SALATA ZA POČETAK DANA I NJENE PREDNOSTI : Stručnjaci otkrivaju kako utiče na organizam

Nagli skok šećera posle jela problem je sa kojim se nekada suočavaju i zdrave osobe. Brzi tempo života, gutanje a ne žvakanje hrane, velike količine belog šećera, masnoća i procesuirana hrana najčešći su krivci za oscilacije šećera. Stručnjaci navode da su tegobe moguće i kod osoba koje su vitke sa malo mišićne mase i više masti.

Nagli skok šećera može izazvati umor, glavobolju, glad, dovesti do insulinske rezistencije i mogućeg dijabetesa. Sve se može sprečiti nekim jednostavnim navikama.

Kako da sprečimo nagli skok šećera?

Šećer (glukoza) iz ugljenih hidrata je „gorivo“ za naše telo i glavni izvor energije. Glukoza je bitna za pravilnu kontrakciju mišića, funkcionisanje organizma. Kada konzumiramo ugljene hidrate dolazi do sekrecije insulina hormona koji uklanja višak šećera iz krvotoka. U slučaju da dođe do jakog naleta šećera u krvi, insulin nije u mogućnosti da deluje i dolazi do viška glukoze u krvi. Kada u jednom obroku konzumiramo samo ugljene hidrate ili industrijske namirnice mogući su skokovi šećera u krvi.

– Započinjanje obroka salatom, pa i malom količinom salate pre jela dobro je rešenje. Na taj način počeće lagano varenje biljnih vlakana iz salate i biće onemogućena brza apsorpcija glukoze, ukoliko konzumiramo testeninu. Bitno je i da se testo ili krompir ne jedu dok su topli, nego da se malo prohlade kako ne bi došlo do naglog skoka šećera. U prohlađenoj testenini ili malo ustajalom hlebu ima rezistentnog skroba koji može da spreči skok glukoze – kaže za portal eKlinika nutricionista – dijetetičar, specijalista javnog zdravlja Marija Prčić.

KAKO ISKORISTITI USKRŠNJA JAJA ZA DORUČAK : Salata od krompira sa jajima

Potrebno je da biramo svežu, običnu salatu, a posebno ako imamo visok pritisak izbegavamo salate iz turšije sa dosta soli. Neke studije su potvrdile da rezistentni skrob poboljšava osetljivost na insulin, snižava nivo šećera posle obroka i štiti nas od insulinske rezistencije

– Bitno je da osobe sa insulinskom rezistencijom menjaju životne navike i budu fizički aktivnije. Moguće je su pacijenti sa insulinskom rezistencijom i vitke osobe, koje veoma slabo upražnjavaju fizičku aktivnosti, loše se hrane i malo kreću. U takvoj situaciji osoba ima malo mišićne mase i dosta masti – naglašava Marija Prčić.

Glas javnosti/ E klinika

SKINI APLIKACIJU