Prvo čuje otkucaje maminog srca i zvukove u njenom stomaku. Zatim do bebe počinju da dopiru spoljni zvuci, kao što su glasovi članova porodice.
I kada se rodi, sve to što je slušala bebi odjednom postane vrlo glasno. Dok se ne privikne, čak će pokazati da je preosetljiva na jake i iznenadne zvuke. Zato će da se poprilično trgne ako neko pljesne rukama, vikne ili nešto teško bučno padne u njenoj blizini. Ali postoji ono što je neće iznenaditi – zvuk fena ili usisivača.
To su zvuci kakve je slušala u stomaku. I mamin i tatin glas će joj prijati, posebno kada ih bude povezala s nežnošću, sigurnošću, dodirom i – hranom. Provera sluha tek rođenih beba još u porodilištu, vrlo je značajna da bi odmah, ukoliko se primeti problem, bilo nešto preduzeto. Šta i kako, saznajte u redovima koji slede.
POSLE 30. NEDELJE FETUS REAGUJE NA ZVUK I BUKU
Naučnici uveravaju da beba počinje da čuje tek tokom tridesete nedelje razvoja u maminom stomaku. Potvrdila je to svojom studijom i istraživačica sa Kvins univerziteta u Kanadi.
Ona je ultrazvučnim skenerom snimala više od sto beba u stomaku dok im je kompjuter pravio takozvanu “pozadinsku buku”.
Po otkucajima srca i pokretima do tridesete nedelje reklo bi se da fetusi nisu reagovali. A onda su počeli da se “meškolje”. Kako su čuli, ne zna se, ali da su dali znak da im je bučno u okruženju – jesu. A i da dobro čuju, naravno. Ipak, tek kada se rode oštećenje sluha kod dece postane primetno.
OTKRITI PROBLEM SA SLUHOM BEBE I ODMAH NEŠTO PREDUZETI
Da se odmah mora nešto preduzeti nema dileme. Otkrivanje problema je prvi korak u njegovom rešavanju.
Sluh je važan za razvoj deteta, jer može da uspori njegov napredak, omete ga u učenju jezika i govora i utiče na značajne životne veštine. Može čak i da ga odvede u samoću zbog nemogućnosti da kontaktira sa drugima.
Ukoliko je sa bebinim sluhom sve u redu uvek će joj prijati tihi, umirujući tonovi, ali dok joj se čulo sluha ne bude vremenom u potpunosti razvilo, zabavljaće se istražujući svoj glas. U sedmom mesecu će se pogledom “odazvati” na svoje ime kada je pozovete.
DA LI BEBA REAGUJE NA ZVUK I MUZIKU?
Kao što se zna kako bi u kom uzrastu dete trebalo da čuje i reaguje, tako se zna i u vaspitanju kako bi i kada trebalo da se roditelji odnose prema njemu da bi postalo srečno i uspešno dete. Oštećenje detetovog sluha nije lako prepoznati do navršenog šestog meseca, pogotovo ukoliko je blago.
Ipak trebalo bi obratiti pažnju na neke znake. Ili možda bolje rečeno odgovorite na nekoliko pitanja i ukoliko su odgovori negativni obratite se što pre pedijatru, otorinolaringologu i audiologu.
Da li reaguje na zvuk i muziku? Da li okreće oči u pravcu iz koga dolazi neki zvuk? Da li prepoznaje glas roditelja? Da li primećuje igračke koje proizvode zvuke? Da li pravi različite zvukove kada je srećno ili uznemireno?
SA GODINU DANA TREBALO BI DA SE ODAZIVA NA IME
Kada dete slavi prvi rođendan od njega se očekuje, ako ima dobar sluh, da reaguje na svoje ime, da se na bilo koji zvuk okrene i pogleda u pravcu odakle on potiče. Trebalo bi i da razume šta ga pitate i odgovara sa “da”, “ne”, “još?”, “dole, gore”, “tata, mama”.
Trebalo bi i da makar kratko sluša pesme i priče koje mu čitate, igra dečje igre, izgovara prve reči ili pokazuje znakove. Na taj način dete bi moglo da se lagano priprema za polazak u vrtić koji je vrlo značajan u njegovom odrastanju. I posebno uticaj vaspitačice.
Suština vrtića, kažu, nije učenje već sazrevanje i socijalizacija. To bi trebalo da imaju u vidu i roditelji, a i bake koje bi radije čuvale unuke umesto da se oni “muče” idući u vrtić.
SA DVE GODINE ODGOVARA NA JEDNOSTAVNA PITANJA
Za socijalizaciju je, kao što rekosmo neophodno da dete dobro čuje. Sa dve godine ono bi trebalo da zna i koristi dosta novih reči, da naziva imenom predmete i stvari u knjigama i svakodnevnom životu.
Očekuje se, ukoliko mu je sluh u redu, da dete odgovara na jednostavna pitanja poput “Šta je to?”, “Ko je to’”, “Možeš li da dođeš?”.
Sa tri navršene godine dete koristi u govoru kratke rečenice, razume kada je nešto veliko ili malo, da se nalazi gore ili dole. Trebalo bi da pita i razume zašto je nešto takvo kakvo jeste ili zašto je nešto uradilo. Isto tako trebalo bi da razume i složenije radnje poput “Idi u svoju sobu i donesi ćebe”
RODITELJI ĆE POMOĆI DETETU AKO MORA DA NOSI APARAT
Poseta stručnjaku audiologu će pomoći da sluh bude proveren i prekontrolisan, ukoliko je neophodna korekcija, preporučiće aparat namenjen najmlađima. Slušni aparati su elektronski uređaji koji se nose u uvetu ili iza njega.
Pojačavaju vibracije koje ulaze u uvo i pomažu da se lakše komunicira sa sagovornicima i bolje čuje u svom okruženju. Deci je teže da ih nose i održavaju, ali tu su naravno roditelji da pomognu. Vazno je znati da su slušni aparati testirani na vlagu, pad, udarac, vodu i znoj.
U kontaktu sa vršnjacima deca koja slabije čuju mogu da imaju problem, što se događa i kada mališani nose naočare. Objašnjenje i razgovor sa decom trebalo bi da pomognu da zadirkivanja i ismevanja ne bude.
I SA SLUŠNIM APARATOM SE ŽIVI, UČI, VOZI AUTOMOBIL
Ima primera da su deca rođena sa dobrim sluhom posle preležanog meningitisa ili nekih drugih bolesti sa komplikacijama morali da nose slušni aparat da bi bolje čuli. To im nije smetalo da se školuju, studiraju, kasnije i voze automobil i žive poput onih koji nemaju probleme sa sluhom.
Situaciju bi trebalo prihvatiti kakva jeste i u njoj se izboriti za najbolje rešenje. Uostalom slušni aparati su “izmišljeni” da bi pomogli onima koji ne čuju dobro, da ih povežu sa okruženjem i sagovornicima koje nećete stalno moliti da ponove šta su rekli.
Neka to bude nova doza optimizma koja je svima neophodna i podsećanje da se obratite lekarima i audiolozima čim primetite da pojačavate zvuk na televizoru i “ne razumete uvek” šta vam je rekao čovek pored vas.