On ističe da se ubistva najčešće dešavaju u sredinama nižeg socijalnog statusa i intelektualnog nivoa a od gradova prednjače Negotin i Beograd.
Kada je oružje u pitanju Srbi najčešće posežu za pištoljem a ako je ubistvo hladnim oružjem to najčešće čine sekirom ili nožem.
Obično je, prema njegovim rečima, novac primarni motiv teških alkoholičara ili narkomana, ali se desi se i da neko pod dejstvom narkotika bude bez kontrole, a nađe se među najbližima.
Spasić detaljno razrađuje i psihološki tip ubice za kojeg kaže da je to jako retko neko za koga komšije kažu da je “dobar kao hleb”. Ubica bliskih rođaka su uglavnom u svojim sredinama, poznate policiji, a sklone pijanstvu i nasilništvu.
Inače, kako ukazuje, ubica se može prepoznati, ali naš sagovornik smatra da socijalne službe ne rade dovoljno na prevenciji i otkrivanju takvih struktura ličnosti. Takođe, ima i slučajeva, kaže on, da neko zapadne u dugove kao na primer u slučaju nedavnog svirepog ubistva tročlane porodice Đokić, pa fizičko uklanjanje rođaka vidi kao način da se izvuče. Uz to, motiv može da bude i zavist i ljubomora na uspešnijeg rođaka.
Upitan zašto su u slučaju monstruoznog ubistva porodice Đokić, leševi spaljeni, Spasić odgovara da se tako nešto radi iz dva razloga.
– Ako ne može drugačije da ukloni DNK i druge tragove koji će navesti policiju na njega, ubica pali leševe, jer je uveren da će tako uspeti.