Profesor dr Nebojša Knežević: medicina je postala biznis

INTERVJU Profesor dr Nebojša Knežević, anesteziolog iz SAD: Medicina je postala biznis Vidimo posledice virusa kovid 19 na mentalno zdravlje, porast depresije i anksioznosti

Anesteziolog dr Nebojša Knežević, redovni profesor hirurgije i anesteziologije na Univerzitetu Ilinois u SAD, šef za nauku i istraživanje jedne od najprestižnijih bolnica „Advokat Ilinois Masonik”, gde vodi i odeljenje za terapiju bola i centar za kliničko ispitivanje lekova, nedavno je izabran za predsednika Srpsko-američkog udruženja lekara i stomatologa, gostujući je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a godinama kontinuirano radi na povezivanju naših lekara iz dijaspore sa maticom, kao i pomaganju našim stručnjacima koji dolaze na usavršavanje u Ameriku. U razgovoru za „Politiku” ovaj vrsni stručnjak ističe da je pandemija virusa korona promenila mnogo toga u našim životima, da je medicina postala i biznis, kao i da rad lekara u SAD nije nimalo lak.

Kakve planove imate za unapređenje odnosa medicinara koji rade u dijaspori i onih koji su u Srbiji?

Srpsko-američko udruženje lekara i stomatologa formirano je 13. septembra 1992. godine i okuplja lekare i stomatologe koji rade u SAD. U početku su bili veoma aktivni, a poslednjih godina aktivnosti udruženja su se smanjile. Sada smo dobili ideju da ga „oživimo” i proširimo na sve zdravstvene radnike, medicinske sestre i farmaceute. Mi ne znamo koliko tačno medicinara radi u SAD, iako postoje procene da ih ima nekoliko hiljada. Cilj nam je da ljudi na našem sajtu mogu da „kliknu” na određenog lekara i da se povežu. Takođe, možemo da pomognemo mladim kolegama iz Srbije koji žele da dođu na usavršavanje, ili da nastave svoju karijeru u SAD. Ja sam već 19 godina u SAD i dosta sam pomagao našim ljudima. Mladi su dolazili da rade na određenim projektima i steknu značajno iskustvo.

Zbog čega mladi lekari žele da odu iz Srbije u SAD?

Uglavnom zbog većih zarada. Ali nije ni tamo lako. Ne želim da obeshrabrim mlade ljude, ali kada se lekar dogovara oko plate u SAD mora da ima na umu da se dosta novca odbija na razne dažbine, osiguranja i poreze. Zato mislim da nije neka ogromna razlika u platama. Mislim da sličnu zaradu kao u SAD u Srbiji može da ostvari lekar koji predaje na fakultetu i radi na klinici, ili u privatnom sektoru.

Koliko se razlikuje rad lekara u Americi u odnosu na našu zemlju?

Radni dan je tamo duži. Od 6 sati moramo da budemo na poslu zbog predavanja, a od 7 sati kreće operativni program. Operacije se izvode ceo dan, do 19 ili 21 sat. Pritisak je malo veći na lekare tamo. Oprema je bolja, ali vidim da u privatnim klinikama u Srbiji takođe lekari imaju dobre aparate. Mnoge stvari su se promenile u SAD, posebno nakon pojave virusa korona. Dosta se čeka na specijalističke preglede. To ranije nije bio slučaj. Sada se čega mesecima na ultrazvučni pregled ili na snimanje na magnetnoj rezonanci. Tamo je sistem zdravstvenog osiguranja drugačiji i svako mora iz svog džepa da dotira mesečno određeni iznos za to, zavisno od vrste osiguranja. Ranije je bilo popularno osiguranje koje je pokrivalo odlazak kod izabranog lekara, koji daje uput za odlazak kod specijaliste, dobija se odobrenje od osiguranja i plaća se određena participacija. Međutim, premije za osiguranje su poskupele. Većina firmi je ukinula tako nešto pod izgovorom da treba koristiti bolje pakete osiguranja, koje je skuplje i koje daje slobodu da pacijent ode kod koga god hoće da se leči. Ali problem je što vi ne znate šta će vam osiguranje „pokriti”, a zna se da morate sami da snosite 20 odsto troškova lečenja. Dešava se da pacijent, na primer, mora da plati za neke analize sumu od 3.000 ili 4.000 dolara, pa da tek onda osiguranje pokriva ostalo. Na primer, ja sam za običnu laboratorijsku analizu krvi morao da platim 500 dolara. Toliko košta otprilike i ultrazvučni pregled. Bez obzira na to što SAD izdvajaju 18 odsto budžeta na zdravstvo, potrebno su premije osiguranja da biste se lečili.

Da li je medicina postala biznis?

Mislim da jeste. Većina lekara pored bazične plate mora da radi što je moguće više da bi dobili veću zaradu. To zavisi od broja operacija koje imaju. Time se malo udaljuju od Hipokrata. Na sreću, ja sam na poziciji šefa za nauku i istraživanje na klinici i ne moram da „jurim” broj operacija i pregleda. Prihvatio sam da radim za godišnju platu koja je niža, ali barem ne moram da radim na ivici izdržljivosti i po učinku.

