Tatjana Kovačević: Ko je bio Belorus, alfa i omega sovjetske diplomatije? Rusi dolaze i odlaze ali ne i Gromiko

Danas, tražeći nešto sasvim deseto, slučajno naiđem na članak Njujork tajmsa iz 1982. godine sa naslovom "Rusi dolaze i odlaze, ali ne i Gromiko".

Verujem da svi koji su odrasli u vreme Hladnog rata negde u dubini sećanja imaju to ime - Andrej Gromiko. 
Kako sam lepa dva sata provela čitajući članke o njemu, evo poneka informacija, čisto da ne propadne.
Gromiko je bio Belorus, a na mestu ministra spoljnih poslova Sovjetskog Saveza proveo je punih 28 godina!

Gromiko, jedan od osnivača Ujedinjenih nacija i potpisnik njene Povelje kao sovjetski predstavnik, do 1985. godine, dakle skoro četiri decenije, bio je alfa i omega sovjetske diplomatije. Ispratio je i Staljina i još devet kabineta koje su vodili Hruščov, Kosigin i Tihonov.

Zvali su ga Mr. Njet jer je bio poznat po tome što je bez ustezanja potezao pravo veta u Savetu bezbednosti. Gromiko je veto uložio ukupno 28 puta!

Američke novine su pisale o njemu da je čovek briljantnog intelekta, vrsni poznavalac američke ekonomije, zapanjujuće besprekornog pamćenja i da je "najinformisaniji ministar spoljnih poslova na svetu".
Henri Kisindžer je za njega rekao: "Ako možete da se suočite sa Gromikom na jedan sat i da preživite, onda možete početi da sebe zovete diplomatom."

Gromiko je u Drugom svetskom ratu izgubio tri brata, što ga je činilo, čitam u drugim člancima, hladnim i odlučnim u diplomatiji. Jednom je prilikom rekao da je,  kad god je razgovarao sa Nemcima, uvek u pozadini čuo glasove svoje braće i da mu je to bilo vodilja u svim pregovorima.
Kolege diplomate su ga opisivale kao čoveka koji ima savršene manire, dobar smisao za humor, specifičan šarm, strpljenje lovca i ugriz buldoga koji nije puštao protivnika dok ne istera svoje. Bio je vešt pregovarač koji je bio u stanju da satima razgovara i ne popusti ni za trenutak u svom stavu.

Kažu da je bio izuzetan sagovornik i beskompromisni borac za svoju zemlju.
Nakon dugo godina na čelu diplomatije napravio je potez koji će, ispostaviće se kasnije, biti njegova možda i najveća greška. Naime, on je taj koji je, posredno, pomogao Gorbačovu da dođe na vlast.
Gorbačov ga je 1985. godine smenio sa mesta šefa diplomatije i postavio ga na mesto predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza, što je, iako pozicija predsednika SSSR-a, zapravo bila protokolarna uloga. 

Tri godine kasnije Gromiko daje ostavku, a sam Gorbačov preuzima njegovo mesto.
Umro je 1989. godine, ne dočekavši da vidi svet kakav se stvarao u zalasku Hladnog rata - ujedinjenje Nemačke, pad Sovjetskog Saveza i raspad Istočnog bloka.

Na obeležavanju 110. godišnjice Gromikovog rođenja u zgradi Ujedinjenih nacija 2019. godine  generalni sekretar UN-a ga je nazvao "gorostasom svetske diplomatije".
* * *
"Često sam ga zvao te zadnje tri godine dok je bio u Kremlju i dugo bismo razgovarali kao veterani koji su se našli nakon mnogih bitaka. Bio je moj protivnik, kolega i prijatelj " - Henri Kisindže.

Tatjana Kovačević