Glas Javnosti

UMESTO JEDNE, LJUDI KUPUJU 5 KUTIJA LEKOVA: Nema potrebe za stvaranjem ZALIHA

Društvo
Autor: Glas javnosti

Polako raste potražnja i za lekovima.

Zbog situacije u Ukrajini, narod se pita da li će biti hrane, pa iako država napominje da nema potrebe za stvaranjem zaliha, pojedini građani ih opet prave. Tako su počeli i sa lekovima, ali farmaceuti poručuju da nema potrebe za tim jer je tržište snabdeveno.

Dragutin Rajevac, predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije, kaže za Telegraf.rs da polako raste potražnja za lekovima, te hronični bolesnici sada umesto jedne kutije, dovoljne za mesec dana kupuju po dve, tri neki čak i pet kutija.



"Polako raste potražnja. Ne bih rekao panika, to je gruba reč. Pacijenti koji su kupovali po jednu kutiju za mesec dana terapije, prelaze na drugu varijantu, uzimaju dve, tri, četiri... Bilo je i ljudi koji uzimaju pet. Naravno, svako od njih ima priču. "Idem van Beograda, ne znam da li ću tamo naći". Naravno, mi ne kočimo prodaju, jer znamo hronični pacijenti moraju da imaju konstantnu terapiju" - kaže Rajevac. 

Zalihe prave hronični bolesnici 

I upravo, po više kutija nego do skoro, uglavnom kupuju hronični bolesnici.

"Oni koji piju nešto 10 do 15 godina, oni se plaše. Ali, za sada nema nema razloga da se stvaraju zalihe. I tokom trajanja korone tim svakodnevnim hroničnim hroničnim lekovima, bili smo odlično snabdeveni. Sve pohvale kome treba za to, ko je najzaslužniji. Bilo je stalno permanentno snabdeveno tržište sa tim opštim lekovima. Nije bilo većih ispada antibioticima, dečijim preparatima. Za ove dve godine epidemije snabdevanje je bilo neočekivano dobro. Nadam se da će se to tako i nastaviti. E, sad, ako kurs evra bude 120, pitanje je da li će uvoznik da kupuje po staroj ceni lekove" - kaže Rajevac.



Da li se boji crnog tržišta, kaže da i objašnjava iz kog razloga.

"To crno tržište nas je 90-tih na neki način sačuvalo, preživeli smo. Sada postoji tih toliko surogata koji uopšte nemaju nikakvo dejstvo. I, kad nema dejstvo to je opet dobro, ali imate lekova kod kojih je prošao rok, koji su povučeni, doneti, pa prepakovani... Tu ima dosta stvari koje nisu dobre za pacijente, jer vi kada kupite lek vi mislite da ste kupili ono što vam stvarno i treba" - kaže Rajevac.

Jedino čega nema, a deficitarno je na nivou države, jeste fraksiparin, i sa njim je, kako nam objašnjava Rajevac, problem sve vreme korone. 

"On je deficitarna roba i gotov sav koji se uveze ide na klinike, i to je dobra priča. Uglavnom ga pacijenti dobijaju po izlasku iz bolnice, ali ima i onih koji ga ne dobiju pa po izlasku ne mogu da ga nađu, idu u jednu, drugu, petu, sedmu apoteku, a nema ga ni kod mene.  Jer, nema ga dovoljno i nama kada stigne, to je jedna ili dve kutije a to je dovoljno za jednog pacijenta. Deficitarnost fraksiparina traje otkako je korona došla, čas ga ima, čas ga nema, pojavi se, dobijemo 20 do 30 kutija a to nije ništa.  A, problem je i što jedna jačina ne može da se zameni sa druge dve, pa pacijenti moraju opet kod lekara" - objašnjava nam Rajevac.



I u Apotekama Beograd kažu da je snabdevenost redovna.

"Što se tiče deficita, to je sporadično, ali uvek imamo da ponudimo paralelu. Mi kod nas nismo primetili povećanu kupovinu lekova, to je uglavnom mesečna terapija, eventualno za dva meseca, ali to su ljudi koji su i ranije kupovali tako. Uglavnom je situacija kao do sada" - rečeno je u Apotekama Beograd.

Teža nabavka bila tokom kovida

Kad smo kod fraksiparina, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je upravo juče oko podneva objavio spisak apoteka u Srbiji kojima je on isporučen.  

Da nema potrebe za stvaranjem zaliha pre par dana je izjavila i direktorka RFZO prof. dr Sanja Radojević Škodrić, koja je rekla da je veći problem u nabavci lekova bio tokom kovida.



"Veći smo problem imali prilikom nabavke lekova tokom kovida nego u ovoj, trenutnoj situaciji. Izvukli smo pouku iz te situacije tako da smo dodatno aktivirali domaću proizvodnju antibiotika, heparina i anestetika koji su najvažniji u jedinicama intenzivnog lečenja. Važno je da na raspolaganju imamo i alternativna tržišta kao što su Kina i Emirati, tako da ne zavisimo od uvoza samo iz Evrope i SAD-a. Imamo zalihe lekova dovoljnih za period od tri do šest meseci, u zavisnosti od roka trajanja lekova. Upravo zbog roka trajanja je nemoguće imati neograničenež zalihe. Ali, pratimo ih sve vreme, kao i lagere dobavljača. Pratimo i da u slobodnoj prodaji u apotekama ima dovoljno količina i da su one ravnomerno raspoređene" - kazala je na Radojević Škodrić.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP