STANDARDNI SRPSKI JEZIK NASILNO ZAMENIO ANGLO-SRPSKI! Evo kako da Srbija očuva svoj kulturni i nacionalni identitet

Standardni srpski jezik nasilno je zamenio anglo-srpski koji se iz medija i sa ulice preselio u školu.

Škola je jedino mesto gde možemo spasiti književni jezik. Tako će Srbija očuvati svoj kulturni i nacionalni identitet, kao svaka zemlja koja drži do sebe, ali i kulturu svakog čoveka, jer je jezik u njenoj osnovi.

Ovako za Sputnjik lingvista dr Miloš Kovačević komentariše inicijativu za uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika, koju su potpisali gotovo svi nastavnici u Srbiji.

U peticiji "Društva za srpski jezik i književnost" koja je upravo na Međunarodni dan maternjeg jezika predata Ministarstvu prosvete, upućena na razmatranje ministru Branku Ružiću, objašnjava se da natpredmetni status podrazumeva da "srpski jezik i književnost ne može biti skrajnut u korist bilo kog drugog predmeta“.

Konkretno, nastavnici traže da se u 6, 7. i 8. razredu broj časova sa četiri poveća bar na pet i dodaju da u srednjoj školi treba uvesti najmanje još jedan čas srpskog.

Odbrana srpskog jezika

Doktor lingvističkih nauka, univerzitetski profesor Miloš Kovačević, kaže da je reč o ozbiljnom zahvatu koji podrazumeva i promenu zakona, ali da je neophodno obezbediti očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta, u vremenu opšteg nasilja nad jezikom.

"Došli smo do toga da se standardnim ili književnim jezikom bave samo profesori srpskog jezika i književnosti, deca kasnije odu na neki drugi čas, a na njemu nastavnici govore baš onako kako su im profesori srpskog jezika rekli da ne treba da se govori. Ovo je samo jedan od primera zašto je jako bitno ako se uvede natpredmetni status, a deca će znati nastavnicima, svima drugima da pokažu šta je standardni jezik, odnosno šta je književni jezik, pa da se onda i društvo nađe pomalo u čudu", kaže Kovačević.

Standardni jezik ne sme biti privilegija

On dodaje da bi svi nastavnici morali da budu na nivou književnog ili standardnog jezika da bi uopšte mogli da rade svoj posao. Bez statusa koji podrazumeva književni jezik kakav se, kako kaže, podrazumeva u Rusiji, gde mu se posvećuje znatno više pažnje, takav nivo znanja biće teško postići.
 
"Treba stvoriti takve prilike da standardni jezik ne bude privilegija, a to danas svakako jeste. Oni koji ne znaju srpski književni jezik zapravo se isključuju iz velikog broja situacija u kojima ne mogu biti predstavnici to jezika. Kada pogledate stanje srpskog jezika, jasno je da vlada takozvani - nemarni funkcionalni stil, jedan profesor je to nazvao anglo – srpski. Imate srpski koji nije književni jezik, a književni jezik je privilegovan baš po tome što može da se upotrebljava u različitim funkcijama u kojima nije moguća upotreba razgovornog jezika, ili dijalekta", kaže dr Kovačević.

Natpredmet, po ugledu na Rusiju

On dodaje da nastojanje da se dobije drukčiji status predmeta jezika nisu izmisli potpisnici peticije, niti intelektualci koj ih podržavaju, da je dovoljno pogledati kakav status, pored ruskog, imaju turski i francuski u državama u kojima je maternji. U okruženju navodi primer negovanja hrvatskog.



Kovačević još kaže da inicijativa da srpski jezik bude proglašen natpredmetom treba da otvori oči prosvetnim vlastima kakvu ulogu treba da ima srpski jezik u određenju, ne samo nacionalnog i kulturnog identiteta, već i same kulture čoveka.
 
"Prvi znak nekulture jednoga čoveka je da on ne zna standardni, književni jezik, a prvi znak nacionalne indiferencije u prvom redu je nemaran odnos prema srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, ističe Kovačević i dodaje da sva istraživanja pokazuju da 75 odsto stanovništva upotrebljava samo latinicu, da od tih 75 više od 20 odsto uopšte ne zna ćirilicu.

Gramatika zaboravljena u osnovnoj školi

U peticiji predatoj Ministarstvu prosvete, odnosno na ruke ministru Ružiću takođe stoji da se povećanje broja časova ne sme odnositi na povećanje trenutne norme nastavnika srpskog jezika i književnosti, jer bi se suprotno postupanje neposredno odrazilo na opadanje kvaliteta nastave.

Dakle, povećanje fonda časova podrazumeva otvaranje novih radnih mesta za nastavnike srpskog jezika i književnosti. Istovremeno, povećanje fonda časova ne podrazumeva proširenje nastavnih programa.

Kovačević pojašnjava da su programi takvi da se srpski jezik izučava gotovo isključivo u osnovnoj školi, u srednjoj ga nema, a ni kasnije na fakultetima, ako nisu filološki.

Faktički, čitava kultura srpskog jezika i gramatička struktura izučava se u osnovnoj školi, uz kanon srpske književnosti koji uključuje veliki broj pisaca. Sa ovolikim broj časova gotovo nije moguće normalno izvesti taj program. Nastavnici u srednjoj školi upisuju da se rade jezik, a rade se samo časovi iz književnosti. Iz tih razloga obim ne treba povećavati, nego ga treba sameriti sa mogućnostima, koliko časova je potrebno da bi se dati obim, kao minimalan za očuvanje srpske kulturne baštine, obradio", kaže naš sagovornik i dodaje da inicijativa to objašnjava nadležnima.



Za sada bez odgovora Ministarstva

Upitan da li očekuje da će Ministarstvo prosvete reagovati na ove zahteve, profesor Kovačević kaže da je siguran da tu dileme nema, da je samo pitanje kada će se to desiti.

"Argumenti su svi na ovoj strani, argumente i ministarstvo sigurno razume, samo je pitanje kako da ih primeni u praksi. Mi imamo i za to rešenje i nadam se da će ministarstvo biti zapravo potpuno harmonično sa stavovima svih nastavnika u Srbiji. Da, peticiju je potpisalo njih 3.035, gotovo svi nastavnici srpskog jezika i književnosti u zemlji".