U UKRAJINI SE VODI RAT CIVILIZACIJA: Može nas SPASITI, samo VERA

Telefonom smo kontaktirali prvog zamenika predsednika Komiteta Državne dume Rusije za Zajednicu nezavisnih država i odnose sa sunarodnicima, jednog od autora apela poslanika Državne dume predsedniku Rusije Vladimiru Putinu o priznanju nezavisnost republika Donbasa, bivšeg atamana Svevelike Donske vojske Viktora Vodolackog.

"Sada su moje obaveze brojne. Moram da se bavim mnogim neodložnim poslovima – pomoći izbeglicama iz Donbasa, intervjuima o aktuelnim temama, zakonodavnim aktivnostima i mnogim drugim pitanjima. Ali nisam mogao da odbijem intervju uticajnom srpskom sajtu „Nauka i kultura“. Ponosan sam što imam čast da govorim u ime Rusije za vaš sajt, koji za mene personifikuje javno mnjenje u Srbiji. Vaš narod i vaša zemlja su uvek podržavali Rusiju i Ruse u teškim vremenima. Pre jednog veka, 1920. godine, Kraljevina Jugoslavija, siromašna i izmučena svetskim ratom, prihvatila je izbeglice – vojnike ruske vojske generala Vrangela, među kojima je bilo na hiljade kozaka. Mnoge zemlje su prihvatile ruske prognanike, ali samo u Srbiji nisu se osećale na tuđoj zemlji. Vi, Srbi ste verovali nas više od nas samih u teškim trenucima sopstvenog neverstva, i vaša vera nas je spasla.

Hvala Zapadu – danas su nam narod, vojska i vlast ujedinjeni

Sada je ceo Zapad ustao protiv nas, naoružan svojom snagom i bogatstvom, ali ste vi, Srbi, opet radije bili sa Hristom i Rusijom, a ne sa „civilizacijom“. Kao što je rekao moj omiljeni pesnik Fjodor Tjučev,



"Rusija ti nije oproštena, Rusija – ti ne oprašta!

Video sam mnogo Srba koji su se dobrovoljno javili da brane ruski narod u Donbasu. Ko bolje od Srba da razume bol ruskog naroda Donbasa, koji je dva puta ubijen – fizičkim i duhovnim oružjem – laži. Isti progon doživljavaju i Srbi. Ali naši narodi nisu slomljeni. Naprotiv, Rusija je prevazišla duhovnu i vojnu slabost 1990-ih. Hvala Zapadu – danas su nam narod, vojska i vlast ujedinjeni! A duhovni otpor raste u slovenskom svetu i kao i uvek Srbija prednjači. Mi u Rusiji znamo da se ovih dana u Srbiji i Crnoj Gori održavaju akcije podrške Rusiji, litija od spomenika caru Nikolaju II u Beogradu zakazana je za 4. mart (intervju je obavljen 2. marta uveče. – prim. prev.). Hvala i nizak ruski naklon do zemlje! Kozački: „Lюbo, Serbiя!“

Poštovani Viktore Petroviću, hvala vam na ovim rečima. Objasnite našim čitaocima/pratiocima: Šta bi se desilo Donbasu da Rusija nije intervenisala?

Da podsetim, specijalna operacija je počela rano ujutru 24. februara. A kako se pre neki dan saznalo iz izjava ruskih zvaničnika i svedočenja ukrajinskih ratnih zarobljenika, Oružane snage Ukrajine i nacistički bataljoni planirali su da krenu u ofanzivu sutradan, 25. februara. Svaki dan razgovaram sa izbeglicama iz Donjecke i Luganske Narodne Republike i svi kao jedan kažu: ono što se dešava u Donbasu je pravi pakao. Ukrajinci granatiraju mirne gradove nevođenim raketama i teškim raketnim sistemima „Točka-U“. Jedan pogodak takve rakete u stambenoj zgradi – a Donjeck je velika metropola – ostaviće ogroman levak na svom mestu …

Da predsednik Putin nije dao takvo naređenje, od 3 miliona stanovnika Donbasa, preživeli bi samo oni koji su uspeli da pobegnu u Rusiju.

Ovo nismo mogli da dozvolimo, a ruski predsednik Vladimir Putin je to rekao nekoliko puta, nadajući se da će ga čuti ukrajinske „kolege”. A oni ili nisu razumeli ili su namerno izazvali rat.



Rusija se spasava od nastupa NATO-a

Recite mi zašto i protiv čega se Rusija bori u Ukrajini? Zar nije bilo dovoljno samo potisnuti ukrajinske trupe iz Donbasa?

Ukrajinsku vojsku je nemoguće odbaciti od Donbasa. Može se uništiti ili primorati na predaju. Ali ko će garantovati da se ova vojska posle nekog vremena neće obnoviti i da neće ponovo započeti rat? Uostalom, Ukrajinci su dva puta dobili šansu za mir. Dva puta su poraženi u septembru 2014. i februaru 2015. i dva puta su tražili mir. Sami Ukrajinci! Ukrajina je bila inicijator „Minska-1” i „Minska-2”, a sada kažu da im je to nametnula Rusija. To su laži.

Ali čak i uzimajući u obzir laž i sadističku surovost Ukrajine, njenog političkog sistema, društvene ideologije i vojne mašinerije, reći ću: ono što se dešava u Ukrajini nije rat Rusije protiv Ukrajine. Rusija sprovodi specijalnu operaciju na teritoriji Ukrajine. A ako je ovo rat, onda rat druge vrste i rat sa drugim neprijateljem.

Ko je, zapravo ovaj protivnik, odnosno protivnici?

Događaji koji se ovih dana dešavaju u Donbasu i Ukrajini imaju više dimenzija: duhovnu i civilizacijsku, geopolitičku, vojno-političku, borbu za jedinstvo ruskog sveta. Ako govorimo o vojno-političkom i geopolitičkom aspektu: Rusija se spasava od nastupa NATO-a. Upravo ofanzive, a ne „širenja NATO-a na istok“, kako su se diplomatski izrazile naše diplomate! Upravo kako je predsednik Putin izjavio u svom govoru 22. februara na sednici Saveta bezbednosti Rusije, da razmeštanje snaga NATO-a na istočnim granicama Ukrajine smanjuje vreme leta američkih hipersoničnih projektila do Moskve na 4-5 minuta. Prijem Ukrajine u NATO srušiće rusku protivraketnu i protivvazdušnu odbranu. Naći ćemo se nenaoružani i bespomoćni protiv NATO-a. I to ne računajući konvencionalno oružje. Američki i NATO tenkovi nekoliko desetina kilometara od mog rodnog Rostova na Donu – ovo nije „razlog za zabrinutost“, ovo je smrtna pretnja. Zar Amerikanci ovo ne razumeju? Amerikanci se „prave ludi“, odnosno prave se da ne razumeju našu strepnju. „Zapad je imperija laži“, kako je pre neki dan tačno i sažeto rekao predsednik Putin. Prikladnije i opširnije nećete ništa bolje naći.



U potpunosti delim vašu zabrinutost. Ali, uostalom, Amerikanci apeluju na to da su vrata NATO-a otvorena za sve i da Ukrajina, kao suverena država, ima pravo da odlučuje kojim blokovima će pristupiti…

Svi znaju da se posle državnog udara „suverena“ 2014.  Ukrajina vodi iz ambasade SAD
Ove reči još jednom ilustruju predsednikove reči o carstvu laži. Ako Ukrajina ima pravo da sama određuje svoju sudbinu, zašto su onda Amerika i Evropska unija orkestrirale državni udar u Ukrajini koji se završio svrgavanjem legitimnog predsednika Viktora Janukoviča, demokratski izabranog od naroda suverene Ukrajine?

Samo zato što je Janukovič zauzeo kurs ka pridruživanju integracionim projektima na evroazijskom prostoru. Čak i najrusofobičniji ukrajinski političari znaju da se posle državnog udara „suverena“ Ukrajina vodi iz ambasade SAD. „Suverenitet“ i „demokratija“ za Sjedinjene Države su dobrovoljno ropstvo američkoj imperiji. Ako posmatramo koncept suvereniteta u ovoj perspektivi, onda da: Ukrajina je suverena zemlja.



U potpunosti delim vašu zabrinutost. Međutim, Amerikanci apeluju na to da su vrata NATO-a otvorena za sve i da Ukrajina, kao suverena država, ima pravo da odlučuje kojim blokovima će pristupiti…

U ustavu Ukrajine iz 1996. član 17 kaže: „Raspoređivanje stranih vojnih baza na teritoriji Ukrajine nije dozvoljeno“. U međuvremenu, strane kopnene i pomorske baze u Ukrajini su već uspostavljene odmah nakon puča. Srećom. Najmanje jednu od njih, američku pomorsku bazu u Očakovu, naša hrabra vojna avijacija je već uništila prvog dana specijalne operacije. Uglavnom, neka Amerikanci potpuno glupim starosedeocima prepuste bajke o slobodnom izboru da uđu ili ne u NATO.

Ukrajina u NATO je direktna objava rata Rusiji

I drugo: zar Amerikanci i lakoverni Ukrajinci zaista nisu razumeli da će ulazak Ukrajine u NATO i razmeštanje ofanzivnog naoružanja na ruskim granicama ostati bez odgovora Rusije? Ukrajina u NATO je direktna objava rata Rusiji. Amerikanci su, verujem, razmišljali otprilike ovako: Rusija će tolerisati (što je malo verovatno) naš korak – tada će se Rusija predati. Ali ako se Rusija odupre i uzvrati udarac, mi ćemo optužiti Ruse za agresiju i takođe pobediti. Mi ćemo demonizovati Rusiju, napravićemo krvnu braću – Ruse i Ukrajince – smrtnim neprijateljima. A mi ćemo takođe zauzdati tvrdoglavu Evropu, povećati naše vojno prisustvo u Starom svetu, zategnuti omču oko vrata kukavičkim Evropljanima. Da, ipak ćemo uspeti da zaustavimo tranzit gasa iz Rusije u Evropsku uniju i zamenimo jeftini ruski gasovodni gas skupim američkim tečnim gasom.



