STRUČNJACI OTKRIVAJU : Nervni ili mentalni slom – simptomi koji pokazuju da smo ga doživeli
Autor: Glas javnosti
Nervni ili mentalni slom je reakcija na stres. Inače, „nervni slom“ je zastareli termin i nije klinički termin, a zdravstveni radnici ga ne smatraju mentalnom bolešću. Opisuju ga kao rekaciju na stresno stanje zbog kojeg čovek nije u mogućnosti da obavlja svakodnevne aktivnosti.
Šta sve može da izazove nervni slom?
Koliko god je teško definisati nervni slom, jednako je izazovno razumeti šta može da ga izazove. Nekoliko stvari može da doprinese nervnom slomu – emocionalni i fizički umor, hronična bolest, problemi sa novcem, briga o bolesnoj voljenoj osobi… Svako može da doživi nervni slom kada životne okolnosti postanu previše da bi se s njima moglo nositi.
Tokom vremena, visoki nivoi stresa mogu da izazovu emocionalne i fizičke simptome koji ometaju svakodnevnicu. Simptomi nervnog sloma razlikuju se među ljudima i kulturama jer nervni ili mentalni slom nije specifična medicinska dijagnoza s obzirom na to da naša tela i um reaguju na stres na različite načine. Kao simptomi nervnog sloma izdvajaju se 9 stanja:
1. Anksioznost i depresija
Produženi stres, kao tokom mentalnog sloma, može povećati rizik od anksioznosti i depresije, kao uobičajenih reakcija na stres. Momenat kada čovek „upada“ u problem je kada je taj stresor stalan i uporan, a resursi osobe za suočavanje su preopterećeni. Anksioznost izaziva emocionalne simptome kao što su osećaj straha, straha i nervoze. Fizički simptomi uključuju znojenje, napetost i ubrzan rad srca. Ovi simptomi su normalna reakcija na stresne situacije i obično nestaju nakon kratkog perioda. Nasuprot tome, ljudi sa anksioznim poremećajima imaju hronični stres. Depresija izaziva uporna osećanja tuge. Neki ljudi sa depresijom se često osećaju anksiozno, krivim, beznadežnim ili su razdražljivi
2. Moždana magla
Vremenom, stres može da izazove širok spektar emocionalnih i fizičkih simptoma, uključujući maglu u mozgu. Moždana magla izaziva kognitivne poteškoće, uključujući zaboravnost i probleme sa fokusiranjem. Prema stručnjacima, simptomi moždane magle, koji se mogu javiti sa mentalnim slomom, uključuju:
- Poteškoće u rešavanju problema
- Osećaj dezorijentisanosti
- Neodlučnost
- Gubitak pamćenja.
3. Problemi sa spavanjem i nesanica
Nervni ili mentalni slom može da utiče na naše navike spavanja, kao što je premalo sna ili čak previše spavanja. Moguće je da se javi nesanica ili problemi sa spavanjem ako je mozak preopterećen. Dešava se da ljudi leže i ostanu budni celu noć razmišljajući, odnosno „mentalno uvežbavajući situacije koje nemaju rešenje“, kažu stručnjaci. Istraživanja su otkrila da visoki nivoi hormona stresa kortizola imaju veze sa smanjenim trajanjem sna, a nedostatak sna posledično pogoršava nivo stresa. Nasuprot tome, neki ljudi preteruju sa spavanjem a san im tako postaje bekstvo.
4. Umor
Istraživači su identifikovali poremećaj iscrpljenosti, koji se dovodi u vezu sa stresom, koji se manifestuje kao emocionalni i fizički umor kao odgovor na dugotrajni stres. Čovek može da se oseća toliko umorno da nema energije da se bavi svojim normalnim aktivnostima. Uobičajeno je i da ljudi izloženi dugotrajnom stresu izgube interesovanje i za stvari koje su im nekada donosile radost.
5. Osećaj bespomoćnosti
U situacijama visokog stresa normalno je da se čovek oseća anksiozno. Anksioznost obično nestaje kada se stresna situacija završi. Nasuprot tome, osećaj beznađa može signalizirati krizu mentalnog zdravlja. Studija objavljena 2020. godine pokazala je da se osećanje beznađa povećalo tokom početka pandemije covid 19 kada su mnogi ljudi bili pod stresom i nesigurni u budućnost.
6. Razdražljivost
Razdražljivost je uobičajen znak dugotrajnog stresa, na primer tokom mentalnog sloma. Naše telo konstantno proizvodi kortizol ako uvek funkcioniše u režimu „bori se ili beži“. Visok nivo kortizola može da poveća osećaj besa i razdražljivosti. Čovek može da se ponaša razdražljivo, a da nije toga ni svestan.
Glas javnosti/E klinika
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
