STRAH OD BIOPSIJE JETRE, DA LI JE REALAN : Evo šta kažu stručnjaci kako izgleda proces
Autor: Glas javnosti
Biopsija jetre je procedura uzimanja uzorka tkiva iz jetre, koji će patolog proučavati pod mikroskopom. Analiza uzorka može da otkrije informacije o stanju jetre koje su često spasonosne za nečiji život.
Biopsija jetre je neinvazivna procedura za uzimanje malog uzorka tkiva iz jetre šupljom iglom. Zdravstveni radnici je mogu obaviti na više načina, u zavisnosti od stanja pacijenta i razloga biopsije. Nakon procedure uzimanja uzorka, patolog analizira uzorak tkiva u laboratoriji kako bi pomogao u dijagnostici i određivanju stadijuma različitih bolesti jetre ili nekog drugog organa.
U kojim slučajevima je potrebna biopsija jetre
Razlozi za biopsiju jetre podraumevaju pre svega dijagnostiku. Pokazalo se da je biopsija jetre zlatni standard za dijagnostikovanje mnogih bolesti i provere lezija jetre koje drugi testovi mogu sugerisati, ali ne mogu da potvrde. Biopsija moeže definitivno da potvrdi ili da odbaci sumnje na različite bolesti. I ponekad je to jedini način.
Takođe, biopsija će možda biti potrebna radi provere da li i kako napreduje hronična bolest jetre. Ova metoda može da odredi nivo fibroze (ožiljaka) u jetri i ponudi procenu ozbiljnosti, odnosno stadijuma oštećenja. To će pomoći da se predvidi prognoza, pacijent bolje informiše o planu lečenja i adekvatnije proveri da li funkcioniše odabrana metoda lečenja.
Na koje bolesti može da ukaže biopsija jetre
Biopsija jetre može dijagnostikovati određena stanja jetre, kao što su:
- masna jetra
- hronični hepatitis
- ciroza jetre
- karcinom jetre.
Takođe može da ukaže na specifične uzroke ili vrste bolesti jetre, kao što su:
- alkoholna bolest jetre
- autoimuni hepatitis
- bolest skladištenja glikogena
- hemohromatoza
- hepatocelularni karcinom jetre
- Hodgkinov limfom
- metastatski rak (metastaza sa nekog drugog organa)
- nealkoholna bolest masne jetre
- ne-Hodgkinov limfom
- primarni bilijarni holangitis
- primarni sklerozirajući holangitis
- toksični hepatitis
- tuberkuloza
- Vilsonova bolest
- virusni hepatitis (B ili C).
Koje vrste biopsije jetre se najčešće rade
Postoje tri vrste procedure biopsije jetre: perkutana (kroz kožu), koja je i najmanje invazivna, zatim transvenozna (transjugularna), ako imate poremećaj krvarenja ili previše tečnosti u stomaku i hirurška (prilikom neke druge operacije u abdomenu).
U zavisnosti od vrste ali i stanja pacijenta donosi se odluka o uvođenju u anesteziju ili davanju sedativa.
Kako bi pronašao precizno mesto na kome će izvršiti punkciju ili uzimanje uzorka, doktor će koristiti ultrazvuk ili se osigurati palpacijom. Pravi se jedan rez pri dnu grudnog koša sa desne strane i ubacuje iglu za biopsiju. U trenutku uzimanja uzorka, pacijent će biti zamoljen da zaustavi (zadrži) dah.
Koliko dugo traje biopsija jetre i da li je bolna
Sama procedura traje oko 15 do 30 minuta za perkutanu ili 30 do 60 minuta za transvenoznu biopsiju. Nakon toga ćete ostati u bolnici nekoliko sati pod nadzorom.
Najveći bol koji se može osetiti tokom postupka je bol zbog injekcije lokalnog anestetika. To će umrtviti područje u koje se plasira igla za biopsiju. Nakon toga sama biopsija ne bi trebalo da bude bolna, iako biste mogli da osetite pritisak ili određenu nelagodnost.
Biopsija jetre je uobičajena i generalno sigurna procedura kada je obavi iskusni zdravstveni radnik. Ozbiljne komplikacije su retke. Najčešće komplikacije nakon zahvata su privremeni bol i nizak krvni pritisak. Rizik od komplikacija opasnih po život procenjuje se na 0,1 odsto.
Uobičajene komplikacije su:
- bol, koji je znak upozorenja isključivo ako je dugotrajan posle intervencije ili se intenzivira
- nizak krvni pritisak.
Retke, ali ozbiljne komplikacije uključuju:
- unutrašnje krvarenje.
- infekcija
- curenje žuči
- pneumotoraks.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
