DEJVID P. GOLDMAN: Zašto SAD gube tehnološki rat sa Kinom?

Plan Kine da ostvari dominaciju u primeni veštačke inteligencije na proizvodnju, logistiku i usluge se izgleda ostvaruje, uprkos sankcijama

Zapadni mediji, velikim delom, ignorišu izuzetan raspon kineskih pionirskih proizvoda u industrijskoj automatizaciji, koje proizvodi uglavnom Huavej, najveći svetski proizvođač telekomunikacione infrastrukturne opreme i meta globalne kampanje potiskivanja koju prevode SAD.

Potpuno automatizovane  fabrike, rudnici, luke i skladišta već su pušteni u pogon, a prvi komercijalni autonomni taksi servis pokreće se u Pekingu. Zvaničnici Huaveja navode da kompanija ima 10.000 ugovora za privatne 5G mreže u Kini, uključujući 6.000 fabrika. Huavejev odsek za klaud računarstvo je pokrenuo softversku platformu osmišljenu da pomogne kineskim biznisima da ostvare sopstvene sisteme veštačke inteligencije koristeći se sopstvenim podacima.

Nema pokazatelja da ograničenja Bajdenove administracije na trgovinu naprednim mikročipovima i softverskim i mašinskim alatkama koje se koriste u njihovoj proizvodnji usporavaju kinesko nastojanje da ostvari dominaciju u takozvanoj Četvrtoj industrijskoj revoluciji – primeni veštačke inteligencije u proizvodnji, rudarstvu, poljoprivredi i logistici. Premda magla koja prekriva tehnološko bojno polje čini preciznu procenu kineskog napretka teškom, dostupne informacije upućuju na iznenađujuće brz napredak u kineskom nastojanjima da zaobiđe tehnološka ograničenja.

Tri potencijalna ishoda

Cilj Kine je da predvodi naredni talas industrijske tehnologije. Nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke Džastin Jifu Lin, sada profesor na Pekingškom univerzitetu i savetnik u kineskom Državnom savetu, napisao je u knjizi iz 2021. godine:

„Kineska 5G tehnologija postala je svetski lider u novoj industrijskoj revoluciji. U prethodnih nekoliko godina SAD su izvodile različite trikove da potisnu kineske kompanije koristeći se neosnovanim optužbama, kao i svim svojim nacionalnim resursima. Ukoliko SAD uspeju da potisnu Kinu putem blokade u novoj industrijskoj revoluciji, Kina neće biti sposobna da postigne svoj drugi vekovni cilj. Kako se Kina može probiti kroz američku blokadu? To može da učini samo teškim radom na predvođenju nove industrijske revolucije“.

 

Kina prednjači u primeni veštačke inteligencije i brzog širokopojasnog pristupa na poslovnu produktivnost. To može da ima samo tri ishoda:

1. SAD i njihovi saveznici preduzimaju ujedinjene napore da preskoče Kinu i ponovo zadobiju tehnološku prednost u ovoj industriji;
2. Amerika i Evropa prihvataju kinesku industrijsku tehnologiju i postaju njeni sledbenici, kao što je Kina bila sledbenik razvijenih tržišnih ekonomija u prethodnoj generaciji;
3. Amerika nastavlja da gubi tržišni udeo u industriji i nastavlja svoju uvoznu zavisnost, prateći Veliku Britaniju duž putanje industrijskog opadanja.

Prva opcija bi zahtevala neku vrstu industrijske politike. Amerika se okrenula prema takvoj politici „Čips aktom” (Aktom o čipovima, CHIPS Act) kojim je opredeljeno 200 milijardi dolara projektovanih investicija za proizvodnju poluprovodnika, prema navodu Asocijacije industrije poluprovodnika (Semiconductor Industry Association).

Koliko će efikasna biti komponenta istraživanja i razvoja „Čips akta” ostaje da se vidi. Kakve god da su zasluge i mane ovog zakonskog rešenja, izgradnja fabrika mikročipova u SAD je opravdana na temelju brige za nacionalnu bezbednost, ali ona ne doprinosi nužno produktivnosti drugih industrija.

