Alkoholna masna bolest jetre je prisutna kod više od 90 odsto osoba obolelih od alkoholne bolesti jetre. Od ciroze jetre oboli 10-20 odsto pacijenata sa alkoholnom bolešću jetre. Najčešće su to oni koji konzumiraju velike količine alkohola duže od 10 godina.
– Neophodno je napomenuti da rizik za nastanak alkoholne bolesti jetre započinje dnevnim unosom alkohola od 20 g za žene i 30 g za muškarce tokom dvadesetogodišnje istorije redovne konzumacije alkohola. Većini se ove količine alkohola čine bezazlenim ili ih ne primećuju tokom konzumacije. Unos do dve standardne doze alkoholnog pića na dan za muškarce, i jedne standardne doze za žene smatra se prihvatljivim. Do nastanka alkoholne ciroze jetre dolazi kada je dnevni unos alkohola veći od 100 g u periodu od 13,5 godina za žene, i periodu od 20 godina za muškarce. Značajno je istaći da vrsta konzumiranog alkoholnog pića nema značaja, već samo ukupna dnevna količina alkohola izražena u gramima. Urođeni potencijal za metabolizam/razgradnju alkohola utiče na to kojom brzinom i nakon koje količine alkohola će doći do razvoja alkoholne bolesti jetre – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Tamara Milovanović, gastroenterolog i hepatolog sa Klinike za gastroenterohepatologiju UKCS.
Prema rečima prof. dr Milovanović, žene koje konzumiraju alkohol imaju veći rizik za nastanak alkoholne bolesti jetre od muškaraca. Takođe, i veću verovatnoću za razvoj akutnog otkazivanja jetre uzrokovane prekomernom upotrebom alkohola.
– One su u riziku od razvoja alkoholne ciroze jetre čak i ako piju za polovinu manje od muškaraca. Jedno od objašnjenja ove različitosti jeste u različitoj biologiji žene i muškarca. Žene imaju manje enzima, koji je važan u metabolisanju alkohola. Takođe, gojaznost je zastupljenija kod žena, što se može povezati sa ženskim polnim hormonima i sa učestalijim metaboličkim sindromom, koji doprinosi bržem nastanku alkoholne bolesti jetre. Dakle, u ovom slučaju postoje dva faktora koja ugrožavajue jetru – alkohol i gojaznost. I kod gojaznoh muškaraca se može uočiti brže napredovanje bolesti – konstatuje sagovornica našeg portala.
Većina pacijenata se, navodi prof. dr Milovanović, dijagnostikuje u stadijumu dekompenzovane alkoholne ciroze. Ona se zapravo definiše kao insuficijencija, odnosno popuštanje jetre. Prezentuje se žutilom kože i sluznica, ascitesom (slobodnom tečnošću u trbuhu), hepatičnom encefalopatijom (otokom mozga uzrokovanom toksinima), krvarenjem iz proširanih vena jednjaka i ostalim komplikacijama bolesti.
– Ascites je najčešći znak dekompenzovane alkoholne ciroze. Oko 60 odsto pacijenata sa kompenzovanom cirozom, razvije ascites tokom 10 godina trajanja bolesti. Kada se u sklopu ciroze jetre razvije ascites, procenjena smrtnost iznosi oko 40 odsto tokom jedne godine, odnosno oko 50 odsto tokom naredne dve godine. Pojava ascitesa narušava drušveno-socijalni život i rad pacijenata. Često je uzrok hospitalizacija. Zahteva hronično lečenje i direktan je uzrok daljih komplikacija. Ascites ukazuje na lošu prognozu i redukuje petogodišnje preživljavanje obolelih od kompenzovane alkoholne ciroze jetre sa 80 odsto na 30 odsto – upozorava prof. dr Milovanović piše E klinika
Hepatična encefalopatija (HE) može biti jasno klinički vidljiva i vidljiva samo pomoću specijalnih testova (minimalna hepatična encefalopatija), objašnjava naša sagovornica i pojašnjava:
– Minimalna HE prisutna je kod 70-80 odsto obolelih od ciroze jetre, dok je jasno klinički vidljiva HE znatno manje prisutna (30-45 odsto). Minimalna HE je naročito važna i zahteva prepoznavanje i lečenje, jer je na prvi momenat nevidljiva. Može biti opasna kao neprepoznata, jer je vreme reakcije usporeno. Pacijenti mogu ugroziti sebe ako rade, na primer, sa opasnim mašinama, ali i druge jer su skloniji saobraćajnim nezgodama. Zbog toga je bitno da se u javnosti više o tome govori. Hepatična encefalopatija se razvija i kod ciroza jetre drugog porekla. Kod ciroze jetre na terenu zloupotrebe alkohola ne nastaje isključivo zbog ciroze, već i zbog toga što sam alkohol ima štetan efekat na rad našeg mozga. Stog je u tim slučajevima encefalopatija češća.
O hepatocelularnom karcinomu kao komplikaciji ciroze jetre, prof. dr Tamara Milovanović najpre kaže da se javlja kod oko 10-15 odsto pacijenata nakon 10 godina evolucije. Preživljavanje je, prema njenim rečima, kratko, i iznosi od 6 do 20 meseci.
– Faktori rizika za nastanak ovog tipa karcinoma su starija životna dob, muški pol, niska vrednost trombocita, povišena serumska vrednost alfa-feto proteina i dijabetes.
Zbog svih pomenutih smrtonosnih komplikacija u uznapredovalom stadijumu alkoholne bolesti jetre, neophodno je identifikovati pojedinca koji ima problem sa konzumacijom alkohola. Tako bi se na vreme delovalo i prevenirao nastanak nepovratnog oštećenja jetre. Takođe je neophodno zdravstveno prosvećivanje i stalno ukazivanje na štetnost alkohola. Odgovoran za više od 200 bolesti, a ne samo za bolest jetre. Poseban osvrt i akcenat treba da bude usmeren na mlade. Oni danas sve češće konzumiraju alkohol i smatraju ga socijalno prihvatljivim – ističe prof. dr Milovanović.