ANICA TELESKOVIĆ: Stambeni krediti i hronična bolest globalne ekonomije
Autor: Glas javnosti
Zašto će korisnicima stambenih kredita u našoj zemlji još neko vreme nastaviti da stižu koverte iz banaka sa obaveštenjima da im je rata ponovo uvećana?
„Još nismo završili“. Ova rečenica šefa američkih Federalnih rezervi Džeroma Pauela trebalo bi da zabrine svakog korisnika stambenog kredita u Srbiji, iako je Vašington 4.700 milja daleko od Beograda.
Ako FED pre dva dana, 14. juna, nije podigao kamate, ako je inflacija u Americi pala na četiri odsto u maju, ako Evropska centralna banka (ECB) uglavnom prati ono što radi FED, a Srbi se zadužuju u evrima, zašto će onda korisnicima stambenih kredita u našoj zemlji još neko vreme nastaviti da stižu koverte iz banaka sa obaveštenjima da im je rata ponovo uvećana?
Prvo, to što FED prekjuče nije povećao kamate, ne znači da to neće učiniti u toku godine. Čak je Džerom Pauel tržištu i poslao poruku da će se to dogoditi. „FED će nastaviti da prati situaciju na tržištu rada, a ti uvidi pomoći će centralnoj banci da odluči kako će pomerati kamatne stope u budućnosti”, rekao je juče Džerom Pauel.
Postoji još jedan razlog zašto će Pauel, kada je o inflaciji reč, morati da drži oči otvorenim. Iako je inflacija u Americi prošlog leta dostigla vrhunac od devet odsto i sada je više nego upola manja, jedan pokazatelj ne ohrabruje. Reč je o takozvanoj baznoj inflaciji, koja pokazuje koliko iznosi rast cena kada se isključe kolebljive cene hrane i energenata. A ta inflacija se i dalje tvrdoglavo drži, čak je u maju porasla za 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Obaranje inflacije
Dodatna otežavajuća okolnost je to što je međugodišnja bazna inflacija u maju dostigla 5,3 odsto i veća je od ukupne inflacije, što kod nekih posmatrača na tržištu ukazuje na to da rast cena postaje hronična bolest globalne ekonomije i da je inflacija, koja se posle COVID-19 probudila iz mrtvih, sada došla da ostane.
Uz to, za korisnike stambenih kredita u Srbiji loša je vest to što je Evropska centralna banka juče, 15. juna, podigla kamate sa 3,75 na 4 odsto. To će se direktno odraziti na rate stambenih kredita u Srbiji kod onih građana koji su zaduženi u evrima.
Kako se to dogodilo ako ECB uglavnom prepisuje poteze američkog FED-a? Tako što ECB prepisuje sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, a i inflacija u evrozoni veća je od američke i u maju je iznosila 6,1 odsto. I u evrozoni bazna inflacija je veća od ukupne i iznosi 6,9 odsto.
Cilj koji FED i ECB pokušavaju da dostignu je obaranje inflacije na nivo od dva odsto. I upravo u toj činjenici se krije odgovor na pitanje do kada će kamate da rastu, koje sebi ovih dana postavljaju korisnici stambenih kredita u Srbiji. ECB će podizati kamate sve dok se inflacija ne vrati u granice cilja. A od 6,1 do dva odsto veliki je prostor za intervencije.
Ali, olakšavajuća okolnost za zadužene građane Srbije može da bude nešto što je otežavajuća okolnost za evropsku privredu. A to je stagniranje privrednog rasta, koga skoro da i nema jer je na kraju prvog tromesečja iznosio svega 0,1 odsto. E sad, otežavajuća okolnost je to što se i ovaj trend uvozi u Srbiju, sa uvozno-orijentisanom ekonomijom, pa je, na primer, rast našeg bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio svega 0,7 odsto.
Dakle, direktorka Evropske centralne banke Kristin Lagard pre inflacije oborila je privredni rast, pa će uprkos tome što je inflacija još daleko od cilja, morati oprezno dalje da povećava kamate ne bi li evropska ekonomija održala glavu iznad vode.
Poskupljenje na jesen
Kakve sve ovo veze ima sa Srbijom? Ako je Srbija dve trećine rasta cena uvezla, kako to tvrde u Narodnoj banci, onda bi trebalo da se istom dinamikom posle nekog vremena uveze i smanjenje cena. Inflacija već dva meseca pada: sa martovskih 16,2 odsto pala je na 14,8 odsto. U junu NBS očekuje da bude oko 14 odsto, i da do kraja godine padne na 8 odsto, a da se u granice cilja (3 plus/minus 1,5) vrati sredinom sledeće, 2024. godine. Bazna inflacija u Srbiji niža je od ukupne.
Međutim, sudeći prema odluci Izvršnog odbora NBS od 8. juna o povećanju referentne kamatne stope na 6,25 odsto, rizik za rast cena sada dolazi sa domaćeg tržišta. Jer, ova odluka usledila je nakon što je predsednik Aleksandar Vučić 7. juna najavio nove ekonomske mere koje podrazumevaju vanredno povećanje plata za jedan deo zaposlenih u javnom sektoru, vanredno povećanje penzija i isplatu nekih jednokratnih mera pomoći majkama s decom.
Samo dan nakon što su najavljene nove ekonomske mere Vlade, koje uglavnom stupaju na snagu na jesen, IO NBS podigao je referentnu kamatu kako bi se, kako to kažu u saopštenju, „osiguralo” obaranje inflacije. Odluka je došla nepunih mesec dana posle predstavljanja „Izveštaja o inflaciji”, kada je rečeno da je Narodna banka zaustavila rast kamata.
„Na sastanku u maju, uzimajući u obzir da su globalni troškovni pritisci dodatno smanjeni, doneli smo odluku da kamatnu stopu zadržimo na nepromenjenom nivou”, rekao je tada viceguverner Željko Jović. Međutim, on tada nije isključio mogućnost daljeg povećanja. „Ukoliko bude potrebno, NBS ne isključuje mogućnost daljeg povećanja referentne kamatne stope”, rekao je tada viceguverner. Dodatno, to znači da će poskupeti krediti u dinarima.
Kristin Lagard, čije potezi u velikoj meri imaju efekat i na naše tržište, neće imati nikakve veze s tim. U ekonomiji se danas mnogo toga promenilo, ali i dalje važi pravilo da više novca u sistemu povećava cene. A oko 65 milijardi dinara (550 miliona evra), koliko prema proceni Fiskalnog saveta na godišnjem nivou koštaju ove mere, od jeseni ulazi u potrošnju. Zato, čini se, NBS sada najnovijom odlukom o povećanju kamata hladi jesenje cene. I zato će poskupeti potrošački i keš krediti u dinarima. Da ne bi poskupelo sve ostalo.
SKINI APLIKACIJU
.png)