Naprotiv, mikročipovi istog (ili čak boljeg) kvaliteta mogu po nižoj ceni da se uvezu sa Tajvana ili iz Južne Koreje; tajvanska kompanija TSMK (TSMC), prema dostupnim izveštajima, će prodavati mikročipove proizvedene u SAD po ceni 30 odsto višoj u odnosu na iste proizvode proizvedene na Tajvanu. A osim mikročipova, SAD još uvek nisu počele da razmatraju širu industrijsku politiku, a još manje da takvu politiku sprovode.

U izvesnoj meri, druga mogućnost – prihvatanje kineske tehnologije – već sada se odigrava sitnim koracima. Kao što će dalje u tekstu biti detaljnije objašnjeno, samo američke kompanije koje već izvode velike proizodne operacije u Kini su usvojile primenu veštačke inteligencije i 5G tehnologije, isključivo u automobilskom i srodnim sektorima.

Treća alternativa – nastavak deindustrijalizacije – postaje neizbežna.

Neuspeh američke kontrole

Zapadni analitičari su precenjivali uticaj kontrola tehnološkog transfera na Kinu i potcenili su kinesku sposobnost da ih zaobiđe. Postoji velika konfuzija o značaju poslednje generacije kompjuterskih mikročipova, čija uska baza omogućava da se na pojedinačnom čipu smesti veći broj tranzistora. Najnoviji ajfon pokreću mikročipovi sa trinaest milijardi tranzistora; a na primer, kompjuteri koji su vodili Apolo na mesec 1969. godine imali su 64.000.

Veća brzina i viša energetska efikasnost najnovijih čipova je nezamenljiv deo sistema 5G. Grafičke procesorske jedinice (graphics processing units) koje proizvode kompanije Nvidia i AMD čine mogućim obradu ogromnih skupova podataka nužnih za rad velikih jezičkih modela (large language models) kao što je Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT). Ali stariji čipovi, sami ili upareni, mogu da izvedu veliki deo poslovne primene veštačke inteligencije. Ono što je mnogo važnije od sirove brzine mirkočipova je dostupnost kvalitetnih podataka, sposobnost da se oni prenesu brzo i na odgovarajući način, kao i sveukupna arhitektura sistema.

Nakon što je Trampova administracija zabranila prodaju naprednijih američkih poluprovodnika Huaveju 2020. godine, zapadni mediji su predvideli da će kineski razvoj sistema 5G doživeti zastoj. Nikei ejžan rivju je pisao, na primer: „Huavej i ZTE, dva najveća kineska proizvođača telekomunikacione opreme, usporili su sa instaliranjem svojih 5G baza u zemlji, što je znak da nastojanja Vašingtona da ograniči pekinške tehnološke ambicije daju efekta”.

Desilo se zapravo suprotno: broj 5G baznih stanica u Kini udvostručen je 2021. na 1,43 miliona, i skočio je na 2,31 miliona 2022. godine, od ukupno 3 miliona baznih stanica u svetu. Huavej je jednostavno gradio 5G bazne stanice koristeći se starijim čipovima (sa širinom od 28 nanometara umesto onih sa 7, čiji je uvoz zabranio Vašington). Energetska potrošnja bila je viša od optimalne ali je sistem radio. Bez pristupa novijim čipovima, Huavejev posao sa mobilnim telefonima, najveći na svetu u drugom tromesečju 2020. godine, značajno je opao, zato što je 5G telefonima potreban moćni, energetski efikasni procesor.

Četvrta industrijska revolucija

Izgleda da Huavej sada može samostalno da dizajnira napredne čipove i da ih proizvodi u Kini. Kineske istraživačke kompanije saopštile su da se Huavej povratio na tržište 5G mobilnih telefona u drugoj polovini 2023. godine. Rojters je izvestio 12. jula da bi „Huavej trebalo da može da pribavi 5G mikročipove na domaćem tržištu koristeći se sopstvenim napretkom u dizajnu alatki za proizvodnju mikročipova zajedno sa proizvođačima čipova SMIK (Semiconductor Manufacturing International, SMIC), kao i tri tehnološke istraživačke kompanije koje pokrivaju kineski sektor pametnih telefona saopšteno je Rojtersu”.

