ŠTA KAŽE STRUKA? Da li je ostvariv predlog ministarke Grujičić za skraćenje lista čekanja u državnim bolnicama?

Kako kaže Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost, značajan broj lekara, medicinskih sestara i tehničara radi skraćeno radno vreme zbog prirode posla koji obavljaju.

– To uopšte nije mali broj. I oni ne bi smeli da rade dopunski – navodi Ilić a prenosi portal Ekapija.

Aktuelni Posebni kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove, koji je potpisan nedavno, predviđa da zaposleni koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, odnosno na poslovima gde postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog imaju skraćeno radno vreme.

Postoji više grupa zdravstvenih radnika koji rade skraćeno.

Tako se u prvoj grupi nalaze oni koji rade 30 sati nedeljno, poput radiologa i radioloških tehničara.

Nešto više, odnosno 35 sati, rade zaposleni u urgentnoj službi, hitnoj pomoći, na neonatologiji, a 36 sati rade hirurzi, ginekolozi, odnosno osoblje u operacionim i porođajnim salama, kao i patolozi, zaposleni na psihijatriji, zdravstveni stručnjaci na intenzivnoj nezi…

Četvrtu grupu poslova od 37 sati čine medicinski radnici iz patronažne službe, poluintenzivne nege… Ostale grupe poslova koji imaju skraćeno radno vreme uključuju i stalni rad noću.

Ogromne liste čekanja su godinama unazad veliki problem a pandemija je samo pogoršala već inače zabrinjavajuće stanje.

Trenutno hiljade pacijenata čekaju ugradnju veštačkog kolena ili kuka, operaciju katarakte.

Ministarka Grujičić je nedavno rekla da je jedan od načina da se smanje liste čekanja i da se operacije rade posle radnog vremena, subotom i nedeljom, a da zdravstvenim radnicima taj dodatni angažman bude plaćen.

– Ideja je da čitavom timu koji učestvuje u čišćenju lista čekanja bude isplaćena odgovarajuća nadoknada. Druga varijanta je da se izađe na tržište kao privatne klinike, pa ko želi kod određenog lekara da finansira to. Još uvek o tome razmišljamo, moramo se dogovoriti sa Ministarstvom finansija, ali mislim da smo na dobrom putu da dozvolimo da se to radi i u državnim bolnicama popodne, da se radi subotom i nedeljom, rekla je Grujičić nedavno za RTS.

Zoran Ilić ističe da su predlozi ministarke Grujičić da se smanje liste čekanja dobri i da pokazuju zalaganje i brigu za dobrobit pacijenata ali da se mora naći drugi način da se liste smanje.

On navodi da bi najbolje rešenje bilo zapošljavanje dodatnih lekara ali i povećanje zarade.

– Naknada koju zdravstveni radnici dobijaju za dopunski rad je veoma mala, pa se otvara i pitanje motivisanosti zdravstvenih radnika da na ovaj način budu angažovani. Da ne govorimo o tome da mora da se uzme u obzir i trenutna opterećenost i da li lekari sa sadašnjim obim posla imaju snage i mogućnosti za dodatan rad – kaže Ilić.

Upitan o argumentima da mnogi iz državne prakse već rade privatno, sagovornik Danasa ističe da treba imati u vidu i kolika je cena usluga u privatnoj praksi i koje vrste usluga privatne ustanove nude.

– U privatnim ustanovama se ne rade zahvati koji se ne plaćaju dobro. Kada bi cena zahvata i usluga u državnoj i privatnoj praksi bila izjednačena, kada bi plate zdravstvenim radnicima bile povećane, verujem da bi se mnogo lakše rešili problemi lista čekanja – zaključuje Ilić.

Prema postojećim propisima zdravstveni radnik može obavljati dopunski rad u trajanju do trećine svog punog radnog vremena. Ugovor o dopunskom radu može sklopiti i sa svojom ali i sa drugim ustanovama, kako državnim, tako i privatnim. Cenu usluga koje se obezbeđuju u dopunskom radu određuju upravni odbori zdravstvenih ustanova.