Koliko nas je kovid 19 oštetio?

Mnogo nas je oštetio. Mnogo ljudi je izgubilo živote, posebno u prvim mesecima pandemije, kada se o virusu nije mnogo znalo. Promenio je ponašanje ljudi, kod mnogih su se razvili neki strahovi, problemi su izbili na površinu. Vidimo posledice korone na mentalno zdravlje i porast anksioznosti i depresije. Počeo sam da se bavim i psihologijom i psihoterapijom, posebno takozvanom energetskom psihoterapijom. Shvatio sam koliko je to važno u sklopu terapije bola, kojom se dugo bavim. Postoje slučajevi da se emotivni poremećaji i problemi manifestuju nekim bolovima. Ljudi bežeći u bol dobiju neko opravdanje i skreću pažnju na sebe.

Koliko je prisutan postkovid sindrom kod ljudi koji su preležali virus korona?

U SAD su se otvorile pre pola godine klinike za lečenje postkovida, koje vode internisti. Ne postoje strikni kriterijumi za postkovid. Najveći problem je što su ozbiljni slučajevi za lečenje osoba koje su imale blage forme bolesti. Mnogi su virus korona preležali na nogama, a zapravo je zahtevao da se „odleži” i da se miruje. To je dovelo do raznih posledica, jer svaki krvni sud virus napada. Ljudi se žale, na premor i nesanicu, što takođe ima taj psihološki aspekt. Koliko će problemi trajati, zavisi od osobe do osobe. U SAD je problem što ljudi imaju jako malo slobodnih dana i luksuz je da se ne ide na posao, pa zato mnogi nisu odležali bolest onako kako treba.

Očekuje li nas uskoro kraj pandemije virusa korona?

Ono što me teši je to što smo na kraju oktobra, da brojevi obolelih i u Srbiji i u SAD nisu veliki, a oni koji se zaraze uglavnom imaju blage kliničke slike. Ali ključno je da svi koji dobiju virus moraju da ga odleže i da se odmaraju, kako bi se sprečile posledice. Ipak, nećemo se još tako lako i brzo rešiti virusa korona, on će i dalje cirkulisati, ali ne očekujem pojavu neke nove mutacije koja će biti veliki problem. ANTRFILE

Više od 90 odsto ljudi ima bol u leđima

Vaša specijalnost je rešavanje problema sa bolom u leđima?

Statistika pokazuje da više od 90 odsto ljudi iskusi u životu bol u leđima. Broj onih koji imaju taj problem se povećava iz godine u godinu, a pacijenti su sve mlađi. To je posledica modernog načina života, sve više vremena provodimo sedeći ili u automobilu, nepravilno sedimo i spavamo. Treba raditi na prevenciji i zdravstvenoj edukaciji ljudi. Ljudi se danas slabo kreću i mogu da rade, a da uopšte ne izađu iz kuće, jer sada sve može da se poruči i da stigne na kućnu adresu. To je posebno postalo aktuelno sa pojavom kovida 19. Inače, bol je jako kompleksna stvar i ne postoji magičan lek. SAD su imale dugo problem sa epidemijom korišćenja opioidnih analgetika, koji su se ranije koristili samo kod pacijenata sa malignim bolestima. Onda su se pojavile reklame kako niko ne treba da trpi bol i da pacijenti treba da se obezbole. Onda su se ljudi razmazili na neki način i stvorili stav da ne sme ništa da ih boli. To je otišlo toliko daleko da su, na primer, tinejdžerima propisivani ti lekovi kada vade umnjak. Tako su polako ljudi počeli da upadaju u zavisnost od tih lekova – jedan začarani krug. Dosta se radilo na edukaciji lekara, pa se smanjilo njihovo propisivanje. Ali pojavili su se ilegalni opioidi, koji se naručuju onlajn, pa je smrtnost zbog korišćenja tih lekova i predoziranja nastavila da raste.

Priznanja struke i pacijenata

Proglašavani ste za doktora godine dva puta u SAD na osnovu utisaka pacijenata, a i kolege su vam dodelile značajna priznanja za najboljeg u naučnom radu i edukaciji specijalizanata i supspecijalizanata. Tu je i nagrada „Dr Menčikati” za izuzetna dostignuća u terapiji bola. Koliko su vam važna ta priznanja?

Kada mnogo vremena uložite u svoju edukaciju i mnogo žrtvujete od života zbog lekarskog poziva, dosta radite na istraživanjima i publikacijama, onda svako priznanje znači da je neko prepoznao trud. Pre 50. godine uspeo sam da dobijem sva ta priznanja i velika mi je satisfakcija što su me i kolege i pacijenti izabrali. Srećan sam što sam od 2017. godine gostujući profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Sada mi je cilj da napravim svojevrstan „reset” program, koji će pomagati ljudima. U energetskoj psihoterapiji je bitno da se uz pomoć raznih tehnika disanja oslobodite stresa. To bi bilo posebno značajno za lekare.

SKINI APLIKACIJU