Kaišin global dejli izvestio je u martu da je Huavej zajednički sa lokalnim firmama razvio elektronski automatizovani projektni softver za starije čipove od četrnaest nanometara. Nije jasno da li kompanija SMIK može da proizvede dovoljno čipova od sedam nanometara da zadovolji potrebe Huaveja i da li novi 5G čipovi koriste drugačiju tehnologiju, na primer „slaganje” dva mikročipa od 14 nanometra u „čiplet” kako bi se postigli performanse mikročipova od 7 nanometara.

Potrošačka tehnologija poput mobilnih telefona je sporedna priča. Ključno pitanje je poslovna produktivnost. Huavej i druge kineske kompanije sada nude servise veštačke inteligencije na klaud računarskim sistemima zajedno sa obukom i konsultantskim uslugama kako bi prenele novu tehnologiju hiljadama firmi.

Generalni direktor Huavej klauda Džang Pingan predstavio je sedmog jula poslovno orijentisani sistem veštačke inteligencije uoči Šeste svetske konferencije veštačke inteligencije u Šangaju, sa oštricom očigledno usmerenom prema Čet Dži-Pi-Ti-ju: „Pandu model ne piše poeziju, niti ima vremena za pisanje poezije, zato što je njegov posao da duboko prodre u sve sfere života, i da pomogne da veštačka inteligencija poveća vrednost svih sfera života”. Za razliku od Open Ej-Aj (OpenAI), Huavej će obučavati veštačku inteligenciju da bude od pomoći u proizvođačkim delatnostima, istraživanju i razvoju u farmakologiji, rudarstvu, železničkom saobraćaju, finansijama i drugim privrednim granama, objašnjava Džang. Platformu napajaju Kunpeng i Askend čipovi za veštačku inteligenciju koje proizvodi sam Huavej. Poput američkih velikih jezičkih modela, Pangu ume da piše kompjuterski kod, prema saopštenju Huaveja. Ali „on je ustrojen za industriju, i biće posvećen industriji”, dodaje Džang.

Veliki deo spomenutog još uvek je u ranoj fazi razvoja, ali sa sistemom Pandu, Huavej klaud (Huawei Cloud) nudi svojim kupcima „industrijske razvojne alatke velikog opsega. „Kroz sekundarni trening sa podacima kojima raspolaže kupac, kupci mogu da imaju svoje sopstvene industrijske velike modele”, navode iz kompanije.

Džang Pingan dodaje da je Huavej projektovao „klaud platformu” za veštačku inteligenciju zasnovanu na njihovim sopstvenim Kunpent i Askend procesorima, koji podržavaju odgovarajući softver za veštačku inteligenciju. Iako „Nvidia V-100 i A-100 procesori ostaju najpopularniji za treniranje kineskih velikih modela (veštačke inteligencije)”, beleži nedavno istraživanje, „Huavej je koristio sopstveni Askend 910 procesor” da trenira Pangu model. Drugo, Kina je izgleda sposobna da proizvede sopstveni mirkočip za veštačku inteligenciju kao što je Askend, iako je američke sankcije i dalje onemogućivaju da proizvodi svoj Kirin čipset za pametne telefone na Tajvanu. Kineski proizvođači mikročipova drže podignute karte u vezi sa svojim proizvodnim kapacitetima.

Najvažnija tema jeste to što industrijski sistemi retko zahtevaju kompleksnost i računarsku moć koju Čet Dži-Pi-Ti koristi da bi sastavio školski esej i pesmu za Dan zaljubljenih. Kina ne može da uveze najbrže i najefikasnije čipove sa širinom kapije od sedam nanometara ili manje, a još manje opremu nužnu za njihovu proizvodnju. Ali ona može da napravi čipove od sedam nanometara po višoj ceni ili da postigne uporedive performanse najbržih čipova tako što pakuje starije čipove u tzv. čiplete, ili da prepakuje starije čipove da bi se približili performansama novijih kroz pametniju sistemsku arhitekturu.

Amerika i Kina drugačije pristupaju veštačkoj inteligenciji. Bilionsko berzansko vrednovanje velikih američkih tehnoloških kompanija uglavnom dolazi od zabavljanja potrošača. Kina, kao što je rekao gospodin Džang iz Huaveja, nema vremena za poeziju. Umesto da se promišlja kada će mašine postati svesne ili  kada će veštačka inteligencija zameniti ljude, Kina je usredsređena na automatizaciju rada: provera delova na fabričkoj pokretnoj traci, provera da li ima stranih tela u iskopima uglja, otkrivanje anomalija na mašinama, selekcija kontejnera sa transportnih brodova i automatski utovar u kamione, i tako dalje.

Kineski plan da potvrdi vođstvo u Četvrtoj industrijskoj revoluciji – koja se svodi na primenu veštačke inteligencije na proizvodnju, logistiku i usluge – izgleda da se ostvaruje.

Izuzev velikih proizvođača koji već imaju poslovne operacije širokog obima u Kini, američki proizvođači nisu pokazali posvećenost tehnologiji Četvrte industrijske revolucije. Koliko mi je poznato, jedine američke proizvodne firme koje su instalirale privatnu 5G mrežu radi podrške automatizaciji proizvodnje su Dženeral motors (koji je proizveo 2,3 miliona vozila u Kini 2022. godine), Ford (proizveo 500.000 vozila u Kini 2022. godine), i Džon Dir (koji je u februaru proizveo svojih 70.000 kineskih traktora). Ove firme su sjedinile svoje poslove sa kineskim proizvođačima i mogu se smatrati produžetkom kineske industrije.

Problem je što ono što je preteklo od američkog proizvodnog sektora posle velikog opadanja u godinama nakon 2000. nije dovoljnog obima da se okoristi o primenu veštačke inteligencije. Instaliranje privatnih mreža pete generacije ne poklapa se u potpunosti sa primenom veštačke inteligencije budući da vaj-faj i optički kablovi mogu da prenose informacije podjednako dobro u izvesnim fabričkim okruženjima. Ali 5G ima očite prednosti u odnosu na komunikaciju koja se ostvaruje putem kablova u okruženju gde deluje brza i teška mehanizacija, posebno u proizvodnji u kojoj se intenzivno koriste roboti, kao i u rudnicima, lukama i skladištima.

Američko odbacivanje 5g mreže

Prema podacima Evropske 5G opservatorije, oko 60 fabrika, luka i aerodroma izgradilo je sopstvene 5G mreže, među kojima su najistaknutiji proizvođači automobila Folksvagen, Porše, Saad i Tojota. Opet, većina proizvodnih i transportnih firmi koje primenjuju tehnologiju četvrte industrijske revolucije imaju veliku prisustvo u Kini.

Kao zapadna potrošačka tehnologija, 5G je bila razočaranje. Kao što stoji u naslovu članka objavljenom u Volstrit džurnalu u januaru 2023: „Nije samo do vas: 5G je veliko razočaranje”. Sa brzinom preuzimanja podataka od 150 megabita po sekundi američke 5G mreže su dvostruko sporije od kineskih. A neke američke mreže pete generacije imaju manju brzinu odziva od mreža četvrte generacije koje su im prethodile – što ih čini manje korisnim za primene poput onih u automatizovanim vozilima. Umanjenje brzine 5G infrastrukture donelo je Eriksonu gubitke tokom drugog tromesečja 2023. godine.

Kina, nasuprot tome, vidi mrežu pete generacije kao industrijsku tehnologiju i očekuje da 5G2B (mreža pete generacije namenjena poslovanju) poveća prodaju. Odnos cena akcija zapadnih u odnosu na kineske kompanije sadrži neke nagoveštaje budućnosti.

Huavej, najveći proizvođač telekomunikacione infrastrukture, je privatna kompanija (u vlasništvu zaposlenih) i stoga nema cenu svojih deonica na berzi, tako da nije moguće steći takav uvid. Ali kineska telekomunikaciona kompanija koja je na drugom mestu, ZTE, može nam pomoći da ugrubo procenimo kako stoji Huavej.

