Depresija je psihička bolest praćena lošim raspoloženjem, nezainteresovanošću za uobičajene aktivnosti koja ometa funkcionisanje čoveka. Stručnjaci sve češće ova dva stanja određuju kao ista lica jedne medalje. Najteže psihičke bolesti u skoro 50 odsto slučajeva praćene su nekim oblikom zavisnosti.
Bolesti zavisnosti se u poslednje vreme prepoznaje sve više i kao hronična recidivantna bolest mozga koju prati kompulsivno ponašanje. Depresija je i poremećaj raspoloženja, koji se ispoljava osećajem tuge i gubitkom interesovanja, depresija je ozbiljna bolest koja utiče na način razmišljanja, emocije i naše postupke. Najčešće vrsta zavisnosti koje u potpunosti menjaju ličnost čoveka su zavisnost od droga i alkohola. Stručnjaci objašnjavaju da postoji mnogo oblika zavisnosti od kocke, mobilnih telefona, šećera, kupovine.
– Sve što aktivira centre zadovoljstva u mozgu može na isti način biti intenzivno i snažno kao i bilo koja droga ili alkohol. Tu mislim i na preteranu konzumaciju hrane, šećera, kupovinu, upotrebu društvenih medija, igranje igara na sreću – kaže dr Stephen Liptak.
Uočava se da depresivne osobe često razvijaju neki oblik zavisnosti koriste droge ili alkohol kao način da se izbore sa depresijom. Sa druge strane i zloupotreba alkohola i droga može dovesti do razvoja depresije, jer droge i alkohol kako ističu stručnjaci utiču na naše raspoloženje, način mišljenja, menja se hemija mozga i dolazi i do izmena u načinu ponašanja.
– Depresivni pacijenti pokušavaju da se sami leče upotrebom raznih hemijskih supstanci. I mnoge osobe koje ne pate od depresije u nekom naletu nezadovoljstva i tuge umeju da posegnu za čokoladom kako bi se osećale bolje. Pa ko nije na kraju napornog i stresnog radnog dana popio piće ili uzeo nešto slatko – objašnjava Liptak.
Depresivni pacijenti upotrebom alkohola i narkotika produbljuju problem, a stručnjaci se pitaju da li svakom obliku zavisnosti prethodi depresija ili je možda depresija ta koja je dovela do zavisnosti. Uočava se da u ovom krugu ima razlika u ponašanju muškaraca i žena.
Dr Liptak smatra da muškarci uglavnom prvobitno razvijaju zavisnost uz koju kasnije dolazi i do depresije. Kod žena je taj redosled drugačiji.
-Ženska depresija češće ima za posledicu neki vid zavisnosti. U ženskoj populaciji prisutniji su zavisnost od kupovine i poremećaji u načinu ishrane – kaže Liptak.
Kombinacija lekova i alkohola je veoma opasna. Pod uticajem alkohola dejstvo lek može biti produženo ili skraćeno, smanjeno ili pojačano. Moguće je da dođe do oštećenja i bolesti jetre, kardiovaskularnih problema, povraćanja, nesvestice, vrtoglavice, unutrašnjeg krvarenja, otežanog disanja. U velikom broju slučajeva kombinacija alkohola i antidepresiva može da uslovi pojavu još težih simptoma depresije.
Dr Liptak ukazuje na vezu bolesti zavisnosti i spavanja. Osobe koje se bore sa depresijom i problemima zavisnosti često pate od nesanice, piju alkohol i druge supstance kako bi utonuli u san. Često se bude tokom noći i potom nisu u stanju da ponovo spavaju. U isto vreme nekvalitetan san ili nedostatak sna produbljuju već postojeće i stvaraju nove probleme.
Kada dođe do kombinacije bolesti zavisnosti i depresije, sama osoba koja ima problem retko kada reaguje. Bitno je zato da najbliži primete promene kao što su izmene u apetitu, problemi sa spavanjem, odbijanje socijalnih kontakata, zanemarivanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Često se uočavaju i negativne izmene u samom izgledu osobe, koja može i da se nekontrolisano ponaša, pribavlja narkotike u nadi da će joj oni omogućiti normalno funkcionisanje.
U slučaju da primetimo ove simptome potrebno je sa mnogo obzira, razumevanja pokušati ostvariti kontakt sa depresivnom i zavisnom osobom i ohrabriti je da počne da se leči.
Glas javnosti/T02S