Suzana Džonić, supruga prvoosumnjičenog za ubistvo Gorana, Gordane i Lidije Đokić iz Aleksinca, tri puta ga je posetila u pritvorskoj jedinici Kazneno - popravnog zavoda u Nišu, pre nego što je saslušana u Višem javnom tužilaštvu u Nišu.
Ona je saslušana sa još četvoro svedoka, ali su još pre početka davanja iskaza prigovor na zapisnik o saslušanju stavili advokati iz Beograda Mladen i Andrija Magdelinić, branioci braće K.M. i A.M. iz Moravca poznatim pod nadimkom Jojke - na koje Džonić pokušava da svali teret monstruoznog zločina iako dokazi za sada povezuju jedino njega.
- Mi smo je pitali da li je bila u poseti kod svog supruga. Bila je u poseti tri puta i onda je bilo bespredmetno postavljati bilo kakva pitanja. Smatramo da nije smelo da se dozvoli da pre njenog ispitivanja ona bude u poseti. Ne mogu da tvrdim, ali je očekivano bilo da pričaju o ovom predmetu - rekao je Mladen Magdelinić nakon saslušanja.
On kaže da se ova situacija može smatrati propustom, ali nije želeo da licitira čijim.
- Ako je bila ideja da se ona ispita kao svedok, nije smelo da joj se dozvoli da ima posete kod supruga. To je upravo jedan od razloga za određivanje pritvora po osnovu tačke 2 - uticaj na svedoke. Da napravimo paralelu, našem branjeniku K. M., supruga nije mogla da dođe u posetu jer je bio određen pritvor između ostalog da ne bi uticao na njen iskaz. I dok nije dala iskaz nije mogla da ide u posetu.
Majka od obojice braće K.M. i A.M. nije mogla da im ide u posetu dok nije dala iskaz da ne bi uticali na njen iskaz, a ovamo istovremeno imamo ženu od Džonića koja mu ide tri puta u posetu. Ne znam da li je ona ispitana na inicijativu tužioca, da li je eventualno neko od branilaca predložio da se ona ispita ali nije smelo da joj se dozvoli poseta dok se ne završi ta radnja njenog ispitivanja.
To je klasična situacija zašto se određuje pritvor, zbog uticaja na svedoke. A sad upravo imamo besmislenu situaciju da svedok na koga on najbliže može da utiče da nije bio obuhvaćen rešenjem o određivanju pritvora - ističe Magdelinić dodajuči da su Džonić i supruga mogli tokom posete da pričaju o svemu pa i o događajima koji su predmet istrage, piše Blic.
Pravdala ga koliko je god mogla
A da postoji mogućnost da su o tome i pričali ukazuje i iskaz Džonićeve žene jer je čitavo vreme pokušavala da ga opravda.
- Posete se obavljaju uz nadzor službenih lica, ali oni vrše nadzor gledanjem a ne slušanjem tako da su mogli da pričaju o detaljima. Iz njene priče se stiče utisak da ga ona apsoulutno na neki način brani zato što ona nijednom rečju ne sumnja u njega. Ni jednom rečju nije rekla da bi on mogao u tome da učestvuje, već da se ponašao najnormalnije. Ona je svedočila da je tih dana bio jako bolešljiv, to je on nju sigurno podsetio na svoje ponašanje koje je želeo da istakne. On je čovek koji je sklon manipulacijama i u slučaj je umešao sve žive, pa tako je moguće da je on u tim posetama i na nju posredno uticao - kaže izvor.
Na takvu sumnju ukazuje i iskaz Suzane Džonić koji, iako je u nekim delovima kontradiktoran i suprotan njegovim tvrdnjama, ukazuje na to da ga ona posredno pokriva i opravdava.
Džonićeva žena je u iskazu navela da on nije imao nikakvu potrebu da tako nešto uradi jer praktično nemaju finansijskih problema. Rekla je da i on i ona imaju penziju i da deca imaju svoje plate, da Džonić majstoriše i od toga zarađuje, da nisu imali nikakvih finansijskih problema. To međutim otvara mnogo pitanja, a na prvo mestu zašto je pozajmljivao od rođaka 8.000 evra ako nije imao finansijskih problema.?!
Braću Jojke nije prepoznao iako ih je označio kao izvršioce zločina
Podsetimo, Džonić je uhapšen 21. oktobra i optužen za teško ubistvo tročlane porodice Đokić nakon čega je u zločin upleo sinove Stefana, koji je pripadnik Vojske Srbije, i MIlana, koji je vatrogasac jer je na pitanje, da li su sposobni da počine ovakav zločin, odgovorio “možda i jesu”.
U slučaju Stefana stvar je odatno bila zakomplikovana jer je, kako se sumnja njegov otac u voćnjaku iza njegove kuće, u vreme njegovog odustva, zakopao 43.000 evra a manji deo sakrio u usisivaču u kući. Džonić je onda pokušao da “izvadi” sinove pa je krivicu za otmicu i ubistvo Đokića prebacio na braću Jojke, ispričavši kako su ga ucenili i primorali da im pomogne da zaustavi auto Đokića, a jednog od njih i da je direktno likvidirao troje Đokića.
Ali svedoci su potvrdili alibije i brace Džonić i braće Jojke, da su kobne večeri bili na drugim mestima. Džonićeva odbrana dodatno je upala u ćorsokak jer je omašio na prepoznavanju osumnjičene braće Jojka i njihovog prijatelja D. P. u Policijskoj stanici Palilula u Nišu.
Naime, Džonić je između petorice muškaraca, od kojih su dvojica bila braća K. M. i A. M. prepoznao samo jednog od braće Jojka, ali potpuno pogrešno u odnosu na radnje koje je navodno preduzimao, a koje je opisao u svojoj ranijoj odbrani.
Svi tragovi ukazuju na Džonića
Drugog brata koga u ranijoj odbrani imenuje kao čoveka koji je sve organizovao i ubio Đokiće, nije prepoznao rekavši da on nije u prostoriji „milion posto“, iako je stajao pred njim, kao jedan od petorice muškaraca koji su učestvovali u prepoznavanju. Trećeg osumnjičenog D. P. koji je u inostranstvu, a koji je po Džonićevim rečima bio pomagač, on je gledao na fotografijama, ali ga nije prepoznao, što dodatno kompromituje njegovu odbranu.
Svi tragovi direktno sa zločinom povezuju jedino penzionisanog vatrogasca Džonića, brata od tetke ubijenog Đokića. Njegov DNK je na novcu i vreći, iskopanoj iz voćnjaka njegovog sina koji je tog dana bio odsutan. Pištolj, za kojim je balističkim veštačenjem utvrđeno da je iz njega ubijena porodica Đokić, nađen je u kući Džonićeve žene Suzane u Aleksincu gde je bio sakriven u ventilacionom otvoru.
Nekoliko časova pre nestanka porodice Đokić, Džonić je snimljen na benzinskoj pumpi u Aleksincu kako toči gorivo u kantu a sigurnosne kamere u Tešici snimile su „pasat“ Đokića kako sa zemljanog puta dolazi iz pravca Moravca u dva časa iza ponoći, i Džonićev žuti skuter kako se vraća dva časa kasnije istim putem.