Vrednosti njenih deonica su se udvostručile tokom poslednjih pet godina, dok su drugorangirana i trećerangirana svetska kompanija – Erikson i Nokija – izgubile oko 30 odsto svoje tržišne vrednosti (učinak kompanija izražen je u američkim dolarima). Ovo je još impresivnije ako se uzme u obzir da su indeksi evropskih berzi porasli za 23 odsto između jula 2018. i jula 2023. godine dok je kineski berzanski indeks (CSI 300) gotovo nepromenjen.

Američki pritisak isključio je kineske kompanije sa američkog tržišta, kao i sa tržišta mnogih evropskih zemalja, ali kineske kompanije dominiraju na domaćem tržištu kao i u velikom delu Globalnog juga.

Kina stoga ima specifičnu prednost u širokopojasnoj komunikaciji 5G, koja je kritični elemenat u poslovnoj automatizaciji. Prenošenje velike količine podataka (na primer, hiljada fotografija stanja na fabričkoj pokretnoj traci u minuti ili video snimka podzemnog iskopavanja u rudniku u realnom vremenu) je usko grlo koje je teže proširiti nego brzinu čipova.

Prošlog meseca, Kina je bila prva zemlja koja je opredelila spektar frekvencija od šest gigaherca 5G i 6G servisima, kako bi promovisala „globalnu ili regionalnu podelu 5G/6G resursa spektra” i kako bi obezbedila utemeljenje za „promovisanje mobilne komunikacije i industrijskog razvoja u zemlji.”

Američko opredeljivanje spektra favorizuje vaj-faj u odnosu na mobilnu širokopojasnu komunikaciju, dodeljujući skoro celokupni spektar od 6 gigaherca „nelicenciranom korišćenju”, odnosno vaj-faju. Kao što je zabeležio industrijski vebsajt Lajttreding, „odluka predstavlja pobedu za kablovsku industriju i druge zagovornike vaj-faja od Epla do Ciska. Ali za 5G mrežne operatere – koji i dalje ističu da ne raspolažu dovoljnim spektrom za širokopojasne usluge velikih brzina poput fiksne bežične mreže – odluka Federalne komunikacione komisije predstavlja korak unazad.”

Lider u autoindustriji

Drugim rečima američka politika nastavlja da daje prednost velikim tehnološkim kompanijama usmerenim na potrošnju u odnosu na industrijsku primenu.

Telekomunikaciona infrastruktura i povezane primene dovele su do bujanja kineskog izvoza na Globalni jug, koji je od 2019. porastao za 50 odsto u zemlje članice Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN), skoro sto odsto u Brazil, ili 250 odsto u Tursku. Širokopojasna komunikacija ima preobražujući uticaj u zemljama sa velikim udelom neformalnog zaposlenja. Ona omogućava pristup servisima za plaćanje preko pametnih telefona i čini pristupačnim bankarstvo i kreditiranje donedavno marginalizovanim ljudima, te obezbeđuje informacije i prodajne mogućnosti preduzetnicima. Ona umanjuje troškove dostavljanja usluga, uključujući obrazovanje i zdravstvo, i podstiče razvoj novih industrija.

Zahvaljujući svim ovim naporima, Kina je 2023. postala svetski lider u najvećoj proizvodnoj industriji – automobilskoj industriji – sa globalnom prodajom od tri milijarde dolara. Visokotehnološka proizvodnja i ekonomija obima će po svoj prilici povećati kinesku prednost. Godine 1908. Henri Ford je definisao eru masovnog vlasništva ličnih automobila tako što je odredio cenu Modela Te od 800 američkih dolara, što je bio tadašnji američki BDP po glavi stanovnika.

