VELIKO ZDRAVSTVENO ISTRAŽIVANJE: Loše spavamo, stres je sve veći, a tek posao
Autor: Glas javnosti
Nivo stresa kod 40 procenata građana Srbije jako se uvećao od pojave pandemije, što je iznad globalnog proseka, te da zbog straha od korone trećina u Srbiji lošije spava, pokazalo je godišnje zdravstveno istraživanju kompanije Štada za 2022. godinu.
Dodatno Štada navodi da se u Srbiji 27 posto ispitanika žali da im se pogoršalo mentalno zdravlje, dok da su u privatnom životu manje srećni nego ranije navodi njih 21 posto. Štadino tradicionalno ispitivanje javnog mnjenja onlajn je sprovela kompanija InSites Consulting sa više od 30.000 ispitanika iz 15 zemalja uključujući i Srbiju starosti između 18 i 99 godina.
Ključni pokazatelj istraživanja je da je pandemija Covida 19 iz korena promenila način života, drastično uzdrmala zdravstveni sektor, urušila fizičko i mentalno zdravlje i posledično dovela do pada zadovoljstva zdravstvenim sistemom.
Kako se navodi širom Evrope značajno je opao procenat zadovoljstva uslugama koje pružaju nacionalni zdravstveni sistemi. Poslednje tri godine zadovoljstvo zdravstvenim sistemima u stalnom padu i to sa 78 procenata zadovoljnih u 2020. godini, i 74 odsto zadovoljnih u 2021. na samo 64 odsto zadovoljnih Evropljana u 2022. godini, navodi Štada. Istaknuto je i da dolazi do pogoršanja mentalnog zdravlja Evropljana, te da nivo stresa raste.
Strahovi, loše misli, sagorevanje na poslu
Zbog svakodnevnih problema san strada kod gotovo polovine Poljaka i 40 posto Španaca, kao i kod svakog trećeg Srbina. Dodatno 31 posto građana Srbije muče strahovi i loše misli što je iznad globalnog proseka od 26 procenata. Anksioznost najviše muči Italijane - 42 odsto, slede Portugalci sa 25 procenata, pa Britanci sa 21 odsto, a zatim Nemci. Nivo sagorevanje na poslu, što je dodatna pretnja po mentalno zdravlje, dostigao je 59 procenata što je rekord svih vremena u Evropi.
Svaki peti Srbin tvrdi da je doživeo sagorevanje na poslu, dok 21 posto oseća da je na ivici da doživi takav slom, a ovakav osećaj još je izraženiji kod Ruma i Poljaka. Od sagorevanja na poslu žene su ugroženije od muškaraca jer ih 65 posto navodi da osećaju da su u tom riziku, dok je kod muškaraca to 53 posto. Štada navodi da je zbog kovida u Srbiji otkazivana skoro svaka treća lekarska kontrola, što je iznad globalnog proseka gde je otkazivana svaka četvrta.
"U isto vreme zakazivanje pregleda tokom pandemije kod lekara opšte prakse u anketi je označeno kao „pravi izazov" u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija", navodi Štada.
U 2022. među Evropljanima raste procenat onih koji nastoje da žive zdravim stilovima života pa i 48 posto Srba navodi da se hrani zdravije, a 37 posto ističe da je povećao unos dodataka ishrani, vitamina i minerala. Da disciplinovano sledi savet lekara kaže 23 posto Srba, što je manje od globalnog proseka od 25 posto, a daleko iza Portugalaca kojih to čini 40 posto. Veća briga o kvalitetu života i pohađanje časova fitnesa karateristična je za Poljake - 18 posto, i Italijane - 17 procenata, dok se samo četiri posto Srba time hvali.
"Putem Štadinog Zdravstvenog izveštaja nastojimo da pružimo naučno verifikovane podatke da bismo stimulisali debate vezane za zdravstvene trendove i potrebne mere da bi se dalje podržao neprocenjiv rad koji naši partneri od poverenja, bilo da su to lekari, bolnice, vlade, farmaceuti, svakodnevno obavljaju za pacijente", rekao je generalni direktor Peter Goldšmit.
SKINI APLIKACIJU
.png)
