubeđeni smo da ne postoji na svetu danas takva akademija u kojoj na čelu sedi čovek koji ne zna čija je njegova Otadžbina ili neki njen deo. Jedini čovek koji je tako nešto zaboravio, a predvodi akademiju nauka, to je sadašnji predsednik Srpske akademije nauka Vladimir Kostić.

I takav čovek gidinama ne zna čiji je ključni identitetski deo njegove države, dok to znaju sve države na svetu, ali iz svog sebičnog interesa najmoćniji traže da ceo narod, poput predsednika SANU, zaboravi „čije je Kosovo“. Narod to, ipak, ne može da zaboravi.

Moguće je da je predsednik SANU zaista postao dementan pa zato ne može ni da se seti da treba makar da napusti stolicu na vrhu SANU, jer mu ne pripada ni po kom osnovu.

Zato imamo spasonosan predlog, koji obnavljamo: UKINUTI SANU zarad očuvanja budućeg dostojanstva Srpske akademije nauka i dostojanstva srpskoga naroda. To smo predlagali i ranije, kada je SANU izdala srpski jezik i srpsko pismo koji su dve velike nezamenjive vrednosti srpskoga naroda posle Srpske pravoslavne crkve.

Sada je iz vrha Akademije izdat i ključni deo Srbije, pa je to treći najvažniji razlog da se ukidanjem takve akademije spasu dostojanstva svega najvrednijeg što ima srpski narod i bez čega taj (kao i svaki drugi) narod ne može da postoji kao slobodan, već kao rob bez ikakve budućnosti.

Kako nije bilo dosad slučajeva ukidanja Akademije nauka nekog naroda (ili mi ne znamo da je takvog ukidanja negde bilo), potrebno je objasniti srpskom narodu da su spomenuta izdajstva sasvim dovoljan razlog da ovakva SANU više ne postoji, da se preimenuje s punim dokazanim pravom u SIAZU (Srpsku izdajničku akademiju znanosti i umjetnosti).

A zatim da se u novu srpsku akademiju izaberu priznati naučnici i časni ljudi sa iskazanim osećanjem nacionalnog ponosa i dostojanstva, koji minimalno ispunjavaju prvi zahtev: da nisu izdajnici makar ovih pomenutih najvećih nacionalnih vrednosti.

Tako bi srpski narod dobio ono što je potrebno: naučnu instituciju koja štiti i brani državne i nacionalne interese Srbije i njenih građana.

(Glas javnosti/Draga Mirsin Sibničanin)

SKINI APLIKACIJU