Kina sada proizvodi električna vozila odgovarajućeg dometa i snage po ceni od 11.000 dolara, tik nešto ispod kineskog BDP-a po stanovniku. Kineski jeftini ali u potpunosti funkcionalni električni automobili mogli bi da dominiraju jeftinijim segmentom evropskog tržišta automobilima. Iako je nekada bio najprodavaniji brend u Kini, sada je tržišni udeo Folksvagena opao, sa godišnjom prodajom koja je 2022. pala na 3,2 miliona vozila u odnosu na 4,2 miliona vozila pre pandemije. Koristi 5Gb2 veštačke inteligencije su stoga opipljivi i vidljivi: jeftiniji industrijski proizvodi, efikasnije luke, raspoređivanje automatizovanih vozila i tako dalje.

U međuvremenu, na Zapadu, mnogo je manje jasno kako će veliki jezički modeli podstaći profitabilnost. Generativna veštačka inteligencija možda nađe neku isplativiju primenu u budućnosti, posebno u sferi automatizacije softvera, a kako sadašnja tehnologija opravdava hiljade milijardi dolara dodatnog berzanskog vrednovanja inspirisanog Čet Dži-Pi-Ti-jem ostaje svojevrsna misterija. Čet Dži-Pi-Ti je u međuvremenu izgleda dosegao svoj vrhunac u privlačenju pažnje znatiželjne javnosti, s obzirom na pad od 10 odsto posetilaca vebsajta u junu.

Što se tiče sadašnje upotrebe i procena, slika je optimistička. Istraživanje Ejža tajmsa beleži da bi zamenjivanje svakog zaposlenog u sektoru podrške u SAD uštedelo svega 1,6 milijardi dolara godišnje, dok bi zamenjivanje programera raspoređenih prema zaradi u donjoj četvrtini uštedelo svega 2,5 milijarde dolara.

Neuspeh sankcija

Iz nekoliko razloga, američke sankcije nisu efikasne u ograničavanju razvoja veštačke inteligencije u Kini.

Prvo, kao što je primećeno, kineski domaći projektanti su konkurentni u industrijskoj primeni, koja po pravilu zahteva manje računarske moći u odnosu na velike jezičke modele i možda već sada nude performanse koje su ekvivalentne onima koje nude Nvidia i AMD.

Drugo, kineski SMIK može da proizvede sedmonanometarski čip, iako po većoj ceni i sa manjom efikasnošću. Ova kompanija svakako može da zadovolji potrebe kineske vojske za čipovima od sedam nanometara. Ove potrebe su verovatno prilično male; postojeći vojni sistemi uglavnom koriste starije mikročipove, koji su robusniji i lakše otvrdnu, kao što je objašnjeno u studiji RAND korporacije iz 2022. godine.

Treće, Nvidijini najbrži čipovi potrebni za veštačku inteligenciju već su dostupni u Kini preko preprodavaca (premda po višoj ceni). Sporije verzije koje je projektovala Nvidia kako bi se uskladila sa propisanim američkim ograničenjima i dalje se prodaju u Kini, iako bi, prema nekim izveštajima, Vašington mogao i ovo da zabrani.

Zaustavljanje kineskih firmi da ne koriste američku računarsku moć za veštačku inteligenciju putem klaud računarskih servisa neće postići mnogo, smatraju lideri ove američke industrije. Generalni direktor Amazona Endi Džesi odgovorio je na pitanje Es-En-Bi-Sija 6. jula:

„Jedan od predloga koji razmatra administracija jeste zamisao da kineske kompanije neće imati pristup klaud računarskim resursima potrebnim za veštačku inteligenciju putem hiper skejlera, preko klaud provajdera, kao što je Amazon. Da li možete da procenite koliko će uticati na Amazon ukoliko kineske kompanije ne budu imale pristup skejl računarskim resursima veštačke inteligencije na Amazonovim veb servisima?” Džesi odgovara: „Pa, realnost jeste da postoje neki vrlo snažni kineski klaud provajderi u samoj Kini, tako da će kineske kompanije imati pristup kapacitetima veštačke inteligencije, bez obzira da li će ih budu obezbeđivati američke, evropske ili kineske kompanije.“