Amerikancima se ne može poreći talenat lopova

Mislim da je mnogo, zar ne? Amerikancima se ne može poreći talenat lopova. A Evropljane, koji su poslušno pristali da igraju po američkom planu, posle toga je teško razumeti i teško poštovati.

Znate li ko je glavni borac za suverenitet Evrope? – Predsednik Putin. Koliko je truda naš predsednik uložio da se stara Evropa izvuče iz američkog zindana (Zindan je zatvor-jama za avganistanske mudžahedine. – nap. E.P.). I šta? Evropljanima je ugodnije da budu porobljeni od strane Sjedinjenih Država. Smatraju da je zlatni kavez udobniji od otpora i borbe za sopstveni suverenitet. Ali greše: zlato sa kaveza će uskoro nestati, samo će kavez ostati.



Pa, Ukrajinci su još samoubilačkiji od Evropljana. Oni rizikuju ne samo svoju ekonomiju, već i živote i postojanje svoje zemlje. Ukrajina u NATO je ravna formuli: „Ukrajina je bojno polje Rusije i NATO na teritoriji Ukrajine“. A Amerikanci će se boriti sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca.

Da sam ukrajinski nacionalista – teško je zamisliti, ali pretpostavimo tako fantastičnu transformaciju – bio bih dosledan neprijatelj američke imperije. Zamislite – još jedna fantastična pretpostavka – Rusija je poražena, svi Rusi i, uopšte, svi neukrajinci u Ukrajini su uništeni: pobijeni su ili oterani u logore smrti. Ko je sledeći za uništenje? Tako je: ukrajinski nacionalisti. Ali to nije poenta. Ropstvo u Americi ne ostavlja Ukrajini, ali i bilo kojoj drugoj zemlji, šansu za život. Zar Ukrajinci ili Albanci ovo ne razumeju? Utoliko gore za Ukrajince i Albance.

Naslikali ste živopisnu i, prema mom mišljenju, ubedljivu sliku događaja u Ukrajini. Šta možete reći o razvoju vojne i vojno-političke situacije u ovoj zemlji?

Potpuno oslobođenje teritorije DNR i LNR je još daleko, ali pobeda je neizbežna

Specijalna operacija denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine traje manje od nedelju dana, ali su već postignuti impresivni rezultati. Korpusi Donjecke i Luganske Narodne Republike uspešno razvijaju ofanzivu i oslobađaju svoje gradove i sela. Mnogi borci nisu videli svoj dom 8 godina. Ovi korpusi nisu toliko brojni, ali imaju veliku volju za pobedom – veću nego Ukrajinci. Potpuno oslobođenje teritorije DNR i LNR je još daleko: neprijatelj je jak i dobro pripremljen za borbe. Da, i NATO instruktori su obučavali neke jedinice ukrajinske vojske, a posebno nacističke bataljone. Ali ipak je naša pobeda neizbežna. I već se vidi na horizontu.



Ruska armija razvija ofanzivu na nekoliko sektora odjednom. U Donbasu dolazi do postepenog opkoljavanja ukrajinskih trupa i nacističkih bataljona – a ovo je polovina ukrajinske armije, njenog najspremnijeg dela. Kada se obruč zatvori, počeće sistematsko uništavanje nacista i zarobljavanje ostalih. Mislim da je potpuno blokiranje ove grupacije ukrajinskih trupa pitanje narednih dana.

Pod kontrolu je uzet prvi regionalni centar – grad Herson, grad Novorusije, koji je podigla carica Katarina II, kao i ostatak (Novorosije), ovaj grad je Lenjin „poklonio“ „bratskoj sovjetskoj Ukrajini“. Posledice destruktivne rusofobične lenjinističke i staljinističke nacionalne politike trpećemo decenijama.



Naša vojska blokira Kijev sa tri strane, borbe se vode u samom gradu – i to bez učešća naših trupa: Ukrajinci pucaju na Ukrajince! Blokirani su pojedini regionalni centri na severu, istoku i jugu današnje Ukrajine.

Međutim, možda je najvažnije: od prvih minuta specijalne operacije, naše hrabre oružane snage počele su sistematsko i uspešno uništavanje vojne infrastrukture Ukrajine: aerodroma sa avijacijom, vojnih skladišta, centara veze, štabova itd. Ovo je zadalo katastrofalan udarac vojnoj mašini Ukrajine. Ukrajinski vojnici i nacistički bataljoni svakim danom sve teže ratuju zbog nedostatka goriva za vozila i urušenih komunikacija između jedinica i komande.

Događaji u Ukrajini imaju podjednako važan vojno-politički i duhovni aspekt. Ako su čitaci zainteresovan, predlažem da o tome razgovaramo sledeći put.