Glas Javnosti

SRPSKI IZUM ZLATA VREDI: Domaći izum protiv suše biljaka povećava voćarske prinose i do 15%

Društvo
Autor: Glas javnosti

Kako prevazići sušni period i probleme sa biljkama kojima prestane vegetacija pre vremena? Predsednik Srpske akademije izumitelja i naučnika Novi Sad Mato Zubac dobio je odgovor na ovo pitanje i rešenje problema, koje je sam izumeo.

U želji da reši problem suše kod biljaka, akademik Mato Zubac izumeo je folijarno sredstvo protiv suše biljaka "Fiprot-F". Reč je o ekološkom jedinstvenom sredstvu za foliarno tretiranje ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura u vegetativnom ciklusu biljaka i to u nekoliko navrata, u zavisnosti od toga koja kultura je u pitanju. Ovo sredstvo rešava problem suše na sasvim specifičan način jer biljka praktično drugačije počinje da se ponaša.

- Biljka ima mogućnost da vlagu privuče iz vazduha i da obezbedi minimalnu količinu vlage da može normalno da funkcioniše u toku vegetacije, da hranljive materije iz korenovog sistema može normalno da transportuje do plodova, odnosno lisne površine. Time činimo dve stvari. Jedna je što biljka počinje da bude imuna na određene bolesti, a drugi je što se povećava prinos - kaže predsednik Srpske akademije izumitelja i naučnika Mato Zubac.

On dodaje da biljka u tom slučaju može svakog dana da preuzme vlagu iz vazduha u količini od preko 2.000 litara po jednom hektaru. Ovo je naročito bitno u periodu razvoja oplodnje biljaka, jer je tada važno da praškovi i tučak budu vlažni kako bi reproduktivni ciklus bio uspešan.
- Na primeru kukuruza oplodnja uz pomoć ovog sredstva je čak do 98 odsto, jer se na taj način biljka razvija i zrna nalivaju - kaže Zubac.
 

Izum odobrilo Ministarstvo poljoprivrede

Sredstvo je dobijeno posebnim tehnološkim postupkom od prirodnih sastojaka koji sadrže makro i mikro elemente, potrebne za razvoj biljaka. Rezultati dobijeni višegodišnjim ispitivanjem u poljoprivrednim stručnim službama i institutima govore da biljka koja je tretirana sa tim sredstvom može da ostvari veći prinos, kaže naš sagovornik.

- Poljoprivredni fakultet Beograd dao je pozitivno mišljenje i svrstao ovaj proizvod u složena đubriva sa posebnom primenom u sušnom periodu. Sredstvo je registrovano za proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede. Nekoliko kultura tretirano je ovim proizvodom i to soja, kukuruz, suncokret i šećerna repa - kaže ovaj akademik i dodaje da se pokazalo da su nakon upotrebe prinosi skočili između 10 i 33 odsto i boljeg su kvaliteta.


On objašnjava da se njegov izum koristi foliarno sa standardnim prskalicama u količini od pet kilograma na jedan hektar. Potrebno ga je pomešati u odnosu 1:60 u korist vode, a za hortikulturu 2,5 kg po hektaru u odnosu 1:150 u korist vode. Ukoliko se primenjuje ovo sredstvo, nema posebne potrebe za zaštitom i ono nije štetno za životnu sredinu.

Moguće prskati nekoliko puta godišnje

Postoje određeni periodi u toku godine kada određene kulture mogu i treba da se tretiraju ovim sredstvom od dva do četiri puta, a razmaci ne moraju biti jednaki.

- Minimalna količina vode sa kojom se rastvara jedan kilogram ovog sredstva je 60 litara, odnosno u standardnom rezervoaru od 300 litara sipa se pet kilograma. Ukoliko imamo dva prskanja, količinu od pet kilograma ne unosimo odjednom, već je podelimo na dva dela. Sa druge strane tu količinu od 300 litara zadržavamo - kaže predsednik Srpske akademije izumitelja i naučnika.

Što se tiče tretiranja pšenice, ječma i ovasa, preporuka je da se oni tretiraju samo jednom godišnje

Što se tiče tretiranja pšenice, ječma i ovasa, preporuka je da se oni tretiraju samo jednom godišnje i to onda kada nema dovoljno vlage u zimskom periodu. U tom slučaju, prskanje je potrebno obaviti pre nalivanja zrna.

- Kod povrtarskih kultura, ne treba tretirati jedino zelenu salatu, luk crni i beli i kupus, jer te biljke imaju lisne površine koje funkcionišu na drugačiji način- kaže i dodaje da u tom slučaju ne postoji ekonomska opravdanost tretiranja.

Od osam do 15% veći voćarski prinosi
Ovogodišnje iskustvo pokazalo da je da su voćarske kulture poput jabuke, maline, kruške, kupine, tretirane ovim sredstvom dale prinose veće od osam do petnaest odsto.

- Kod voćarskih kultura prskanje je malo drugačije. Sa proleća kada počnu pupoljci i listovi, treba obaviti jedno blago prskanje jer tako pripremamo biljku da se vegetativno bolje razvije, da cvetni pupoljci ojačaju. Sledeće prskanje je kada počinje nalivanje ploda, a treće prskanje je u punom jeku razvijanja plodova - kaže ovaj izumitelj i dodaje da je četvrto posle berbe, jer nakon skidanja tih kultura postoji mogućnost da dođe do šoka biljke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR