DA LI ZAVIST UPRAVLJA VAMA : Stručnjaci otkrivaju kako da je savladate i prevaziđete

Zavist potencijalno može biti pozitivna sila u našim životima. Na primer, mogli bismo da posmatramo luksuznu kuću i pomislimo: „To je svakako lep dom. Sigurno  je lepo živeti u njemu.” Takva zavist onda može da podstakne misli poput: „Šta mogu da uradim da imam takvu kuću?“ U ovom slučaju, naša zavist nas motiviše za pozitivno napredovanje. Ovo je konstruktivna i benigna vrsta zavisti. Kada je benigna, zavist nam pomaže da filtriramo i formiramo naš identitet i način na koji želimo da živimo svoje živote. Naša zavist nas informiše o onome šta želimo da dobijemo, i pomaže nam da identifikujemo vrednosti, osobine i ponašanja koja su u skladu sa onim ko smo i šta želimo da postanemo, kao i da ostvarimo svoje ciljeve.

Maliciozna zavist

 Nasuprot tome, maliciozna zavist se fokusira na poređenje koje samo pojačava naš osećaj inferiornosti u odnosu na osobu koja poseduje stvar ili atribute na kojima zavidimo. Zavist može biti destruktivna sila u našim životima. Takvo razmišljanje može izazvati, ali i odražavati različite stepene besa. Destruktivna zavist na primeru kuće iz teksta izgleda ovako: kada ugledamo tu prelepu kuću mogli bismo da pomislimo „Kako to da oni tamo žive?“ Misli poput "Šta ih čini tako posebnim?" ili „Oni ne zaslužuju da imaju takvu kuću!“ odražavaju mračnu stranu zavisti. Takve misli mogu na kraju podstaći mržnju, pa čak i agresiju prema onima kojima zavidimo.

 Takva zavist je zlonamerna i može biti praćena ljutnjom, besom i željom da taj neko pretrpi neku lošu sreću ili da pati. To na kraju može podstaći mržnju, pa čak i agresiju. Za razliku od benigne zavisti koja je usmerena prema stvari koju poseduje, osobinama ili ponašanjima koja se ispoljavaju, destruktivna zavist je lična i fokusira se na osobu.

Koreni destruktivne zavisti

 Okidač za malicioznu zavist je već postojeći krhki osećaj sopstva – ego koji je ranjiv i oseća se „manje od“ ili neadekvatno nakon poređenja sa drugima. U stvari, poređenje osvetljava i izaziva osećaj inferiornosti koji se uspostavlja mnogo pre nego što je poređenje napravljeno. Predispozicija da se osećate „manje od“ kasnije pokreće destruktivne zavidne misli. Iako možemo pokušati da potisnemo svoj osećaj nedostatka, ova osećanja se neminovno intenziviraju i izbijaju u višu svest tokom procesa poređenja. 

 Angažovanje u destruktivnoj zavisti nas obesnažuje. Svaki put kada prihvatimo malicioznu zavist, oduzimamo sebi slobodu i moć. Delimično, zato što možemo da potisnemo ili poričemo takva osećanja, postajemo ranjiviji na njih - osetljivi na njihov uticaj bez naše potpune svesti. Tada možemo doživeti nelagodnost, napetost, pa čak i izvesno uzbuđenje inferiornosti koje onda pripisujemo drugima. Maliciozna zavist uzburkava nš osećaj da smo "manji od" i potvrđuje priču koju pričamo sebi o sebi. Što je najvažnije, neophodno je da ovu vrstu zavisti kod sebe prepoznamo i radimo sa njom kako bismo mogli da izgradimo svoje bolje Ja. 

 Izbor se dešava kada smo svesni da se upuštamo u malicioznu zavist i odlučimo da je transformišemo u benignu ili motivišuću zavist. Konstruktivni izbor je napravljen kada odlučimo da negujemo ovu konstruktivniju perspektivu. Ovaj proces zahteva da se pomirimo sa činjenicom da šta god da radimo uvek će biti drugih koji su pametniji, viši, bogatiji, privlačniji, samouvereniji i imaju više od nas. Ovo je deo razvoja otpornosti koji nam omogućava da se suočimo sa izazovima i da napredujemo u našim životima.

Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da prevaziđete destruktivnu zavist:

• Vodite računa da prepoznate kada se upoređujete sa drugima.
• Vodite računa da prepoznate kada vaše poređenje izaziva benignu ili motivacionu zavist ili malicioznu zavist.
• Shvatite da vam vaša zavist govori više o tome šta osećate prema sebi nego o drugoj osobi ili njenim osobinama, dostignućima ili ponašanju.
• Zapamtite da je istinsko, pozitivno samopoštovanje nešto što samo vi možete da negujete u sebi – kroz rad na sebi.
• Zapamtite da je istinsko samopoštovanje zasnovano na upoređivanju sebe sa samim sobom.
• Imajte na umu da se pozitivno samopoštovanje gradi na vašoj proceni sebe, uključujući poboljšanje vaših veština, opštu otpornost na životne izazove i angažovanje u samosaosećanju.
• Uključite se u prakse svesnosti da biste proširili svoju svest o donošenju ovih izbora. Utvrđeno je da one pomažu transformaciji destruktivnih u benignije reakcije (Dong, Ianhui, et. al., 2019.)
• Dozvolite sebi da tugujete što možda niste imali prednosti koje drugi možda imaju.
• Aktivno radite na uklanjanju prepreka za postizanje vaših ciljeva, a ne da vas obuzme destruktivna zavist.

Važno je zapamtiti da većina nas s vremena na vreme može osetiti zavist. Ključno pitanje je da li je ona benigna ili maliciozna. A ako je destruktivna, podsetite se da ne morate sami da se nosite sa ovim izazovom. Potražite druge koji vas podržavaju i neguju i koji vam mogu pružiti smernice i podršku — bilo sa prijateljima, porodicom ili profesionalnim savetnicima.

Glas javnosti/Sensa