Slučaj Dragana Šoća: Vraćanje dugova Đukanovićevom režimu?

Foto: Glas javnosti/Ilustracija

Nekadašnji ministar pravde Crne Gore i lider nekada uticajne Narodne stranke, a sada advokat i član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve Dragan Šoć je prethodnih dana, u prilično skandaloznoj izjavi datoj televiziji “N1”, faktički izjednačio jurišne odrede režima Mila Đukanovića, sa slobodoljubivim srpskim narodom u Crnoj Gori i njegovim političkim liderima.

Nekadašnji ministar pravde Crne Gore i lider nekada uticajne Narodne stranke (NS), a sada advokat i član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve (MCP SPC) Dragan Šoć je prethodnih dana, u prilično skandaloznoj izjavi datoj televiziji “N1”, faktički izjednačio jurišne odrede režima Mila Đukanovića, koji su šok-bombama, suzavcem i pendrecima napali građane koji su nedavno u Nikšiću protestovali zbog hapšenja vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i još osmorice sveštenika SPC, sa slobodoljubivim srpskim narodom u Crnoj Gori i njegovim političkim liderima.

Pritom, iako je u pomenutoj izjavi zahteve za povlačenjem nakaradnog tzv. Zakona o slobodi veroispovesti okarakterisao kao opravdane, nije propustio da pomene da u borbu za odbranu svetinja SPC u Crnoj Gori ne bi trebalo da budu uključeni politički akteri, kao i da su pregovori sa institucijama crnogorskog režima nužnost, čime se, doduše u nešto razvodnjenom obliku, svrstao na stranu Đukanovićevog režima, koji nastoji da protestima za odbranu svetinja SPC oduzme bilo kakvu političku komponentu, i svede ih isključivo na imovinsko-pravno pitanje.

Inače, ukoliko proanaliziramo pozadinu dosadašnjeg Šoćevog političkog angažmana, prisetićemo se da je od 1998. do kraja 2000. godine bio na čelu crnogorskog Ministarstva pravde. To samo po sebi možda i ne bi bilo preterano značajno da u ovom periodu, pri Centru bezbednosti (CB) na Cetinju, nije registrovana raskolnička tzv. Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) raspopa Miraša Dedića, koju Đukanovićev režim sada pokušava da pretvori u “zvaničnu” crkvu Crne Gore. Osim toga, Šoć je na pomenutoj funkciji bio umešan u aferu “Koding”, koja se odnosila na nabavku računarske opreme od istoimene podgoričke firme u milionskom iznosu za potrebe Ministarstva pravde, bez prethodno raspisanog tendera.

Iako je ova afera kasnije pala u zaborav zahvaljujući brojnim drugim aferama, kojih je na crnogorskoj političkoj sceni prethodnih godina bilo u izobilju, ona nikada nije dobila pravni epilog. Nema nikakve sumnje da bi Šoć na tome mogao da zahvali Đukanoviću i njegovoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS), koja već decenijama svojim pipcima povlači ključne poteze u svim državnim institucijama, uključujući tužilačke i pravosudne, čiji je dužnik postao na ovaj način.

Šoć je 2009. godine doneo odluku da se povuče iz aktivnog bavljenja politikom, u sklopu kojeg je, osim pomenute ministarske funkcije, bitno doprineo dovođenju NS, na čijem čelu je bio u periodu od 2000. do 2005. godine, na margine crnogorske političke scene, čime je pružio svojevrsnu podršku DPS da zauzme predominantnu poziciju i okupira čitav državni aparat. Kako je izjavio, iz politike se povukao da bi se bavio advokaturom, bez ikakve sumnje neuporedivo unosnijim poslom.

Da stvar bude zanimljivija, iz dobro obaveštenih krugova bliskih crnogorskim političkim i bezbednosnim strukturama saznali smo da Šoć duži niz godina pokušava da se nametne kao kredibilan sagovornik crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), prvenstveno po pitanju odnosa u srpskoj zajednici u Crnoj Gori, ali, na njegovu veliku žalost, nije uspeo da “dobaci” dalje od statusa sitnog doušnika.

Zaključak se nameće sam od sebe – dok je među onima koji nastoje da se predstave kao borci za zaštitu interesa SPC u Crnoj Gori ljudi poput Šoća, Đukanovićev režim ne mora ni najmanje da strahuje za svoju poziciju.

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета