ALEKSANDAR PAVIĆ: Srbija odbija da se odrekne Moskve i Pekinga uprkos sve većem pritisku Zapada

Srbija je glasala ”za”, ali se srpski zvaničnici i dalje protive sankcijama Rusiji.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara  najavio „specijalnu vojnu operaciju“ protiv Ukrajine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 25. februara zvanični stav Srbije o situaciji u Ukrajini na osnovu zaključaka Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije.

U suštini, u skladu sa Poveljom UN i Helsinškim aktom iz 1975. godine, stav Srbije je da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, kao što Srbija poštuje teritorijalni integritet svih zemalja. Srbija smatra da je „veoma pogrešno“ narušavati teritorijalni integritet bilo koje zemlje, uključujući Ukrajinu, ali Srbija neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, piše Aleksandar Pavić, politikolog, za kineki portal „Posmatrači“ („Guanča“).

Samo treba da pogledamo aktuelnu evropsku političku mapu da bismo shvatili smisao, hrabrost i surovo političko okruženje koje stoje iza odluke Srbije.

Srbija i njen sused, Bosna i Hercegovina, ili skraćeno BiH, izgledaju kao izolovano ostrvo usred ogromnog prostranstva NATO-a.

BiH nije članica NATO-a zahvaljujući protivljenju Republike Srpske i Milorada Dodika, srpskog člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine, ulasku Bosne i Hercegovine u tu organizaciju.

Osim ove dve zemlje, sve preostale susedne zemlje pridružile su se Zapadu u osudi ruskog „mešanja“ u Ukrajini i izrazile podršku najnovijim sankcijama uvedenim Rusiji.

Srbija je proteklih dana, kako je rekao i sam predsednik Vučić, bila pod „jakim” pritiskom Zapada.

Zapad je tražio od Srbije da se pridruži sankcijama i osudi Rusije. Naprimer, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da je odluka Srbije da se ne pridruži sankcijama Rusiji „odlučujuća” u odnosima Srbije sa EU.

Ovo je zlokobni znak za Srbiju, a u danima i nedeljama pred nama videćemo kakve će kazne ili osude izreći EU na račun Srbije, koja je zvanični kandidat za EU.

Zbog statusa zemlje kandidata, Srbija mora postepeno da usklađuje svoju politiku sa EU, uključujući i spoljnu politiku. Ali, očigledno, pošto Srbija poštuje svoje tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom, Srbija prirodno odbija da uvede sankcije Rusiji.

Srbija poštuje nacionalne interese Rusije

Dalje, kako je rekao Vučić na pomenutoj konferenciji za štampu posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, Srbija ne može da zaboravi da Rusija nije uvodila sankcije Srbiji 1990-ih (kada je Srbija još uvek bila u sastavu krnje Jugoslavije).

Osim toga, Rusija se takođe protivi sankcijama Zapada Republici Srpskoj. Naprimer, u Savetu bezbednosti UN 2015. Rusija je stavila veto na rezoluciju koju je predložila Velika Britanija.

Prema rezoluciji, Srbi bi nasilno bili označeni kao „genocidni narod” zbog takozvanih „ratnih zločina” u Srebrenici tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini u julu 1995. godine.

Rusija ceni i razume poziciju Srbije. Ruski ambasador u Beogradu rekao je da Rusija „razume pritisak na Srbiju i da neće postavljati nikakve zahteve Srbiji“, i dobro je svestan međusobnog poštovanja i poverenja koji postoje između predsednika Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Srbija „poštuje nacionalne interese Rusije“ i Rusija nema primedbu na stav i spoljnu politiku Srbije.

Pored toga, kako se navodi u zaključku Saveta za nacionalnu bezbednost, i sama Srbija je bila žrtva zapadnih sankcija devedesetih, a još više 1999. godine kada je 19 zemalja NATO bombardovalo Jugoslaviju. Drugim rečima, Srbija ne samo da odbija da se pridruži zapadnim sankcijama tradicionalnim partnerima Srbije, već i pokušava da izbegne da postane učesnik zapadnih dvostrukih standarda.