Takmiči se ili nestani

Kao što se može primetiti, američka ograničenja na izvoz tehnologije u Kinu nisu zaustavila, pa čak ni usporila ostvarenja u domenu primene veštačke inteligencije koja imaju najveći strateški značaj. U isto vreme, ograničenja na prodaju u Kini smanjuju prihod američkih proizvođača mikročipova i ugrožavaju njihov budžet za istraživanje i razvoj. U decembru 2019. godine, Ministarstvo odbrane stavilo je veto na plan Trampove administracije da zabrani izvoz naprednih čipova Huaveju na osnovu toga da bi gubitak Huaveja kao mušterije uticao na sposobnost proizvođača mikročipova da održavaju potreban nivo troškova za istraživanje i razvoj. Predsednik Donald Tramp u početku je podržao poziciju Pentagona, ali je zatim promenio svoje mišljenje kasnije tokom 2020. godine, kada se epidemija virusa korona razbuktala u punom jeku.

Industrija poluprovodnika je jedinstvena po obimu potrebnih sredstava za istraživanje i razvoj. Ona je opredelila 200 milijardi dolara za istraživanje i razvoj u 2021. godini kada je ostvarila prodaju od 600 milijardi dolara (stvarna suma biće 160 milijardi ili manje zbog prevelike ponude i posledičnog pada cena). Nijedna druga industrija ne opredeljuje trećinu svog prihoda za istraživanje i razvoj.

Najveća svetska industrija – automobilska industrija – troši otprilike jednu četrnaestinu na istraživanje i razvoj. Kompanijama poput Kvalkoma, koja zarađuje trećinu svojih prihoda u Kini, ili Nvidije koja ostvaruje petinu prihoda u ovoj zemlji, podrška koju obezbeđuje „Čips akt” neće nadomestiti gubitak prihoda proistekao iz federalnih ograničenja. Ove kompanije lobiraju da Bajdenova administracija olakša ograničenja nametnuta Kini, i za to imaju dobre razloge. U stvari, iste one argumente je izložio i Pentagon u decembru 2019. godine.

Ograničenja izvoza visokotehnoloških proizvoda u Kinu u najboljem slučaju označavaju zastoj (kineskog tehnološkog razvoja). Na kraju krajeva, Kina – u kojoj svake godine diplomira više inženjera nego u ostatku sveta zajedno, će razviti zamenu za proizvode kompanija poput ASML-a, glavnog svetskog proizvođača opreme za ultraljubičastu litografiju, upozoravaju iz ove kompanije.

Čak i kao zastoj, međutim, ova kontrola slabi. Ona nameće visoku cenu Kini na nekoliko različitih načina ali ne obustavlja Četvrtu industrijsku revoluciju. Naprotiv, ograničeno usvajanje tehnologija Četvrte industrijske revolucije u američkoj industriji koncentrisano je u nekoliko firmi koje imaju snažne veze sa Kinom.

Kolike god bile njegove zasluge, „Čips akt” nije zamena za onaj opseg napora koje su SAD uložile u program „Apolo”, ili tokom 1970-ih i 1980-ih kada je Agencija za napredne istraživačke odbrambene projekte (DARPA) finansirala stvaranje digitalne ekonomije. SAD su 1983. godine opredelile 1,2 odsto bruto društvenog proizvoda i pet odsto američkog federalnog budžeta na federalna istraživanja i razvoj. Danas trošimo svega 0,6 odsto bruto društvenog proizvoda na istraživanje i razvoj i jedva dva odsto federalnog budžeta.

Kako bismo održali tehnološko vođstvo u odnosu na Kinu moramo da potrošimo dodatnih nekoliko stotina milijardi dolara, da obučimo visoko kvalifikovanu radnu snagu, obrazujemo ili uvezemo još više naučnika i inženjera, i pružimo široke podsticaje proizvodnim delatnostima. Jednostavno je previše kasno za potiskivanje Kine. To više nije u domenu naše moći. No, ono što je i dalje u domenu naše moći jeste obnova američkog vođstva.

 

Dejvid P. Goldman je zamenik urednike Ejža tajms i vašingtonski saradnik Klermont instituta. Autor je više publikacija: You Will Be Assimilated: China’s Plan to Sino-Form the World, How America Can Lose the Fourth Industrial Revolution, i Restoring American Manufacturing: A Practical Guide.