Šuji Ogino profesor patologije na „Harvard T.H. Chan School of Public Health“ kaže da je porast karcinoma posledica nezdravog niza faktora rizika koji verovatno deluju zajedno, neki su poznati, a druge tek treba istražiti.
On napominje da su mnogi od ovih rizika povezani sa karcinom kao što su gojaznost, neaktivnost, dijabetes, alkohol, pušenje, zagađenje životne sredine, zapadnjačka ishrana bogata crvenim mesom i dodatkom šećera, a da ne pominjemo smenski rad i nedostatak sna.
„Postoje i mnogi nepoznati faktori rizika, poput zagađivača ili poput aditiva u hrani“, kaže on.
Ogino smatra da činjenica da toliko mnogo ovih karcinoma, osam od 14 proučavanih, uključuje probavni sistem što ukazuje na veliku ulogu ishrane i bakterija koje žive u našim crevima, zvanih mikrobiom.
„Mislim da je ovo zapravo važan deo, jer ono na šta ukazuje je promena prevalencije izloženosti u ranom uzrastu, što dovodi do ranijih razvoja karcinoma“, kaže dr Elizabet Plac, epidemiolog sa škole javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg, koja nije bila uključena u pregled.
Ako pogledate gojaznost, nekada je to bilo retko. Ne samo da je postalo uobičajeno imati opasno visok indeks telesne mase, već ljudi postaju gojazni ranije u životu, čak i u detinjstvu, tako da se ovi rizici od karcinoma povećavaju decenijama ranije nego za prethodne generacije, piše CNN.
Porast kolorektalnog karcinoma kod mlađih osobaIzmeđu 1988. i 2015. godine, godišnji porasti povećali su stopu ranih kolorektalnih karcinoma sa skoro osam na 100.000 ljudi na skoro 13 na 100.000, prema drugom nedavnom pregledu objavljenom u The New England Journal of Medicine.
Studije pokazuju da se oko 1 od 10 kolorektalnih karcinoma u SAD dijagnostikuje kod osoba starosti između 20 i 50 godina.
Oginov pregled je otkrio nešto što se zove kohortni efekat, što znači da se rizik od ranog karcinoma povećao za svaku uzastopnu grupu ljudi rođenih kasnije. Oni rođeni 1990-ih imaju veći rizik od razvoja kancera u ranoj fazi svog života nego oni rođeni 1980-ih.
Karcinom je ozbiljna dijagnoza u bilo kom uzrastu, ali kada se pojavi kod mlađih odraslih osoba, onda je obično agresivniji i često ostaje neotkriven duže vreme, jer se rutinski skrining karcinoma ne preporučuje za neke od najčešćih tipova karcinoma, kao što je karcinom dojke i prostate, do 50. godine.
„Ne samo da je verovatnije da će se ovi tipovi karcinoma dijagnostikovati kada je tumor u uznapredovaloj fazi, već je i u nekim od izveštaja koji su ovde prikazani, povezan sa lošijim ishodom preživljavanja“, ističe dr Karen Knudsen, glavni izvršni direktor Američkog društva za borbu protiv karcinoma.
6 sati