Srbija je, na kraju krajeva, duboko osetila štetu koju su joj naneli ti dvostruki standardi, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti.

SAD aktivno narušava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije
Kao da bi dodatno potvrdio beznadežno licemerje Zapada, na stav Srbije o mešanju Rusije u Ukrajinu, reagovao je i američki ambasador u Beogradu, tvitnuvši: Ukrajinu nezakonito i bez razloga napada Rusija. SAD pozdravljaju Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića zbog stava koji je više puta podržao teritorijalni integritet Ukrajine.

Ova izjava američkog ambasadora očigledno na prilično bestidan način iskrivljuje i izmišlja poziciju Srbije. Uostalom, srpski zvaničnici nisu tako grubim rečima opisali ponašanje Rusije. A američke diplomate izgleda ignorišu veoma očiglednu činjenicu da su SAD država koja aktivno narušava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

U februaru 2008. SAD su priznale  nezavisnost svete i nedeljive teritorije Srbije, Autonomne Pokrajine Kosovo (prema Ustavu Srbije, puni naziv pokrajine je Kosovo i Metohija).

Naravno, pored SAD, nelegitimni nezavisni status tzv. Kosova priznale su i druge zapadne sile: osim pet zemalja EU (Grčka, Kipar, Rumunija, Španija i Slovačka) koje odbijaju da priznaju nezavisnost tzv. Kosova. Najveće, najjače i najbogatije članice EU (kao što su Nemačka, Francuska, Italija, Beneluks itd.), sve licemerno očekuju od Srbije da osudi teritorijalne povrede koje trpe druge zemlje, čak i ako su suverenitet i teritorijalni integritet Srbije narušeni od strane tih istih zapadnih zemalja.

Odluku srpskog rukovodstva podržala je ogromna većina srpske javnosti, koja je bila svesna ne samo teške situacije u Srbiji, već i sve teže, nestabilnije i opasnije političke, ekonomske i bezbednosne situacije u celini ne samo u Evropi, već i širom Evroazije i sveta.

Glavni razlog za ovu nestabilnost je hladnoratovski mentalitet i politika igre nulte sume koju takozvane liberalne elite u SAD, Britaniji, Evropi i drugim zapadnim silama već dugo sprovode.

U stvari, sadašnji položaj Srbije donekle podseća na položaj zemlje u proleće 1941. godine. U to vreme srpska elita u Jugoslaviji bila je jedini glas u zemlji protiv pridruživanja silama Osovine, iako je Jugoslavija, zajedno sa Grčkom, već bila okružena sferom uticaja sila Osovine.

Rusi neće zaboraviti da su samo Srbi odbili da se priključe nacističkoj vojsci protiv SSSR
Kao rezultat toga, Jugoslavija je bila napadnuta od strane nacističke Nemačke i njenih saveznika 6. aprila 1941. i ubrzo je raskomadana i okupirana, što je praćeno političkom represijom i genocidom od strane nacističkih snaga.

Iako je srpski narod organizovao dva velika oslobodilačka fronta protiv nacističkih snaga, tek je kasnije, uz pomoć sovjetske Crvene armije, počelo potpuno oslobođenje teritorije Jugoslavije u jesen 1944. godine.

Do danas, među svim etničkim grupama u tadašnjoj Jugoslaviji, možda se samo Srbi ovoga sećaju. Isto tako, Rusi neće zaboraviti da su samo Srbi odbili da se priključe nacističkoj vojsci protiv Sovjetskog Saveza na Istočnom frontu.

Mogli bismo reći da se, posle nekih 80 godina istorija danas ponavlja, kada je NATO na bizarno sličan način zamenio nacističku Nemačku.

Kako se navodi u zvaničnom stavu Srbije o Ukrajini, Srbija je posebno osetljiva na aktivnosti NATO-a i njegove glavne sile, SAD. Tokom 78 dana u proleće 1999. godine, SRJ je bila žrtva NATO bombardovanja.

