“Karakteristike gruzijskog soja koji sada cirkuliše u populaciji divljih i domaćih svinja na teritoriji Evrope su umerena patogenost, relativno duga inkubacija i nejasna klinička slika što otežava prepoznavanje bolesti, omogućava njeno lakše širenje i stvara dodatne probleme”, ističe naša sagovornica.
Najveći problem je što, za sada, ne postoji zvanično odobrena vakcina protiv ove bolesti.
“Situacija može da bude i značajno teža nego sada, ukoliko se započne vakcinacija ili koristi nelicencirana vakcina, što je iskustvo koje su imale Kina i neke druge zemlje. Apelujemo na sve odgovorne, kao i držaoce životinja da se nikako ne dozvoli upotreba nelicenciranih vakcina, koje do krajnjih korisnika mogu da dođu isključivo na nelegalan način”, naglašava Radojičić.
“Ova informacija i upozorenje su od izuzetne važnosti, jer koliko je sada situacija teška, upotreba nelicenciranih, zvanično neodobrenih vakcina bi dovela do njenog pogoršavanja i još većih šteta. Neke zemlje poput Vijetnama su zvanično započele vakcinaciju i vrlo brzo obustavile kampanju, zbog velikog broja uginuća kod vakcinisanih životinja. Na pouzdanu i efikasnu vakcinu ćemo očito čekati”, dodaje sagovornica.
Upozorava da prijavljivanje svakog sumnjivog slučaja bolesne životinje mora da bude što hitnije, jer je u takvim situacijama šansa da se bolest zaustavi u primarnom žarištu velika, a korist za sve nemerljiva. Iako je to zakonska obaveza, budući da se radi o zaraznoj bolesti, čini se da ima i onih koji to ne rade.
“Pitanje je da li te osobe razumeju posledice svojih postupaka, da li prepoznaju šta je sumnjiva životinja, da li su svesni štete koju mogu da naprave. Razlozi za neprijavljivanje su pretpostavljam mnogobrojni: strah, nepoverenje i, pre svega, neznanje, namera da se nešto prikrije jer bolje je tako, zato što je neko koga vlasnik poznaje ili je čuo za takvu situaciju imao negativno iskustvo”, kaže Radojičić.
"Evidentno je da bolest napreduje lagano, ali sigurno. Virus, uzročnik afričke kuge svinja je izuzetno otporan, što dodatno otežava situaciju”, ističe naša sagovornica.
Farmeri na čijim farmama se potvrdi bolest imaju pravo na nadoknadu štete iz budžeta
U resornom ministarstvu kažu da se u čitavoj zemlji sprovodi nadzor nad domaćim i divljim svinjama, dok su u zaraženim i ugroženim područjima na snazi posebne mere.
“Glavne mere koje se primenjuju odnose se na popis, obeležavanje, zdravstveni nadzor svih svinja na gazdinstvima, epizootiološka i dijagnostička ispitivanja domaćih i divljih svinja, kao i mere kontrole, zabrane i ograničenja kretanja i prometa živih svinja, svinjskog mesa, sporednih proizvoda poreklom od svinja sa područja pod restrikcijom”, navode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Bolest se prvi put u Srbiji pojavila 2019. godine. Primarna žarišta kod domaćih svinja tada su uspešno sanirana i odjavljena Svetskoj organizaciji za zaštitu zdravlja životinja i Evropskoj komisiji.
“Nažalost, kontinuirano pogoršanje situacije rezultiralo je ponovnom pojavom i širenjem bolesti u Srbiji u populaciji divljih svinja početkom 2020. Prvobitno na području Pirotskog i Borskog okruga, a zatim i u drugim delovima istočne i jugoistočne Srbije gde je bolest prisutna i danas”, navode u resornom ministarstvu.
Sa divljih svinja, dodaju, bolest se prenela i na domaće životinje, ali je pojava ograničena u populaciji svinja na malim seoskim gazdinstvima, osim jedne komercijalne farme u Zaječarskom okrugu 2021. godine.
Podsećaju da farmeri koji prijave pojavu bolesti imaju pravo na nadoknadu štete iz budžeta.
“Pravo na isplatu ima svaki držalac životinja kod čijih životinja je potvrđena bolest. Sredstva na ime naknade štete se isplaćuju redovno, u zavisnosti od broja životinja”, kažu u ministarstvu.
EFSA sprovodi kampanju “Stop afričkoj kugi svinja”
Afrička kuga svinja muke zadaje i farmerima u Evropskoj uniji koja je, sa pet miliona tona godišnje, najveći izvoznik svinja i proizvoda od svinjskog mesa u svetu. Uzgoj svinja čini čak 8,5 posto učešća u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji Unije, a ova bolest preti da to ugrozi.
Da bi se podigla svest o njoj i sprečilo dalje širenje, a sa ciljem potpunog iskorenjavanja Evropska agencija za bezbednost hrane četvrtu godinu zaredom sprovodi kampanju „Stop afričkoj kugi svinja“ u 18 zemlja uključujući i našu.
„Tokom poslednje decenije afrička kuga svinja imala je dramatičan uticaj na sektor proizvodnje svinja u Evropi i nastavlja da ugrožava lokalnu i regionalnu ekonomiju. Iako najnoviji podaci pokazuju da napori da se zaustavi širenje virusa imaju efekta, generalno stanje širom Evrope nije pozitivno i moramo biti na oprezu. Farmeri, lovci i veterinari imaju posebno važnu ulogu u prijavljivanju sumnjivih slučajeva", ističe Bernhard Url, izvršni direktor Evropske agencije za bezbednost hrane.
Afrička kuga svinja trenutno je prisutna u Bugarskoj, Grčkoj, Češkoj, Estoniji, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Moldaviji, Ukrajini, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
Glas javnosti/R06S
