VODEĆI UZROK UMIRANJA: Masovne nezarazne bolesti samo u Beogradu ima 400.000 ljudi
Autor: Glas javnosti
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije hronične nezarazne bolesti vodeći su uzroci umiranja kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Samo u Beogradu kardiovaskularne, maligne, respiratorne bolesti ili dijabetes ima oko 400.000 ljudi.
Kardiovaskularne bolesti (srčani i moždani udar), maligni tumori, hronične respiratorne bolesti (hronična opstruktivna bolest pluća i astma), dijabetes..
Vodeći faktor rizika za pojavu masovnih nezaraznih bolesti je gojaznost. Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća je na pragu gojaznosti. Smatra se da će do 2030. godine trećina stanovništva Srbije biti gojazna, a osnovni uzrok je način ishrane i fizička neaktivnost.
Endokrinolog dr Vesna Srećković Dimitrijevi objašnjava da otpornost organizmamože da se poveća uravnoteženom izbalansiranom ishranom kao što je mediteranska ishrana, koja sadrži obilje voća, povrća (lisnatog, korenastog, mahunarki), žitarica koje su bogate vitaminima (A, C, E) i mineralima.
Takođe, preporučuju se uzimanje tri do četiri jaja nedeljno, umeren unos živinskog i crvenog mesa, a veće konzumiranje ribe posebno morske.
Ono što treba izbegavati prema njenim rečima je pržena i pohovana hrana na suncokretovom ulju. A preporučuje se i ograničenje unosa prostih ugljenih hidrata, šećera, grickalice, slatkiša, slatkih napitaka na najmanju moguću meru.
Profesor dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinu sporta i Katedre za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu navodi da je pored ishrane jako važna i fizička aktivnost.
„Fizička aktivnost unapređuje zdravlje, a prava doza je 150 minuta nedeljno i to umerene fizičke aktivnosti. Minimalna količina kalorija koje treba da potrošimo nedeljno je 1.050 ako smo aktivni preporučenih 150 minuta nedeljno, odnosno ako dnevno trošimo 150 kilokalorija. Treba svakodnevno preći 5 kilometara odgovarajućom brzinom kretanja i potrošiće se (zavisno od još nekih faktora) između 300 i 400 kalorija“, rekla je Mazić u okviru 28. Festivala zdravlja Beograd.
Profesor dr Nebojša Tasić, kardiolog, predsednik “HISPE” i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, istakao je da faktori rizika za kardiovaskularne bolesti uključuju starost preko 40 godina, sedentarni način života, hipertenziju, prekomernu težinu ili gojaznost, pušenje, porodičnu istoriju bolesti, visok holesterol, dijabetes, prekomernu konzumaciju alkohola.
U okviru 28. Festivala zdravlja Beograd održan čitav niz aktivnosti kako bi se građani edukovali kako mogu da preveniraju ova oboljenja i počnu da praktikuju zdravije stilove života, prenosi N01S.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