Srpski narod dobro zna šta je rat. Zato Srbija neguje i snažno prihvata današnju vojnu politiku neutralnosti. Možda, kao i za Srbiju, vojna neutralnost ne bi bila loša stvar ni za Ukrajinu.

Osim toga, upravo zato što je Srbija okružena NATO-om, koji je izvršio agresiju na nju, većina srpske javnosti i srpskih političara, javnih ličnosti i intelektualaca je imala razumevanje za zabrinutost Rusije zbog rapidne militarizacije Ukrajine i njenog korišćenja od strane NATO kao potencijalne odskočne daske za dalje širenje na Istok.

Kinu većina Srba doživljava kao pravog prijatelja i partnera
Kina se takođe protivi daljem širenju NATO-a na istok, jer širenje NATO-a na istok na račun bezbednosti drugih zemalja nastavlja hladnoratovski mentalitet i ignoriše legitimne bezbednosne brige drugih zemalja.

Stav Kine je pozdravljen od većine javnosti i javnih ličnosti u Srbiji, ne samo zato što Kina principijalno podržava stav Rusije o širenju NATO-a na istok, već i zbog toga što Kinu većina Srba doživljava kao pravog prijatelja i partnera.

Kina i Srbija dugo održavaju prijateljske odnose, koji su postali bliži nakon brutalnog američkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu u maju 1999. godine i konsolidovali su se u proteklih nekoliko godina – baš kao što zvaničnici obe zemlje često ukazuju – u čelično prijateljstvo.

Kina aktivno učestvuje i ulaže u srpsku privredu i infrastrukturu, podržava Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN koja ima za cilj očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i podržava mir i ravnopravnost tri etničke grupe u Bosni i Hercegovini uspostavljene na osnovu Dejtonskog sporazuma.

Takođe, u sadašnjoj globalnoj situaciji, velika većina Srba gleda na Kinu i Rusiju ne samo kao na prijateljske zemlje već i kao vodeće zemlje koje se zalažu za pravedniji, mirniji i uređeniji multipolarni poredak, zasnovan na međusobnom poštovanju, jednakosti i zajedničkoj budućnosti za sve narode sveta, bez nametanja bilo kakvog jedinstvenog pogleda na svet, ideologije ili vrednosti od strane bilo koje države ili saveza država.

Može se reći da zbog odbijanja Srbije da se uključi u talas sankcija i osuda Rusije po pitanju Ukrajine, zbog stalnog otpora Srbije pritiscima Zapada u cilju slabljenja prijateljstva Kine i Srbije, kao i zbog toga što Srbija ne želi da se pridruži agresivnom NATO paktu, ova balkanska zemlja sada se čini kao multipolarna enklava na evropskoj mapi.  Ukratko, Srbija okleva da bude deo novog hladnog rata predvođenog od strane vašingtonske elite, koja po svaku cenu želi da zadrži dobitke i privilegije koje je stekla tokom prethodne jednopolarne vladavine Sjedinjenih Država.

Neuspešno nametanje zapadne ideologije drugima
Nakon pada Berlinskog zida, mnogi zapadnjaci u to vreme su u potpunosti verovali u „kraj istorije“ koji je proglasio američki politikolog Frensis Fukujama i njegovu teoriju da je liberalna demokratija na kraju trijumfovala. Ali, kada razmislite o tome, ovo nije ništa drugo do zabluda koja pokušava da legitimiše trajnu zapadnu dominaciju nad ostatkom sveta. Njena suština je i dalje nametanje zapadne ideologije drugima.

Kako se događaji u Ukrajini budu odvijali, zajedno sa daljim pritiscima na Rusiju i Kinu pod vođstvom SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, usred opšte političke i ekonomske krize koja se očigledno razvija na Zapadu, takođe će biti zanimljivo pratiti kako će se ova nova globalna kriza odraziti na Balkan, tu tradicionalnu raskrsnicu Istoka i Zapada i, posebno, na Srbiju, kao možda jedinu preostalu suverenu i nezavisnu državu u regionu.

Ukratko, Srbija odbija da odustane ili smanji veze sa istočnim silama, Rusijom i Kinom, uprkos sve većem pritisku Zapada.